М. К. Бадракумар: Жонглира Ердоган, жонглира Путин


Руској дипломатији није лако. Треба задржати Ердогана, а истовремено одржавати примирје и зауздавати савезнике - Сирију и Иран, да не уђу у војни сукоб с Турском на северу Сирије

Фотографија: Сергеј Гуњејев / Спутњик

Турски председник Ердоган је најавио следећи корак у операцији "Штит Еуфрата" на северу Сирије: турске снаге ће, пошто су већ заузеле Ал Баб, сада наступати даље на исток, да преузму контролу над Манбиџом, а после ка Раки, "престоници" Исламске државе. Манбиџ је тренутно под контролом Курда.

Паралелно, пошто су их Турци надмудрили у трци за Ал Баб, снаге сиријске владе се надају да ће осујетити Ердоганов монументални план, тиме што ће, заједно са сиријском курдском милицијом, Турцима пресећи пут од Ал Баба и приступ Манбиџу.


Дамаск наставља с протестима у којима тврди да Турска под изговором борбе против Исламске државе заузима територије богате водом и угљоводоницима на северу Сирије. (Наравно, Иран показује пуно резумевање за став сиријског режима.)

Међутим, Турска не обраћа пажњу на те критике. Ердоган у својим прорачунима полази од тога да ће се руски председник Владимир Путин постарати да војска сиријске владе (и Иран) мирно стоји по страни и кибицује како турска војска осваја север њене државе. (Најновије вести кажу да су Турци успоставили војну базу у Ал Бабу: Temporary Turkish base established inside Syria’s al-Bab following capture - MIDEAST)

Уме Ердоган да жонглира с више лоптица истовремено у ваздуху, уме. Држи Русију у неизвесности у погледу својих контакта са новом америчком администрацијом, и ту и тамо демонстрира да има и опција као натоовска сила. Што је тачно. Пошто Турска, по Конвенцији из Монтреа из 1936. године, контролише Босфорски мореуз и Дарданеле,  Ердоган би, ако Вашингтон обустави војну подршку сиријским Курдима, могао да има кључну улогу у остваривању плана НАТО-а за успостављање сталног присуства у Црном мору, за које Русија сматра да је њено стратешко двориште.

Турска држи Русију у неизвесности и у преговорима око куповине ракета С-400. Наравно, Ако се Турци одлуче да пазаре ракетни одбрамбени систем у Русији, то би био велики успех за регионалну политику Москве, а да не говоримо о лукративности таквог посла, и продору -  велика натоовска сила и стална муштерија западне, посебно америчке, војне индустрије сада купује од Русије (што ће можда учинити, када је у питању С-400, и Кина и Индија).

Ердоган ће наредни корак на северу Сирије начинити тек после гугутања са Путином. Планирано је да Москву посети 9. и 10. марта, уз рачуницу да Путин не може себи допустити да отпише Турску као "партнера", јер би му то онемогућило спровођење властитих војних планова за Манџиб и Раку. Уосталом, Турска већ сарађује са Русијом у надгледању примирја у Сирији. Али, кад би се Турска вратила својим старим навикама и опет, као што већ јесу Саудијска Арабија и Катар, слизала с терористичким групама у Сирији, онда би се сиријски сукоб још више погоршао, што није у интересу Русије.

Москва би волела да зна, пре но што јој дође Ердоган, какав је приступ Трампове администрације сиријском сукобу, шта стоји у предлозима чију је израду Бела Кућа наложила Пентагону, предатим 28. фебруара. Али амерички секретар одбране Џејмс Матис је већ рекао да војна сарадња САД и Русије није могућа. Такође, САД су изазвале непријатну ситуацију у Савету безбедности УН, приморавајући Русију да стави вето  на резолуцију којом се предлажу нове санкције сиријском режиму. Русија је реаговала оштро: "Ми на ово гледамо као на покушај заустављања и подривања садашњих политичких и дипломатских напора."

Руској дипломатији није лако. Треба задржати Ердогана, а истовремено одржавати примирје и зауздавати савезнике - Сирију и Иран, да не уђу у војни сукоб с Турском на северу Сирије, све надајући се некакавом напретку мировног процеса у Сирији под окриљем УН, за шта нема много изгледа.

Надајмо се да ће, када Ердоган за девет дана буде у Москви, већ бити јасан правац америчке спољне политике. У међувремену, Турци су тамо послали експедицију у офанзиву шармирања и преобликовања руске памети, убеђивања да јој стиже искрени пријатељ. Или "Господин Стабилност", како му Руси тепају, судећи по чланку Ердогановог саветника објављеном у "Сабаху": Russians regard Erdoğan as 'Mr. Stability' - İlnur Çevik - Daily Sabah.


Предлози:

- Уцена Турске: Вашингтон због Курда остаје без Инџирлика

- Русија: Нисмо гађали положаје арапске коалиције у Сирији

- M of A - Syria - Erdogan's Lost Bet - Trump Likely To Follow A Cautious Strategy


Аутор: М. К. Бадракумар
Извор: Turkish army to march deeper into Syria – alone and defiant – Indian Punchline
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на -у

Коментари