Менаџер бежи из бордела

У Великој Британији је одржан референдум о изласку државе из Европске уније. Присталице "Брегзита" су победиле са разликом од око 4%. И одмах зачусмо узвике радости и горки плач губитника. Притом, емоције се више показују ван магловитог Албиона. И праве високоумне анализе о томе како ће Запад ићи даље. У Русији, такође, брину "шта ће бити ако буде", то јест, како ће излазак Велике Британије утицати на нас.
Међутим, прва реакција на одлуку грађана Велике Британије изгледа некако лажно. Није дошло до трагедије, није се догодила и неће се ни догодити. Џентлмен једноставно каже да напушта бордел "Европа". Зашто? Он више не жели да плаћа "девојкама": Немачкој, Француској, Италији, Грчкој, итд. Новца има, али не би да празни новчаник. Како се каже, “креснуо“ и отишао.
Није тајна да ће Велика Британија отићи ако "девојка" не пристане да служи клијента бесплатно. Референдум? Ту увек постоји много начина да се све промени. На пример, поновити референдум а онда замрзнути ситуацију. Све се заснива на томе да ли је ЕУ спремна да преузме бригу о слабашним привредама мање срећних чланица, као што је Шпанија, без укључивања британских ресурса. Ако Европска унија капитулира, онда Велика Британија неће нигде отићи, а ако одбије да "опслужује" џентлмена без накнаде, џентлмен оде. Мирно. Као прави Енглез.
 
Британија је увек на континенталну Европу гледала оком капетана пиратског брода: опљачкати, преварити у размени робе, или унапред отворити ватру из бродског оружја, да би спречио појаву неког озбиљног непријатеља. А пиратски капетан ће увек ставити интересе своје посаде изнад интереса домородаца.
Узгред буди речено, Енглези су и довели отворену евопску кућу у садашње стања. А траже да хаос и неред рашчисте Немци, Французи, вероватно и Холанђани. Док ће џентлмен са стране посматрати и пућкати томпус. Очајавати неће . У џепу су му још три краљевства: Канада, Аустралија и Нови Зеланд, плус је ту и британски Комонвелт (по свом уређењу он није заједница независних држава!). А елита Индије понавља оно шта говори британска. Џентлмен се шалио када је објавио одлазак британске колонијалне империје. Она се само маскирала, и ништа више.
Ипак, референдум наводи на размишљање. Али закључак ће бити добар онда, и само тада, када му додамо и невиђени успех Доналда Трампа у САД (чак и ако на крају и изгуби од мадам Клинтон).
Трамп у односу на Стари свет види себе у улози горе поменутог џентлмена. То није случајно. Већ дуже време је познато да постоји генетска повезаност британске и америчке елите. Англо-Саксонци су најбројнији у свим наднационалним елитним политичко економским клановима. Чини се да референдум у Великој Британији и само појављивање Трампа у арени политичког циркуса указује на борбу за превласт на међународном нивоу. У сваком случају, можемо рећи са сигурношћу да она почиње. Само немојте очекивати да победник, ко год био, буде благонаклон према Русији. Са буретом нафте се не сарађује. Оно се користи. Шанса за Русију је у томе да је "Велика игра" почела. Сада ће их Русија мање занимати па ће је и мање пљувати.
Талас отворене русофобије на Западу, звецкање оружјем на границама, па чак и "допинг" скандали – све су то упозорења Русима да не улазе са пајсером у међународни ринг, где елегантано боксују два џентлмена. "Не може шут са рогатим ..."
Шта сад? Док су џентлмени занети боксом и обрачунима у "борделу", Русија има велику шансу да самостално решава домаће проблеме. Барем да, као први корак, заустави "реформске" покушаје и либерале који скупљају мрвице испод глобалног стола уставним средствима растави од власти.

Аутор: Александар Гончаров

Коментари