Родно осетљив језик у јавној употреби

Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Тема која не престаје да заокупља српску јавност јесте употреба родно осетљивог језика у јавном говору. Родно осетљив језик представља једну од манифестација политички коректног говора, али је и важан аспект родне равноправности. У оквиру феминистичке школе, из које израста идеја родно осетљивог језика, долази до дистинкције између термина род и пол. Род се дефинише као стање, односно социолошка категорија, док је пол биолошка карактеристика. Политичка коректност представља систем мера којима се забрањује или обесхрабрује коришћење речи и израза са негативним или увредљивим конотацијама чиме се чува достојанство група које су жртве некоректних стереотипа. Родно осетљив језик, као аспект родне равноправности, постао је данас незаобилазна ставка многих законодавних текстова, приручника, препорука.

Поставља се питање – чиме се постиже родна равноправност у језику и која језичка средства нам то омогућавају? Али најпре, има ли у самом језику потребе за тим, или нам је она наметнута друштвеним, политичким, демократским, евроинтеграцијским и другим сличним разлозима? Разумљиво је то да језик треба да одражава друштвене промене, али он то чини спонтано, без наше свесне намере. С обзиром да данас жене обављају послове који су некада обављали само мушкарци, када о њима говоримо, употребљавамо женски облик њихових занимања или функција, нарочито ако их оне посебно одређују, нпр. Знаш, видела сам ону пилоткињу о којој си ми причала или Водила сам јутрос дете код лекара па је и наша педијатрица потврдила да је вирус у питању. Лингвистички разлог за употребу оваквих облика је прецизност, па се њима избегавају евентуални неспоразуми. Рецимо, у једном тексту налази се оваква реченица: Полиција је током истраге дошла до доказа који недвосмислено указују на сумњу да је Рогановић извршилац. А Рогановић је у ствари – једна бебиситерка. Дакле, елементи родно сензитивног језика попут женских облика занимања, титула и функција, могу спречити евентуалне неспоразуме у говору. Други лингвистички разлог лежи у језичком нормирању. Будући да се језик константно мења задовољавајући потребе својих говорника, савети језичких стручњака који би усмеравали такве промене били би неопходни  и оправдани, да не би свако говорио онако како се њему чини да треба и како му звучи лепше.

Међутим, није увек довољно само додати наставак за облик (нпр. доктор – докторка, јунак – јунакиња итд.), јер у српском језику постоје и парови речи који имају различито значење у зависности од наставка, нпр. домаћин – домаћица. Значења ових речи свакако се разликују, а та разлика је производ патријархалне поделе улога у домаћинству, па се овде јавља потреба за новом речју. Такав проблем праве рецимо и секретар и секретарица, па би упомоћ могла прискочити секретарка. Лингвистичким речником речено, потребна је интервенција у креирању корпуса језика родне равноправности.

Још увек преовладава мишљење у јавности да, рецимо, називи неких занимања у женском роду наводно „парају уши” и „нису у духу српског језика“, нпр. психолошкиња, војникиња, суткиња, филолошкиња и др. Међутим гледајући граматичке могућности српског језика, међу њима не постоје језички изрази који не одговарају духу српског језика, већ је реч о томе да сваки такав израз мора проћи пут до потпуног прихватања у оквиру говорне заједнице. На пример, у широкој употреби је израз куварица, док је израз шефица мање заступљен. Ове две форме, које носе потпуно исти наставак за род, разликују се само по томе што је куварица ознака за занимање традиционално намењено женама, док је шефица ознака позиције које у новије време почињу да заузимају и жене. Исти случај је и са слушкињом и новоформираном војникињом. Осим замерки да ове речи нису у духу српског језика, многи истичу да оне звуче ружно или да подсећају на хрватске новотворенице.
"Дакле, елементи родно сензитивногјезика попут женских облика занимања, титула и функција, могу спречити евентуалне неспоразуме у говору"
Пратећи актуелна дешавања и Одбор за стандардизацију српског језика усвојио је одлуку о употреби родно сензитивног језика. Став Одбора је да називе занимања и титуле треба употребљавати у родно сензитивном облику ако је то у складу са нормом српског језика и добром језичком праксом. Ако неки назив занимања нема свој женски облик, треба користити генерички мушки род. Постоје два начина на која се може обезбедити видљивост жене у језику. Први је писање жена испред назива занимања (жена пилот), а други је родно неутрално писање занимања уз пуно име и презиме (генерални конзул Александра Ђорђевић). Одбор не препоручује коришћење паралелних форми или писање мушких форми уз додавање наставака за женски род, јер таква пракса оптерећује и компликује реченицу.


Др Марина Николић,
Институт за српски језик САНУ

Мср. Јелена Трикош, Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Извор: Политика Online - Родно осетљив језик у јавној употреби

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!