Језичко измотавање на друштвеним мрежама

Осим такозваног новосрпског који је лансирала нова генерација, а за који је карактеристично углавном скраћивање речи и увођење англицизама, још један вид неписмености уводе они који језик знају, али намерно греше или измишљају накарадне речи да би се забавили

Новица Коцић

Не треба више ловити неписмене огласе типа „Издајем стан, кухиња са шпаис, купатило с каду”, или „Налазимо се на колективни годишњи одмор”, да бисмо се смејали и указивали на недовољно познавање граматике српскога језика. Са таквом неписменошћу сусрећемо се данас свакодневно на друштвеним мрежама (нажалост и у многим медијима!).

Састављен је и списак најчешћих правописних грешака на „Фејсбуку”, „Твитеру” и другим мрежама и оне се углавном не разликују од оних које људи и иначе најчешће праве.

Далеко већи проблем, међутим, јесте то што друштвене мреже доносе нове моделе неписмености. Осим такозваног новосрпског који је лансирала нова генерација, а за који је карактеристично углавном скраћивање речи и увођење англицизама, а што иначе данас постоји у свим језицима и прећутно се прихвата, јавља се још један вид неписмености који уводе они који језик знају, али намерно греше или измишљају накарадне речи да би се забавили. Ту може да се говори чак о иронизирању неписмености, али не би се могло рећи да је то добар начин на указивање туђих грешака, јер онај ко не зна језик, не разуме ни иронију, па се најчешће ствара конфузија.

Дакле, на друштвеним мрежама многи, па и они високообразовани, бирају игнорисање правила правописа па тако „неписменост” (стављена овде под знаке навода јер није стварна већ се ради из забаве) постаје стил језика на друштвеним мрежама. Грешке се намерно убацују, инсистира се на њима, скраћују се речи, али не као у „новосрпском”, где млади на пример бришу вокале, па уместо „мислим” пишу „мсм” и слично, већ се језик карикира, речи се скраћују нелогично, избацују се слова насумице па врло често не може да се протумачи ни шта је дотични написао. Тако код ових корисника друштвених мрежа хлеб постаје не чак ни „’леб” него „леп” („леп ти твој”, пишу они), јесам ли постаје „есам ли”, немам је „неам”, значи се пише „начи”, а и недавно отворена „Икеа” у Београду код њих је већ постала „Икеја”.

Зашто се инсистира на оваквом измотавању са сопственим језиком? Да ли је то заиста толико забавно? Нема много истраживања о језику на друштвеним мрежама, а и она која постоје највише су се бавила „новосрпским”. Језик као жива материја која се мења дозвољава нови говор нa интернету који је нестандардан и толерантан према граматичким грешкама, али ово у шта су га претворили ови „забављачи” може довести до нове конфузије. Првенствено код младих који још довољно не познају језик с обзиром на тенденцију у овдашњем образовању да правопис није важан.

Језички стручњаци сматрају да језик на друштвеним мрежама, иако писан, поседује у великој мери карактеристике усменог језика и да свакако није поуздан показатељ нивоа савладаности стандардног језика у нашем друштву. То је тачно, поготово ако се узму у обзир и такозвани забављачи који намерно кваре ту слику.

Наравно, нико никоме не може да забрани овакву забаву, јер друштвене мреже сваки корисник схвата као своје неприкосновено место слободе изражавања, али једно истраживање, првенствено потребе да се сопствени језик до те мере унакази, можда би дало неке одговоре. У противном, писање на друштвеним мрежама постаће до те мере неразумљиво да ће неки потенцијални давалац огласа, и сам неписмен, завапити „Дајем часове на граматику”.


Аутор: Гордана Поповић
Извор: Политика Online - Језичко измотавање на друштвеним мрежама

Коментари