Александар Меркурис: Савеза Русије и Запада ни на видику

Приче о некаквом оствареном продору у односима су претеране. Нема никаквих доказа да је западна елита променила свој базични непријатељски став спрам Русије.



Одкако је 30. септембра почела руска војна интервенција у Сирији, а нарочито од напада у Паризу, све више и више се прича о савезу Запада и Русије.

Иако не бих хтео да вам кварим оптимизам, ипак треба рећи да савеза нема, као што нема ни било каквог трага о стварном попуштању непријатељства Запада према Русији.

Ниједна западна влада није јавно критиковала Украјину зато што Криму намеће прехрамбену и енергетску блокаду.

Ниједна западна влада није јавно критиковала Украјину зато што не спроводи Минск 2.

Што се тиче санкција, гледало се као на готову ствар да ће у децембру бити продужене.

Јесте било неке расправе да ли их продужити за три, шест месеци или за додину дана, али ниједна влада не рече да ће на њих ставити вето.

Код Сирије јесте било некаквог приближавања у погледима, али се то прецењује.

Сума свих дипломатских активности претходних неколико недеља је да владе Запада, иако више не инсистирају на оставци Асада као предуслову преговора о окончању сукоба - што је смешан став који сваки разговор чини бесмисленим - и даље захтевају да одлазак Асада мора бити обавезан резултат преговора.

Захтев да резултат преговора мора бити одлучен пре него што преговори почну је бесмислен колико и захтев да резултат преговора мора бити известан а да преговора и не буде.

Неких померања у званичним ставовима Запада ипак има. Али глацијалних и са препрекама на сваком, ма и најмањем, кораку.

Оно што се мења је јавно мнење.

Врло мало људи на Западу Русију сматра претњом, али на Исламску државу и друге џихадистичке групе тако гледају многи.

За Украјину је заинтересован само мали део западне јавности, тако да је елити Запада релативно лако да је манипулише у антируском правцу.

За питање Исламске државе и џихадистичког тероризма уопште, западна јавност показује знатно интересовање, тако да не успевају покушаји да се и оно разматра на исти, антируски начин.

Али у односу елите према Русији нема значајнијих промена. Неумољиво непријатељски је као и увек.

Једино јавност Запада може да изазове одлучан продор и промену курса. Недавни помаци у Француској и Немачкој, и у много мањој мери у Великој Британији, показују да за то постоји стварна могућност.

Могућност.

Која се још није остварила.


Аутор: Александар Меркурис
Извор: Russia Insider
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
 

Коментари