Сатана поново тражи следбенике међу Србима!

 

Постоји ли још неки народ на планети који је кроз читаву своју историју скупо плаћао слободу као што су је плаћали Срби? Постоји! Много је таквих народа! А постоји ли народ који је овако скупо плаћену слободу убрзо, готово истовремено, мењао ни за шта, као што су то радили Срби? Ја, за такав народ не знам! Не верујем да постоји! Једино Срби праве грешку за грешком! Једино Срби имају тако кратко памћење да јучерашње крвнике данас називају браћом опраштајући им сва почињена зла, иако се ни за шта нису покајали, а сутра ће им бити оно, што су им били јуче. Браћу истовремено називају крвницима постајући тако крвници сопственој браћи! Докле ће тако бити? Не знам!

Једног јануарског јутра, након што сам устао и попио кафу отишао сам у град, у редовну набавку, и обрео се пред плакатом који је у мени створио сумњу да сам се можда пробудио у погрешном столећу. На плакату пише: ''Општински комитет Комунистичке партије у Шиду организује трибину...'' Да сам уз кафу попио и ракију, мислио бих да сам пијан. Постојим мало на једној нози! Ма нисам! Погледам око себе очекујући да видим Прлета и Тихог са свитком плаката и кантом лепка како беже испред фашистичке патроле. Није их било! Протрљам очи, погледам поново. Датум на плакату је данашњи, значи горе је, него што сам мислио. Тема трибине је ''Будућност и перспектива КП у Србији'', а гост трибине Јошка Броз, председник КП. Није Јосип, него Јошка, ал' то му дође на исто. Не пада ивер далеко од кладе. Унук крволочног загорца, (ако је уопште загорац) одлучио да расрби што се још расрбити да у светосавском народу, па међу Србима тражи ''јањичаре'' да му у томе помогну. Остаје непознато да ли му аустроугарски каплар из сумпорног језера ''суфлира'' шта и како да ради, или су сви ''потези'' изричито његови. Било како било, једно је сигурно, ментор им је исти. И један и други се крећу правцем који им он показује својим трозупцем.

Да је ђаво глуп био би безопасан, али лукави је и овај пут смислио понешто да би био допадљив, те је плакат којим најављује трибину исписао ћирилицом, и то не било каквом, него оним фонтом који подсећа на старославенску (иако се у дедино време писало искључиво латиницом). На белом папиру, црвеним словима с петокраком са сваке стране плаката у којима је срп и чекић, баш као да је штампан у партизанској штампарији. Комунизам упакован у српску обланду ''удара'' на српску југоносталгију.

Своје сећање на старијег Броза вежем за две приче које сам учио у нижим разредима основне школе. У једној је браћи и сесртрама скувао за ручак свињску главу, па су након јела сви имали одређене стомачне тегобе. У другој причи крава коју је чувао због његове непажње прејела се зелене детелине, па је и она имала стомачне тегобе. Кад је одрастао и нас је намамио на ''свежу детелину''... Осладило му се! ''Трбобоља'' нам још није прошла, а сад већ и његов унук хоће да нас ''напасе''.

Овај несретник је педесетих година прошлог века у Северној Далмацији ''објавио рат'' козама забранивши њихов узгој, тако да су многи крајишки Срби оставши без главног извора прихода морали пристати на колонизацију у Срем, Банат и Бачку. Терор месних одбора који су тражили да им се преда много већа количина вуне од оне коју овца може дати опеван је двостихом у десетерцу: ''Одњо ђаво Титу и Стаљина / Однесоше вуну са лајина''. Кад сам одрастао сазнао сам да ни Срби у Србији и у другим крајевима нису боље прошли.

Терор његове владавине је осим људи осетио и читав биљни и животињски свет!

Умало да заборавим. Учили смо и причу у којој је мали Јожа једном приликом разбио наћве (дрвено корито у којем се меси хлеб) санкајући се у њима. Какве ли симболике?!

Хоће ли ''јуниор'' наћи нове ''јањичаре'' међу Србима? Хоће! Наћи ће се још неки ''Жикица Јовановић Шпанац'' и ''Влада Зечевић''. Нису се сви који су заборавили име и порекло прикључили демо(но)кратама, има још неангажованих. Оних који уместо крсне славе, славе 29. новембар и оних које су успели убедити да је мултиетничка средина и она средина у којој живи 80% Срба, а 20% свих осталих. Оних који Сремски фронт сматрају ''јуначким бојиштем'', а не ''кланицом за српску младост'' Оних који су заборавили ''Јасеновац'', ''Јадовно'', ''Дракулић'', ''Покретни преки суд Виктора Томића'' који је у Срему починио страховите злочине, ''Голи оток'', ''Медачки џеп'', ''Бљесак'' и ''Олују'', или их можда никад нису ни памтили и оних који се још нису довољно ''напасли свеже детелине''.

На сву срећу (бар се тако надам) нема их много. Таман толико да сви постану почасни грађани Кумровца. Јошка би их могао повремено угостити на својој дедовини, кад их већ толико ''воли'', и тако им указати ''љубав'' коју према њима осећа. Деди би било драго, њих би прошла носталгија, а и нама би лакнуло! Нека остале Србе остави на миру! Нема његова партија будућности, ни перспективе у Светосавској Србији!

 Аутор: Слободан Каназир

За рубрику Ћирилица: Милорад Ђошић