Ендрју Корибко: Зашто се Кина "партнерише" са Израелом и Саудијском Арабијом (1)

Кинеско приближавање Израелу и Саудијској Арабији није још један случај "продали се ционистима и вехабистима", него производ државнички прагматичне концепције постављања темеља мултиполарног света

Фотографија: Александар Ф. Јуан / АП

Далеко од очију јавности и с релативно мало помпе у односу на званичне посете лидера другде у свету, саудијски краљ и израелски премијер Нетањаху су недавно посетили Кину, да уговоре на десетине послова.

Мејнстрим медији јесу известили о тим догађајима, али их алтернативни медији громко прећуташе, ко ће га знати зашто. Можда случајно, можда зато што мали тимови новинара са скромним средствима бирају да обраде само најактуелније догађаје у свету, а таквих је много, а мож' бити да је разлог "политичка коректност", однедавно императив и у  мултиполаристичкој информативној онлајн заједници.

Има неколико аксиоматских истина које морају да важе у писању већине алтернативних медија. Две најважније су: 1) Израел је лажни, неправедно успостављен геополитички ентитет; 2) Саудијци су највећи извозници тероризма у свету.

Слажем се с тим тврдњама, али то је небитно, пошто ћу се у овом чланку фокусирати на процват кинеског "партнерисања" са Израелом и Саудијском Арабијом, што су алтернативни медији игнорисали.

Претпостављам (ипак) да такво игнорисање има неке везе са "политички коректним размишљањем" кербера истине, који "мисле" да фокусирати се на ове односе "лоше делује на морал", и да, пошто је Русија у одличним односима са Израелом, мора да за њих постоје какви тајни разлози, рецимо, "Кина је сувише паметна и лукава за Нетањахуа и Салмана, па је изнашла нови начин да их потуче у њиховој сопственој игри, истовремено помажући Палестинцима, тобоже случајно".

Нема шта, атрактивна теорија завере - за опијене сневањем милог - али не и тачан опис стварности.

Циљ овог чланка је да се некако пробије кроз политички коректно објашњење што су га кербери истине с неких алтернативних медија наметнули свом "читалачком телу", образлажући шта Кина - један од главних катализатора мултиполарног светског поретка у настајању - види корисног у партнерисању са два најпривилегованија америчка савезника, Израелом и Саудијском Арабијом.

У том циљу, у првом делу ћу разматрати најновије резултате кинеско-израелских односа, а у другом, све тешње везе Пекинга и Ријада.

На крају ћу изнети збирни закључак, "политички некоректан" опис праве природе кинеске блискоисточне политике.

Нетањахуов нови пријатељ

1. Црвени тепих у Црвеној Кини

Израелски вођа се управо вратио са веома важног пута у Кину, током којег су он и домаћин разменили неке веома симболичне изјаве о намерама.

Тако је Ројтерс објавио да је кинески премијер Ли Кећианг "подсетио све", да су "и кинески и јеврејски народ су велики народи света", док је Дипломат у први план ставио Нетањахуову декларацију о кинеско-израелским везама као о "браку склопљеном на небу".

Поред високопарне реторике, две стране су се бавиле техничко-безбедносном сарадњом, а извештачи су истицали да је Кина један од највећих трговинских партнера Израела.

У складу с том чињеницом, Нетањаху је од својих саговорника затражио да израелским компанијама омогуће већи приступ кинеском тржишту високотехнолошких производа, као одговор на позив за више кинеских улагања у Израелу.

Иако није обелодањен ниједан детаљ разговора о кинеско-израелској безбедносној сарадњи, може се претпоставити да су на дневном реду били размена обавештајних података и општи брифинг о ставовима обе стране у регионалним дешавањима и пословима.


2. "Пут свиле" ће водити и за Израел

Наивни посматрачи, посебно они подлегли идеолошком догматизму, нису у стању да дају смислено објашњење зашто Кина са својим "Путем свиле" послује  с "ђаволом". Али "незгодна истина" ипак постоји, и гласи да Кина уопште не мари за  вредносни суд о свом страном партнеру, па зато Пекинг на Нетањахуа не гледа као на зликовца него га третира као прагматичног и промућурног пословног човека, и газду геостратешки важног земљишта.

У интервуу за Тајмс оф Израел, Нетањаху је открио да је у Кини разговарао и о , “Red-Med Railway”, железници која ће, на шта упућује и њен назив, повезивати Црвено Море и Медитеран, преко Елиата и Ашдода.

О тој рути сам писао пре две године, у дводелном чланку за "Оријентал ривју" о везама са Тел Авивом што их негују "мултиполарне земље". Бићу слободан да вам предложим да прочитате: Israel And The Multipolar Bag Of TRICs | Oriental Review и The Russian-Chinese Strategic Partnership Strikes Israel | Oriental Review.

Тамо сам нагласио да Кинезе цео свет поштује јер увек размишљају много корака унапред и увек имају резервни план за своју инвестицију, па тако и за "Један појас, један пут" (One Belt One Road  - OBOR), глобалну визију "Новог Пута свиле".

Кина је свесна рањивости Суецког канала, па јој је у интересу да се што пре изгради железница између Црвеног и Средоземног мора, да би њоме осигурала да везе са Европом никада не буду угрожене због прекида поморског саобраћаја услед непријатељских дејстава САД.

Народна Република Кина гради и Кинеско-пакистански економски коридор (China-Pakistan Economic Corridor - CPEC) као алтернативно решење за избегавање уског грла какво је Малајски пролаз, док ће војна база Пекинга у Џибутију, која је у изградњи, штитити Баб ел Мандеб.

Једина слаба тачка безбедности кинеских морских путева и "Ниске бисера" је Суецки канал, за шта би железница која би повезивала Црвено и Средоземно море била, логистички, идеално решење.

Тако би само рат могао да угрози маритимни део "Једног појаса, једног пута", а Кина сматра да је потпуно незамисливо да Вашингтон војним средствима удари на Тел Авив. Другим речима, кинески стратези сматрају - и то с разлогом - да Израел може да буде безбрижан у погледу хибридноратовских дејстава против његове деонице "Једног појаса, једног пута", што објашњава зашто је Пекинг спреман да уложи у Red-Med Railway.


3. Умрежавање

И Кина и Израел очекују да ће из свог партнерисања извући и "нематеријалне бенефите".

Тел Авив очекује пасивну подршку Пекинга у УН, док се Кина нада да ће свемоћан израелски лоби убедљивије промовисати интересе Кине у "западној цивилизаци", него њени сопствени заступници.

У пракси, Израел хоће да се Кина уздржава од гласања за "непријатељске" резолуције УН, и да се, постепено, удаљава од "палестинског проблема", док Кина очекује да израелски лобисти убеђују и убеде ЕУ и САД да није паметно доносити антикинеске трговинске прописе и законе.

Овакви циљеви су веома амбициозни и највероватније неће донети плода, убрзо сигурно не, али су моћни мотиви за зближавање Кине и Израела и на нематеријалном плану, ане само на изградњи "Новог Пута свиле".

The Duran

У наставку: Салман у Потрази за "Путем свиле"

Аутор: Ендрју Корибко
Извор: Why is China choosing to partner with Israel and Saudi Arabia?
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на BunsenLabs Linux-у