Дебкафајл: Исламска држава креће ка Либану (и шта сад да ради Израел?)


Амерички хеликоптери су у четвртак и петак, 23-24. марта, десантирали курдске и арапске борце у област западно од Раке, упоришта Исламске државе. Те снаге су убрзо заузеле најмање пет села и тако џихадисте концентрисане у северозападном делу Сирије одсекле од Раке. Војни извори "Дебкафајла" кажу да је ово био "почетни ударац" у кампањи коју предводе САД, у којој прво треба изоловати престоницу Исламске државе, затим је и заузети.

Не очекује се да ће се у ослобађању Раке наићи на тако жесток отпор какав Исламска држава пружа америчкој и ирачкој војсци у Мосулу. Делимично због тога што су борбене јединице ИД постепено напуштале град, јер су им поглавари увидели да време истиче, па су вођа ИД Абу Бакр Ал Багдади и његови стратези, бивши ирачки генерали, направили велики заокрет: џихадисти који беже са сиријског и ирачког фронта, уместо да иду ка бастионима Исламске државе Деир ез-Зору у источној Сирији и Абу Камалу у северној ирачкој провинцији Анбар, сада, по новом наређењу, хрле у супротном правцу и према новој дестинацији: Либану.

Ново наређење се драстично разликује од претходног - поново се окупити у два града уз границу Ирака и Сирије из којих су контролисали прелаз Ал Ка'им и линије снабдевања ИД још од јуна 2014. Оба града се налазе у правој  пустињи, па се издалека може уочити свако приближавање непријатеља, док им густа вегетација и шуме на обалама Еуфрата омогућавају покрете којима  ће избећи авионском и сателитском надзору.

Америчке и ирачке обавештајне службе су сигурне да се Ал Багдади крије или у једном од та два града, или у каквој "сигурној кући" између њих.  Стога се поставља питање зашто се ИД наједном одриче стратешких упоришта која је утврђивала две године, и своје борце шаље на "туђи терен".

Разлога има више:

1. Вође Исламске државе у нејакој либанској влади и војсци виде лак плен.

2. Либан, хронично слаб због сталних сукоба између сунита, шиитског Хезболаха и хришћанских заједница, пружа добре услове за упад ИД.

3. Триполи, други либански град по величини, на 85 км северно од Бејрута, углавном је сунитски. И лука - пожељан циљ.

4. Што је и Сидон, трећи по величини, 40 км јужно од Бејрута на јужној обали Средоземног мора. Привлачна је и близина границе с Израелом, 60-так километара од Нахарије, северно - ближе но што је ИД било када дошла до неког израелског града.

5. Код Сидона, и његових 90 000 "правих" становника, смештен је избеглички камп-град Аин Хилва са 250 000 палестинских избеглица и ћелијама Исламске државе, што јавним, што тајним.

6. Вође ИД су дошле до закључка да је упоришта на ирачко-сиријској граници тешко бранити, јер су, према извештајима извиђача, већ на нишану америчког и руског оружја. С друге стране, мало је вероватно да ће стране силе кренути против неке терористичке организације која се налази у нестабилном Либану.

7. Добиће ново полазиште за нападе с леђа на сиријске, иранске и Хезболахове снаге које се боре у Сирији.

Извори "Дебкафајла" кажу да су америчке и израелске обавештајне службе прошлог месеца упозориле новог либанског председника Мишела Ауна на заверу Исламске државе да се дочепа делова његове земље, као што учинила у Ираку и Сирији пре три године.

Извор: ISIS U-Turns West to Lebanon as Next Target

Александар Јовановић / Ћирилизовано

Ако Израел хоће Исламску државу у Либану - добиће је. Јер кад на свој џихадистички потрошни материјал крене војном силом - уз оправдање да су главосече на прагу Израела, а што ће разгласити увек услужне западне преститутке и прећутати медији савезничке Русије - заборавиће се на "ситнице" сличне наведеним у Israeli bill to annex maritime border area is war declaration: Lebanon - Daily Sabah (Либан: Израелски закон о анектирању пограничне морске области је објава рата). Између осталог, да:

"Бери тврди да Израел хоће да анектира спорну морску зону од 800 квадратних километара између Либана и Израела, за коју се сматра да има богате резерве природног гаса, које Израел жели да експлоатише..."

При чему не треба заборавити, да:

"Као "награду" за свој успешан допринос решавању наизглед нерешивог израелско-палестинског проблема, Русија очекује да ће Израел њеним државним предузећима одобрити уговоре за значајне послове у грађевинаству, одржавању и/или финансирању источно-медитеранског гасовода, од гасног поља Левијатан до ЕУ, што би експоненцијално повећало утицај Москве на светском енергетском тржишту, и тиме на све светске послове." - Ендрју Корибко: Русија и Израел не да нису на рубу рата него су савезници!

Итд. Наставак "међународне борбе против тероризма" на новом терену заједно ћемо пратити.




Коментари