Пол Робинсон: Узвратни ударац Русије на "правни рат" Запада

Правни рат, према Википедији, је "незаконита употреба домаћег или међународног права с намером да се нанесе штета противнику а за себе извојује ПР победа, да се противник финансијски "осакати" и да губи време". Врло је упитно шта је то "нелегитимна употреба права", али јесте тачно да се неки људи судове користе као политичко средство, а и да су поједини судови спремни да им помогну доносећи очигледно политизоване пресуде.

На пример, амерички суд је марта месеца ове године пресудио да Иран мора да плати 10,5 милијарди америчких долара одштете родбини жртава терористичких напада у Њујорку и Вашингтону 11. септембра 2001. године. Такође, ових дана, Врховни суд САД је одредио да Иран мора да плати скоро две милијарде долара породицама маринаца погинулим у нападу на америчку базу у Бејруту 1983. године. А опет, председник Барак Обама се ове недеље успротивио покушају да Саудијска Арабија буде тужена због учешћа у нападима 11.9., рекавши: "Уколико отворимо могућност да појединци у САД могу рутински тужити друге владе тада отварамо и могућност да појединци туже САД у другим државама." Према томе, ОК је кад Американци туже Иран за 10,5 милијарди за 11.9. - иако Иран за те терористичке нападе није одговоран - али није ОК тужити Саудијску Арабију, иако је њена умешаност далеко вероватнија.

Ни Руси нису поштеђени овакве арбитрарности. Руске државне функционере је посебно разбеснела одлука холандског суда да Русија мора да исплати 50 милијарди долара одштете бившим акционарима нафтне компаније "Јукос" јер им је 2014. године наводно незаконито одузела имовину - и поред чињенице да Руска Федерација није ратификовала споразум употребљен да се против ње донесе пресуда. Речима Александра Бастрикина, председника Истражног комитета РФ (орган с надлежностима некадашњег Врховног тужилаштва - прим. прев.):

"Очигледни примери су пресуда о "Јукосу", пресуда о убиству бившег официра ФСБ-а Александра Литвињенка, извештај Холандског савета за безбедност о обарању малезијског "боинга" МХ17, истрага америчког ФБИ о легитимности давања права Русији и Катару да организују Светско првенство 2018., односно 2022. године, киднаповање и присилно задржавање у САД а затим и осуђивање на дугогодишњу затворску казну наших држављана Виктора Боута и Константина Јарошченка, итд."

Није само Бастрикин узнемирен. Руски правник и научник Михаил Антонов је још 2014. године у чланку "Ревије за право Средње и Источне Европе" приметио да незадовољство применом међународног хуманитарног права руске правнике приморава да буду све конзервативнији и одлучнији у одбрани руског суверенитета - тренду који је кулминирао ове недеље одлуком руског Уставног суда да игнорише захтев Европског суда за људска права да затвореницима треба да буде дозвољено да гласају на изборима. По РТ-у, ово је била "прва имплементација закона уведеног децембра 2015. године, закона који омогућава Уставном суду да поништава одлуке међународних судова, ако је њихова одлука у супротности са принципом супремације Устава РФ".

До сада, Русија је имала одличне резултате у остваривању одлука Европског суда за људска права. У ствари, далеко боље резултате но што су их показале многе западноевропске државе. Што показује колики значај руске власти придају владавини права. Зато сматрам да су гореспоменути закон из 2015. и одлука Уставног суда РФ кораци у погрешном правцу. Али и да су, можда неизбежне, последице онога што се перцепира као пристрасно спровођење међународног права - правни "узвратни ударац", ако хоћете.

На сву срећу, ствари се изгледа мењају. Ове недеље је други холандски суд оборио пресуду првог и поништио исход "случаја Јукос". Пресуда Врховног суда САД на штету Ирана показује да су Американци и даље гладни "правног рата", али Јукос говори да таквог апетита Европљанима можда понестаје.

Од истог аутора: Ћирилизовано: Пол Робинсон (13 чланака)


Аутор: Пол Робинсон
Извор: IRRUSSIANALITY
Превод: Ћирилизовано

Коментари