 |
РЕЗИМЕ: Израел мора да заустави консолидацију сиријског режима, посебно на југу земље. Русија је Асадовом режиму помогла авијацијом. Израел сада мора да употреби сву моћ Израелских одбрамбених снага.
Још од Либанског рата 1982. године, израелско руководство мантра да је неангажовање на ратиштима у страним земљама боље од ангажовања.
Иста бајалица важи и за израелску политику према Сирији, и поред повремених ваздушних удара по сиријским и иранским војним објектима и снагама.
Али нема тог правила што важи за све ситуације. Садашње минимално ангажовање Израела у Сирији је изузетно опасно.
За разлику од Либанског рата, када је Израел покушао да помогне и ојача либанску владу суочену са палестинском и сиријском интервенцијом, сада се мора уплести у дешавања у Сирији да би се спречила реконсолидација Асадовог режима који већ дуго пролива израелску крв за рачун Ирана, што ће чинити и надаље, ако се не заустави. Ако Асад поново успостави своју власт у целој земљи, а поготово на југу дуж израелско-сиријске голанске границе, може се очекивати да ће Техеран убрзати сукоб са Израелом.
Шта Израел мора да чини да би спречио такав развој догађаја?
На југу, Сиријци напредују ка последњим упориштима побуњеника у покрајини Дара. Израелске одбрамбене снаге би морале да то напредовање зауставе нападајући на сиријске снаге у покрету и њихове заузете и утврђене положаје. Али, и наношење тешких губитака у људству мора бити додато на листу циљева израелског војног ангажовања у Сирији.
Наношење великих губитака је од пресудне важности због демографских својстава израелских непријатеља - Асадовог алавитског режима, Хезболаха, па чак и Иранаца.
Професор Ејал Зисер, водећи израелски стручњак за Сирију, анализирао је прираштај становништва у Сирији на основу пописа из 2004. године и установио да област у којој живе Алавити, на којима режим и почива, што важи и за Асадову војску у којој су најбројнији, има најнижи прираштај. Зисер је такође утврдио да су Алавити пре побуне 2011. године чинили само 6-7% становништва, а не 10-12% како се говори.
Демографске мањкавости сиријског режима су се од 2011. наовамо могле само повећати. Што се видело и по начину војевања. Током читавог трајања побуне, сиријски режим ратује кампањски: до 2015. године, скоро сваки напредак на једном фронту је значио пораз и повлачење на другом. На пример, када је нападнут Хомс, изгубљена је раније заузета територија у Идлибу. Асад напросто није имао довољно људства за офанзивна дејства на два фронта, чак ни уз помоћ Хезболаха и свакаквих милиција.
Па и кад је обилата руска ваздушна подршка изменила равнотежу снага у корист суријског режима у јесен 2015. године, проблем великих губитака и попуне свежим снагама је остао скоро непремостив. Сирија је морала да одлучи на ком фронту да офанзивно делује: источном, у Алепу и Хомсу против Исламске државе, или у источним насељима и градовима Гуте, против других исламских милиција. Дакле, нипошто на два фронта истовремено, него само на једном, а и тада уз локална примирја, многа испослована посредством Руса и Иранаца.
Када је режим мало ојачао, примирја су замењена испланираним и врло организованим повлачењем побуњеника и њихових породица из источних и западних предграђа Дамаска, а што су такође испосредовали Руси. И све је ишло уз обавезне снимке побуњеника и њихових породица укрцаних у аутобусе окружене припадницима руске војне полиције, као и конвоја тих аутобуса на челу са руским војним возилима, у правцу Идлиба а кроз области под контролом режима.
Нажалост, за сунитску заједницу, али свакако и за побуњенике и Израел, побуњеничке снаге, уситњене на стотине група, бориле су се и ратују како против сиријске војске, тако и међусобно. И таква, неусклађена а жестока и крвава, дејства побуњеничких снага су омогућила режиму да се консолидује. Израел мора да спречи наставак овог процеса.
Демографска ситуација код Алавита умногоме личи на ону шиитске заједнице у Либану, из које потиче људство Хезболаха. Званични демографски подаци Либана су ноторно нетачни - државна служба даје процене бројности либанског становништва са одступањима чак и до једне трећине, од 3,5 до 5 милиона. Такође не даје никакве податке о етничким заједницама које сачињавају либанско становништво. Процене за шиитску заједницу кажу да броји између једног и два милиона.
Успео сам да некако ископам збирне податке за либанске школе из 2006. године, све са тачним бројем ученика сваке школе. Ови подаци недвосмислено говоре о незавидној ситуацији с бројем школа и ђака у шиитским областима. На основу просте демографске екстраполације, слободно се може рећи да је један милион либанских шиита бројка ближа истини.
Ова мала заједница жртвује своје синове скоро непрестано још од оснивања Хезболаха пре 36 година - прво против Израела и његових савеника либанских милиција, а сада и по сиријским бојиштима.
Да ствар (за шиите) буде још гора, нека истраживања говоре да је стопа фертилности шииткиња од 2004. године пала на ниво испод просте репродукције, на 1,7 деце по жени, слично као у Европи. Што значи да ће обнављање људства Хезболаха коштати још више и још малобројнијих шиитских породица.
Израел мора извући поуке из успешне руске интервенције - и чинити потпуно супротно од оног што су радили Руси.
Руси су помогли консолидовању Асадовог режима тако што су дејствима своје авијације приморавали побуњенике да пристану на примирје и/или да се повуку. Израел, пак, мора да искористи сву моћ Израелских одбрамбених снага како би прекинуо даљу консолидацију режима, као и да покуша да уједини побуњеничке снаге на југу Сирије и да их снабдева што више може.
Али није важно само хтети, него и умети - изнаћи прави начин. У овом случају: наношењем што већих губитака у људству. Што више изгинулих бораца имали, то ће, Асадова војска и Хезболах, бити нерадији да се и даље боре против Израела.
Претходно из истог извора: Центар за стратешка изучавања "Бегин-Садат": Библија, секуларизам и антисемитизам
О аутору: Хилел Фриш је професор политикологије и блискоисточних студија на Универзитету Бар-Илан,и виши научни сарадник Центра за стратешка истраживања "Бегин-Садат"
Извор: Israel Must Stop Syria’s Advance Southward / BESA Center Perspectives Paper No. 884, July 5, 2018
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу и Вордграјндеру
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!