Ћирилизовано : Ко то тамо левом ступа? Десна! Десна! Десна!

Ко то тамо левом ступа? Десна! Десна! Десна!

Едуард Лимонов о утицају миграната на европску политику

Фото: Zuma/ ТАСС

Миграната је у Европу дошло у 2015. години толико да Европљани не могу да израчунају колико, зато су у оптицају различити бројеви између 1,7 милиона и 2,2 милиона.

Према прогнозама, у 2016. се очекује долазак два пута већег броја миграната. Дакле, између 3,4 милиона и 4,4 милиона миграната.

Колико ће их укупно бити за две године закључите сами. То ће бити пет до седам милиона странаца, не рачунајући оне мигранте и раднике који су стигли раније и већ живе у Европи. Само у Француској се населило и живи седам до осам милиона Арапа.

У свим великим европским градовима су већ организовани, имају свој гето у који више полиција не долази, или неће залазити.

Нема основа за претпоставку да су мигранти - зликовци, допловили да покоре Европу, али њих има већ на милионе, тако да чак и само њихов изглед, а по правилу тамнопути, мршави, црних или тамних очију, говоре арапски или неким језиком Северне Африке и Блиског истока, чине се Европљанима, уз сву њихову толерантност, очигледно негативним јер ови људи личе на опасну руљу.

Цвеће се таквима не даје. Дај једном и бићеш оптужен зашто ниси донео месо за мушкарце и млеко за децу, и европски домородац ће утећи преплашен и закључати све браве на својим европским вратима.

Мигранти су брзо покварили своју репутацију и нападима на европске жене које су се слободно шетале, можда мислећи да су проститутке, јер се у земљама из којих су мигранти дошли жене понашају много уздржаније.

Бесне младе људе са југоистока (углавном су мушкарци) задржавају у на брзину органозованим камповима широм Европе. Не заборавите, логор је био у француском департману Па де Кале, у близини тунела испод Ламанша, био је логор на граници Грчке и Македоније, где је стрпано чак десет хиљада миграната. Мигранти су се бунили што их држе у камповима, јер су хтели даље, неко у Велику Британију, неко у Немачку. А разлози су им били исти као код скакаваца, ишли су тамо где су поља зеленија.

Замислите своју улицу поред логора са десет хиљада страних људи. Устају, оперу се, ако има воде, и гладни су, они су вероватно све време гладни. Како ћете се осећати уз такав камп? Да ли ћете пуштати децу саму на улицу? А жене, да ли ћете њих пуштати?

И они су страшно љубоморни на домороце. Ја сам био избеглица, и сећам се да сам осећао мржњу према становништву које живи у близини "склоништа" у Аустрији, Италији, затим САД ...

Полиција је ове кампове у Па де Кале и на Грчкој граници са Македонијом на крају затворила, али исељеници нису нестали, гомилају се негде другде ...

Хоћу да кажем да без обзира колико Европљани хоће да ублаже грижу савести због несреће, трагедије и трагичних грешака које су направили, њихове владе не желе да признају да се несрећа, па чак и катастрофа, НЕПОПРАВЉИВА КАТАСТРОФА ВЕЋ ДЕСИЛА.

Времена се брзо мењају под притиском тих милиона.

Ако се у продуженом послератном периоду у Европи тражила све толерантнија и толерантнија, и како се удаљавамо од 1945. године, све неагресивнија и мекша левичарска политика, сада се тражи - десница.

Што је природно. Обичан човек се уплашио гомиле миграната и жели заштиту десничарских политичара, јер су левичари позвали мигранте у Европу и дочекују их добродошлицом, пустимо десне да нас од њих заштите, - тако мисли обични европски човек.

И шта видимо?

У Француској, да десничарка Марине Ле Пен дише за врат социјалисти Оланду.

У Сједињеним Америчким Државама (у које је за последњих годину и по ушло 13 милиона - да, 13 милиона! - емиграната из Мексика), да ће републикански популиста Доналд Трамп ускоро освојити номинацију за председника . Једна од главних тачака његовог програма - изградња зида на граници са Мексиком. Трамп је близу да постане председник САД.

А ако постане, нека захвали емигрантима из Мексика.

У Пољској - десничарски председник Анджеј Дуда. Он је већ поднео захтев Украјини за повратак четири области, међу којима је и Љвовска област. Пољска неће да прими мигранате по квоти коју јој је одредила ЕУ.

У Аустрији, крајње десничарски кандидат није постао председник јер му је недостајало само 32,000 хиљаде гласова. Следећи пут, Аустрија сигурно добија десничара за председника.

У Мађарској, Урбан - председник десничар ...

Захваљујући мигрантима, дошло је време десних.

И време да парафразирам чувену песму Мајаковског:

Ко то тамо левом ступа? Десна! Десна! Десна!