Руске информатичке снаге и амерички председнички избори



У недељама после убељивог пораза Хилари Клинтон од Доналда Трампа на америчким председничким изборима, медијски простор је препун прича о "руским хакерима". Ако је веровати америчким медијима, руски медведи су, вршљајући виртуелном степом не би ли штогод уловили за Доналда Трампа и обезбедили му победу, натрапали на корумпираност Демократске странке и саме Хилари Клинтон... Наравно, овакве приче су производ грчевитих трзаја Обамине администрације, последњих "напора" да изазове нови хладни рат са Русијом и скрене пажњу са неуспеха демократа. Међутим, њихов споредни ефекат је да су указали на могућности информатичког рата и на нека својства информатичког ратишта.

Није ово први пут да се руски информатички капацитети нађу у центру пажње. Концепт "руског хакера" је допро до западне свести током НАТО бомбардовања Србије 1999. године, па опет за време грузијског и украјинског сукоба, а нарочито кад су бројне земље са русофобним руководством, примерице балтичке државе, почеле да се жале да су на удару руских информатичких напада.

Русија заиста има капацитете за информатичко ратовање. Снаге за информационе операције на челу са замеником министра одбране Павелом Поповом су званично постале оперативне 2014. године, а сачињене су од неколико засебних ентитета фокусираних на развој технологије, безбедност комуникација и регрутовање стручњака за методе и тактике хаковања. Снаге за информационе операције имају подршку Специјалног истраживачког центра Министарства одбране РФ, истраживачких института као што је НИИ "Квант", као и наменски створених "научних компанија" чији су запослени војници на редовном служењу војног рока и војници по уговору, са одговарајућим знањем и талентом а регрутовани из снажне руске хакерске заједнице, чији је задатак да откривају западњачки малвер употребљен против Русије и раде обрнути инжењеринг.

Евалуирати руске државне капацитете за информатичко ратовање је крајње тешко, због тајне и не-кинетичке природе њихових операција. Међутим, посредни докази указују да руске информатичке снаге располажу најсавременијом техником, какву има, ако уопште, мало која земља. Обамино и Мекејново ниподаштавање Русије као "безначајне" и "заостале" државе је неозбиљно, јер су за ефикасно вођење информатичког рата, за који Русија уистину јесте способна, потребни итекакви јунаци - математичари и програмери. Способности совјетских и руских математичара исказане су у стварању и примени нуклеарних и технологија и технике за космичке летове, у којима је Русија одавно најбоља на свету. У Русији, такође, постоји префињена програмерска култура, рођена из насушне потребе. Када је СССР почео да заостаје за Западом по снази процесора сопствене производње, то заостајање је совјетске програмере натерало да буду ефикаснији у писању кода неопходног да се непреоптерећује расположиви процесор. Тако стечена умећа су касније, после пада СССР-а, руским програмерима и омогућила да буду толико тражени у свету.

Руско умеће информатичког ратовања доказује и чињеница да нема ни једне једине информатичке операције која се може приписати руским државним оператерима. Другачије речено, ако руске информатичке јединице уопште изводе операције по целом свету, оне то раде тако зналачки да их се не може открити или им се приписати дејство. Такође је очигледно да је америчка влада показала изузетан опрез у погледу ступања у информатички сукоб са Русијом. Иако је Обамина администрација изнела низ алтернатива за "кажњавање" Русије за наводно хаковање америчких избора, њени званичници и стручњаци отворено признају да не желе да ризикују руску информатичку одмазду против огромне америчке инфо-империје.

Информатичко бојно поље је на тај начин постало још једна област у којој Русија успешно одвраћа америчку агресију захваљујући својим могућностима. На дужи рок гледано, када се америчка "обавештајна заједница" помири са том чињеницом, овај сукоб може довести до доношења међународних норми, којима би се, у ствари, забрањивале информатичке операције и рат против суверених држава. Међутим, има ироније у томе што управо Русија стално предлаже међународни правни оквир за регулисање информатичких операција - од предлога из 2009. за доношење међународног споразума о сигурности информација, до "Међународног кодекса понашања за информациону безбедност", представљеног 2011. године у Генералној скупштини УН. Предвидљиво, Обамина администрација је одбацила оба прелога. Међутим, неспремност САД да се позабаве међународним споразумима о информатичком ратовању је добро протумачено - што је касније потврдио и Едвард Сноуден - као знак америчке намере да користе офанзивне капацитете и могућности информатичког рата у будућности, вероватно у подршци "обојеним револуцијама", које су и довеле до стварања Снага за информатичко ратовање 2014. Ако заиста дође до побољшавања односа између Русије и САД када Трамп буде председник, у том оквиру ће вероватно бити и решавање проблема информатичког ратовања и рата.

If you’re able, and if you like our content and approach, please support the project. Our work wouldn’t be possible without your help: PayPal: southfront@list.ru or via: http://southfront.org/donate/ or via: https://www.patreon.com/southfront

Раније:

- Руски војни теоретичари намеравају да развију концепт "меке силе"

- Нови светски интернет поредак...НАТО-а

- РТ: 20 значајних руских организација нападнуто шпијунским малвером у организованој операцији

- Moсква одбацује „Мајкрософт“, креће у дигиталну самосталност


Аутори текста и видеа: Џ. Хоук, Данијел Дајс и Едвин Вотсон
Извор: Russian Cyber Troops And US Presidential Election
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на

MX Linux | MX Community

Коментари