Родно осетљив језик у јавној употреби (2)

Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ

Како бисмо могли разговарати о родној равноправности у језику, прво што морамо јесте да погледамо како се употребљавају титуле, називи занимања и властита имена чији су носиоци жене. Наиме, ти облици представљају манифестацију родно осетљивог језика, па је важно осврнути се на то како се медији у својим вестима, извештајима и репортажама односе према њима. Једино на тај начин можемо изнети одређене закључке о томе колико је категорија рода видљива у медијима. Родно осетљив језик јесте језик у којем је категорија рода јасно видљива и који у себи не садржи експлицитне ни имплицитне увредљиве или дискриминишуће изразе. С друге стране, родно неутралним средствима обухваћен је и мушки и женски род.

Има више начина како могу да се формулишу женски називи занимања и титула. Пре свега, постоји родно неутрална формулација: лекар, возач, професор, људи итд. Овакав начин навођења занимања користи се када се говори уопштено о неком занимању, нпр. У Турској отпуштени скоро сви професори универзитета. У овом случају мушки род има општи карактер и претендује да обухвати оба рода, па представља немаркирану категорију која у себи садржи и женски и мушки род.

Други је начин да за занимање, функцију или титулу искористимо творбене могућности српског језика, тако што додајемо наставак на неутралан облик, нпр. професорка/професорица Јована Ивановић. Постоји више суфикса помоћу којих се може оформити родно осетљив назив занимања, а који ћемо суфикс користити зависи од наше интуиције за језик, али и од језичке праксе која је неки суфикс учврстила као уобичајен.

Поред суфиксалног наставка родно осетљив назив занимања могуће је формирати тако што се испред назива занимања стави реч жена: жена пилот, жена хирург. Овакав начин писања преузет је дословним превођењем са енглеског језика. Наиме, енглески језик нема уткану категорију рода у именице па је додавање речи жена једини начин да се изрази род у називу занимања. Суфиксално додавање, односно „именичка  моција“ више одговара природи српског језика, док је стављање речи жена испред занимања прихватљиво када за неко занимање још увек не постоји родно осетљив назив, као што је у примерима пилот и хирург.

У медијском дискурсу када се пишу имена и презимена жена, постоји пракса да се пише само презиме, а изостави име. Овакав начин писања обично се оправдава уштедом простора, па бележимо примере Обама је говорио на скупу присталица Клинтон у Филаделфији; Клинтон је изјавила за Си-Ен-Ен да очекује да ће наставити кампању ове недеље; И Клинтон и Трамп обећали су да ће ускоро објавити нове информације о свом здравственом стању.

Некада се, у разговорном језику, из коришћеног облика разазнавао брачни статус, па би Јовановићева била неудата, односно припадала би оцу који се презива Јовановић, а Јовановићка би била она удата, чији се муж презива Јовановић. Данас је такво одређивање застарело.

Међутим, први тип женских презимена присутан је и у данашњем обавештавању, нпр. Клинтонова је рекла да поштује Трампову децу; Трамп рекао Клинтоновој: Била би у затвору да сам ја на власти! Меркелова је за потпуну забрану бурке, иако обе ове политичарке носе мужевљева презимена, прва садашњег, а друга бившег мужа. Меркелке у новинама нема, а клинтонка је тек назив за муву, додуше врло опасну.

Постоји још један начин писања властитих имена и презимена жена који се повремено среће у новинским текстовима. У питању је писање имена жене без презимена, па читамо наслове: Ангела је рекла своје; Хилари је опасност, а не Трамп  и сл. Овакав фамилијаран тон вређа достојанство жене, пре свега када је у питању жена на значајном положају и на истакнутој функцији. Такви примери у себи имају изразито омаловажавајући тон, па се не препоручују у јавном језику.

Често се у новинским текстовима који извештавају са спортских догађаја спортисткиње одређују именом и националношћу: Американка Серена Вилијамс, Британка Проктор. Овакве формулације немају увредљив или дискриминаторан тон.

Такозвани женски облици бројнији су у краћим тестовима, у којима аутори не морају да варирају изразе како би постигли разноликост. Такође, у текстовима из одељка „забава“ налази се више примера родно освешћеног језика, посебно када су занимања у питању. У текстовима који се баве политиком, економијом, спортом више је примера родно неутралног језика. Постоји неколико објашњења за овакво стање. Пре свега, жене о којима се пише у одељку забава махом су по занимању певачице, глумице, манекенке, а то су занимања која одавно припадају женама, па су се и родно сензитивни називи усталили.

Са друге стране, жене којима се баве одељци политика, економија, спорт су канцеларке, премијерке, саветнице, економисткиње, шахисткиње итд. – сва побројана занимања тек у новије време почињу да обављају и жене па се ни називи нису потпуно усталили у новинарској пракси. Такође, жене које се баве овим занимањима често имају два презимена, што новинари теже да скрате због економичности. Са друге стране, глумице, уметнице, певачице, често се представљају краћим псеудонимима или надимцима, па нема потребе да се у новинским текстовима именују пуним именом и презименом.

У односу на ранија истраживања приметан је помак у афирмацији родно осетљивог језика у Србији, који настаје пре свега због позитивне друштвене климе. Наиме, бројни су примери залагања институција и појединаца у циљу смањења стопе свих облика дискриминације. Као последица ових активности долази и до јачања свести о неопходности родно сензитивног језика како би жене постале видљивије у језику.

Иако су се у последње две деценије десиле значајне промене на пољу родно сензитивног језика, и поред залагања представника и представница феминистичке лингвистике, нема основа очекивати много виши ниво родно сензитивног језика у српским медијима, а пре свега у дневној штампи. Многа занимања ни данас немају родно сензитиван облик у српском језику, тако да се још увек прибегава родно неутралним изразима.

Такође, родно сензитиван језик често захтева дуже облике, као што је с властитим именима случај, а новинско извештавање захтева сажетост, која се често постиже на штету родне осетљивости. Постоји још једна пракса у новинарству која смањује број родно сензитивних израза. Изрази умеју да варирају како би се постигла разноврсност и избегла монотонија. Ово је посебно видљиво у писању властитих имена, па у текстовима уочавамо више наизменичних начина именовања, од пуног имена и презимена до посесивног облика презимена.  Оно чега се ипак треба придржавати јесте избегавање епитетa „слабији пол“, „лепши пол“,„нежнији пол“, као и одређење жене у односу на брачног партнера. O негативно конотираним речима „госпођица“, „уседелица“,  „распуштеница“ и сл. да и не говоримо.


Аутори: Др Марина Николић, Институт за српски језик САНУ – Мср. Јелена Трикош, Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Извор: Политика Online - Родно осетљив језик у јавној употреби (2)

Коментари

  1. Питали једну жену:
    - Ви сте вајарка?
    - Не, ја сам ВАЈАР.
    - Како то?
    - Па ја нисам женски вајар, него ВАЈАР.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар