Игра звана Брегзит (и зашто су ослободили Шешеља)


До 23. јуна има још три недеље. Тог дана ће се у Великој Британији одржати референдум за излазак из Европске уније. Званични Лондон у последње време све чешће изражава незадовољство европском политиком евробирократије. Очигледно је да у Великој Британији постоје два табора супротних мишљења о останку у ЕУ. Многи стручњаци тврде да борбу за ослобођење Лондона од ЕУ предводи група окупљена око краљевске породице, а из редова власти. Има логике. Главни разлог зашто се не жели останак у ЕУ је то што Лондон није рад да падне под власт Вашингтона после потписивања Трансатлантског споразума између Сједињених Америчких Држава и Европске уније.

Такође, има и чврстих доказа да управо краљевска породица стоји иза британског отпора останку у ЕУ. Крајем априла 2016. године, више од стотину руководилаца великих британских финансијских  компанија је објавило писмо у којем су наведени бројни аргументи за напуштање ЕУ. Већи део крема британске финансијске елите сматра да ће у случају останка у европском блоку нестабилност Еврозоне бити "стварна претња" развоју финансијског сектора и финансијским услугама што их пружа Лондон.

Готово да није потребно рећи чије то интересе у свету штите велике финансијске компаније из Велике Британије. У питању је Лондонски Сити, тесно повезан са краљевском породицом и банкарском групом Ротшилда.

Када се говори о Британији, скоро увек се заборавља на Комонвелт. А много је земаља у свету са координационим центром у Лондону, којима практично управља краљевски двор. Очигледно, Бекингемска палата не жели да једино Сједињене Америчке Државе војно-политички и економски контролишу остатак света, онај који не припада Комонвелту.

До сада су и најнеобавештенији схватили да ће САД после потписивања Трансатлантског споразума имати потпуну контролу над Европом. Ако се то оствари, геополитички и финансијски значај Британије, па и Ситијев, биће неупоредиво мањи. За Лондон је далеко боље да после напуштања ЕУ уђе у сепаратне преговоре са Вашингтоном, о принципима на којима ће почивати билатерална трговина, и да не мора да води рачуна о мишљењима с оне стране Канала. На тај начин, Британци би имали далеко већи степен политичке и економске независности него Европљани с континента.

Са своје позиције предводника Комонвелта, магловити Лондон ће моћи да врши утицај на значајан део света и да, стога, полаже право на равноправно партнерство са Сједињеним Америчким Државама. После притисака и мало завртања руку Бриселу, Британци су у сепаратним преговорима добили "велики попуст", засебне преференције што важе само за Енглеску и ЕУ. Али и то се показало недовољним за британске пословне кругове и њихову жељу да остану независни од Американаца. Или боље речено, да не буду потпуни послушници Јенкија.

Онима који се разумеју у геополитику је очигледно да је Холандија нека врста европског портпарола Велике Британије. Оно што Лондон неће да саопшти из овог или оног разлога Хаг ће остатку Европе рећи наглас и без пардона. Холандија је Британији најдрагоценији савезник и зато што њоме управља структура затвореног типа. Уочи опроштајне посете Барака Обаме Европи, Бекингемска палата је преко Холандије и у савезу са америчким изолационистима извела неке информационе ударе на неоконку Хилари Клинтон.

Прво је Међународни суд за бившу Југославију донео ослобађајућу пресуду вођи Српске радикалне странке Војиславу Шешељу.

Затим је већина Холанђана на референдуму гласала против придруживања Украјине Европској унији. Такав исход је ударац управо Хилари Клинтон, предводнику неоконзервативаца која је с места државног секретара свргла Виктора Јануковича и изазвала грађански рат у Украјини.

И трећи ударац - пресуда Окружног суда у Хагу којом је одлука из 2014. године, да Руска Федерација мора "Јукосу" да исплати одштету од 50 милијарди долара, проглашена незаконитом.

Сва три информациона удара су изведена синхронизовано и јесу озбиљно нарушили "лик и углед" лидера неоконзервативаца Хилари Клинтон. Искључено је да је ту било ма каквих "случајности", а сва три напада су остварила свој појединачни циљ. Очигледно је да је главни разлог за Брегзит несклоност Британије да потпадне под нормативне ударе Трансатлантског споразума. Европска унија, после Другог светског рата један од најперспективнијих пројеката у свету, данас се налази пред распадом. Приликом своје последње посете Лондону, Барак Обама је изјавио да "Европска унија повећава утицај и вредности Уједињеног Краљевства у целом свету". Али Сити не мисли као амерички председник, него сасвим супротно. Што Барака Обаму, наравно, није спречило да надометне: "Наш пријатељ је део организације која увећава његову моћ, утицај и привреду. Сматрам да сам као пријатељ обавезан да му поручим да мора остати у тој организацији, што ће бити добро за обе стране." Дакле, сада је јасно да се Стари континент претвара у надничара и слугу Американаца. Британија то увиђа и покушава да утекне. Што је за "острвљане" и природно и сасвим у складу с традицијом британске спољне политике - увек мимо Европе.




Аутор: Бојан Чуков
Изворни текст на бугарском: A-specto
За South Front на енглески превео: Борислав
Извор: The Game Called Brexit
Превод: Ћирилизовано

Коментари