Доларизација језика

Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији


Раслојавањем српског језика на функционално-дисциплинарном нивоу настају језици струка и наука (банкарства, финансија, медицине, права, спорта...). Њихова лексика чини саставни део свеукупног лексичког фонда српскога језика, a у односу на општи језик они су маркирани својим лексичко-семантичким средствима, пре свега терминологијама.

Језик банкарства и финансија један је од најистуренијих језика струка и наука. Лексика овог регистра не припада затвореном систему термина, она је отворена ка општем лексичком фонду српског језика због своје природе и ширине употребе. Присутна је у комуникацији не само лица из струке, већ и у темама којима се баве сви корисници језика (нпр. кредити, платни промет, картице, финансијска криза, улагања, берза, осигурање...).

Анализа овог језика струке и науке показала је да он представља неуређен скуп нестандардизованих термина формираних углавном на основу преузимања лексике из енглеског језика. Установљено је постојање инерцијске синонимије  и  велике недоследности при адаптацији англицизама. Инерцијска синонимија, заснована на увозу неологизама – англицизама (еуфемистички названих интернационализмима) у српски стручни регистар, састоји се из преузимања енглеских речи и њихове паралелне употребе са постојећим лексемама српскога језика које већ испуњавају семантичке задатке у нашем језику струке. Ови неологизми углавном су настали пресликавањем или преписивањем облика из енглеског језика и називају се очигледним и сировим англицизмима. То су искључиво обличке, а не садржинске иновације; оне доносе синонимију као непожељну појаву у језик струке и нису терминолошки дублети. Комуникацију међу стручњацима и лаицима беспотребно компликују. Такође, увезени неологизми-англицизми својим настанком не доприносе активирању творбеног потенцијала српскога језика. Неретко из употребе истискују постојеће српске речи. Поврх свега, готово искључиво су писани латиницом (често у изворном енглеском облику), те више представљају англосрпски и енглески, него српски језик. Укратко, за њих можемо рећи да су објективно непотребне речи у српском језику.

Центар светских финансијских догађања данас су САД – у њима настају нови банкарско-финансијски производи, а енглеским језиком се ти производи и појаве именују. Уз то, енглески језик јесте и језик америчког долара – синонима за  богатство и моћ. Доларизацијом језика струке и науке, дакле, сликовито можемо назвати социолингвистичку појаву неумереног преузимања англицизама у српски језик банкарства и финансија са статусно-струковним циљем пресликавања наводно престижнијег англо-америчког културолошко-језичког обрасца у српски језик и друштво уопште. Ова појава је одраз површности потрошачког менталитета финансијски и интелектуално осиромашеног друштва у транзицији.


Међутим, да ли ће нам енглески у српском језику банкарско-финансијске струке донети благостање само зато што ћемо искључиво њиме именовати појмове из ове области? Да ли се немар према очувању српског језика струке, како од стране лица из банкарско-финансијског сектора, тако и српског државно-лингвистичког врха, може оправдати изговором како нема времена, средстава и стручњака да се овим послом баве? Ако су одговори на ова питања потврдни, време је да се уместо српског језика и ћирилице у језик струке и науке уведе енглески језик. Да нам свима буде лакше, лепше и просперитетније.

Опредељени за чување свог језика, подсећамо на кораке који воде ка стварању квалитетног језика струке: а) попис и систематизација лексичког фонда језика банкарства и финансија; б) утврђивање општег начела о формирању термина (без језичког чистунства – уз прихватање објективно потребних и изостављање објективно непотребних англицизама и уважавање препорука водећих светских организација за терминолошку стандардизацију); в) формирање нормативног тела (састављеног од лингвиста и стручњака из банкарско-финансијске струке) које ће на институционализован и професионалан начин стварати српску терминологију струке; г) лексикографска кодификација стандардизоване терминологије у смислу израде квалитетног дескриптивно-нормативног  речника; д) доследна примена нормиране терминологије.

Др Александар Вулетић / Политика

Коментари

  1. Неко чија се животна лектира састоји из читања "спортске стране", упутства на калодонту и приказа скупих аутомобила - нема ни минималан фонд речи, у којем би могао да нађе погодну рч за превод. Додајмо на то сумњиво завршене студије (где су можда сви ти појмови и обрађивани), као и опчињеност западним газдама - и ето слепог копиранта "микофо".

    ОдговориИзбриши

Постави коментар