"Катехон": Иран у контексту сиријског сукоба


Иран је азијска земља која се на западу граничи са Ираком и Турском, са Туркменистаном, Азербејџаном и Јерменијом на северу, на истоку са Авганистаном и Пакистаном.


Историјат односа

Иран за све време рата у Сирији режиму Башара Асада пружа недвосмислену и чврсту подршку. Сарадња Сирије и Ирана траје већ више од четврт века. И поред свих унутрашњих политичких преображаја и променљиве ситуације у непосредном суседству обе земље, односи између Дамаска и Техерана само су јачали и постајали све ближи. Основа сиријско-иранске сарадње су заједнички интереси у региону и сличност ставова о кључним питањима Блиског истока. Иран и Сирија су се зближили 1980. године, јер су у Ираку Садама Хусеина имали заједничког непријатеља, а чврст став у погледу политике САД и Израела им је помогао да одрже савез.


Верске групе

Иран је признати лидер шиитског света. Око 89% Иранаца су припадници ове гране ислама. Сунита је око 9%, неке друге вере је 2% становништва.

Истовремено, Иран је подршка и заштитник шиитским муслиманима у земљама где су мањина: Бахреину, Кувајту, Јемену, Турској, чак и Саудијској Арабији.  Уз подршку шиитске заједнице, Иран увек може утицати на политику и привреду арапских земаља Блиског истока, што противнике шиита, суните, не чини најсрећним. У Саудијској Арабији, на пример, шиити живе у такозваним нафтним областима, због чега се на њих гледа као на претњу економском благостању земље.


Геополитика

Иранска заинтересованост за Сирију је разумљива. Ирану је потребан директан приступ вечно геополитички изузетно важном Средоземљу. Исламска Република Иран је успоставила везе са суседним Ираком, а Хезболах и стабилна позиција шиитске заједнице Ирану дају чврсто упориште и у Либану. Једина слаба карика међу иранским савезницима је Сирија, због оружаног сукоба. Али је зато Сирија једна од само пар преосталих земаља арапског света са антиамеричком и антисаудијском идеологијом. Без режима Башара ел Асада, позиција Ирана би знатно ослабила. Главни идејни, војни, економски и политички противник Ирана на Блиском истоку је Саудијска Арабија, потом Вашингтон.

Речима иранског председника Хасана Руханија: "Мешање неких земаља у унутрашње послове других држава и "инструментални приступ" насиљу и тероризму су два главна проблема и опасност по свет и регион. Моћне земље које имају утицаја у региону не треба да намећу сопствене ставове и мешају се у унутрашње ствари држава региона."


Нафтни капацитети Ирана

Иранске нафтне резерве су око 50 милијарди тона, што је 4,6% светских резерви нафте. Трошкови производње су 5,7 долара по барелу, капацитет производње 5 милиона барела дневно.

Поред јачања политичког утицаја у региону, Иран учествује у сиријском сукобу и из економског интереса, јер жели да се врати на светско тржиште нафте као кључни играч. Пошто су му западне земље укинуле санкције, Иран жели да Европу снабдева "црним златом", за шта је потребно изградити гасовод кроз суседне државе Ирак и Сирију. Све док је Башар ел Асад сиријски председник и лојалан влади Ирана, овај пројекат је сасвим реалан. У случају његовог свргавања, иранска нафта не би имала сјајну будућност.

Биџан Намдар Занганех, ирански министар нафтне привреде: "Иран је чврсто решио да повећа производњу за 500 хиљада барела дневно када  санкције буду уклоњене, а за неколико месеци на 1 милион барела дневно. Повећаћемо производњу по сваку цену. Немамо другог избора, јер ако то не учинимо, Иран ће изгубити свој тржишни удео."


Став у погледу Сирије

Иран влади Башара ел Асдада озбиљно помаже, даје значајан допринос у борби против Исламске државе. Према званичним подацима, у региону нема иранске војске, већ само војних саветника. Дамаск ужива војну, техничку, обавештајну и консултантску подршку Ирана.

Аладин Боруџерди, председник Савета за државну безбедност и спољну политику Меџлиса: "У складу са нашом стратегијом борбе против тероризма, Сирији смо обезбедили подршку у оружју и саветницима. Подршка се пружа на захтев Башара ел Асада.  И сваки други захтев ће се размотрити и продискутовати."

Хезболах има хиљаду војника и пет хиљада резервиста распоређених у десет моторизованих и шест пешадијских батаљона. Хезболах ("Алахова партија") је медијатор иранских интереса. Стручњаци сматрају Хезболах једном од најорганизованијих, најдисциплинованијих и војно и политички најефикаснијих снага на Блиском истоку. Данас активно подржава владу Башара ел Асада. Уз подршку Ирана, Хезболах је постао добро опремљена војска сјајних бораца. Према либанским медијима, у сиријском рату их је погинуло око две хиљаде.

Хасан Насралах, генерални секретар Либанске шиитске организације Хезболах: "Сирија остаје центар отпора на Блиском истоку. Боримо се раме уз раме са Арапском војском Сирије, пружамо јој војну и моралну подршку. И победићемо!  Победићемо зато што се не боримо за новац, наша војска није плаћеничка као саудијска. Гинемо за истину, идеју, за своју земљу."

Иранска Војска чувара Исламске револуције (Иранска револуционарна гарда) има 300 војних летелица, 470 тенкова, 366 пољских топова, 6 подморница, 20 торпедних чамаца и око 500,000 припадника.

Иранска револуционарна гарда је активно учествовала у стварању Хезболаха. То је иранска елитна војна и политичка формација, настала пре више од 30 година, да војсци помогне у одбрани независности, територијалног интегритета и државног система Ирана као исламске републике. Иранска револуционарна гарда и Хезболах активно учествују у рату, на страни Башара ел Асада. Међутим, званично, то се не сматра војним присуством Ирана у Сирији.

Мухамед Али Џафари, командант Иранске револуционарне гарде: "Техеран и Дамаск су успоставили стратешки однос. Исламска Република Иран је блиска сиријском народу и влади. Војска чувара Исламске револуције је раније имала само једну јединицу, али сада смо права сила. Наш основни задатак је да пружамо помоћ људима који су под притиском."

Према томе, Иран је данас, као и пре 30 година, кључни савезник Сирије у војном погледу. Дајући Сирији подршку, Иран следи сопствене геополитичке и геоекономске замисли. И од њих неће одустати. За Иран би било катастрофално кад би дошло до пада Башара ел Асада и главни противник, Саудијска Арабија, почела да у Сирији остварује свој утицај. Зато је Иран спреман да употреби сва средства, и војску, да би стекао најповољнији положај у региону.



Препорука: DEBKAfile: Иран нуди Русији 14 милијарди долара да му створи савремену војску

Извор: Iran in context of Syrian conflict | Katehon think tank. Geopolitics & Tradition
Превод: Ћирилизовано

Коментари