Зна ли Еди Рама да су Шиптари већином српског порекла ?

Влада Републике Српске Крајине у прогонству, обавезна да спречава настојања о забораву хрватског геноцида над Србима од 1990. до 1995. и да указује на противсрпске учинке Ватикана, Турске и Западне Европе против Срба у другим крајевима, прикупила је податке о турском и западноевропском терору над Србима у претходним столећима, кад су стотине хиљада православних Срба исламизиране и проглашене припадницима шиптарске нације. Тим мерама, проглашени су Шиптарима Срби у некад српској Албанији, западној Македонији, делу Црне Горе, у Метохији и на Косову, те су Западноевропљани Албанију, почетком 20. столећа, прогласили шиптарском државом и наставили пошиптаривање преосталих Срба. 

 

О пошиптаривању огромног броја православних Срба, Влада РС Крајине је бринула и о томе обавештавала и председника и премијера Републике Србије, али из њихових кабинета нису стизали знаци сарадње, ради разобличавања ватиканско-турско-западноевропске градње шиптарске нације – присилним пребацивањем православних Срба у ислам и вештачку шиптарску нацију.

Та тишина српских државних органа и српских научних усанова (САНУ и других) охрабрила је албанског премијера Еди Раму, да у Београду изјави, да Метохија и Косово нису српске земље. Наставио је колонијални програм о биолошком истребљењу православних Срба, њиховом пребацивању у друге нације (хрватску, бошњачку, македонску, црногорску, шиптарску...) и програм да на српским земљама гради несрпску шиптарску државу.

Хвала Богу, да се премијер Србије, Александар Вучић, отворено супротставио (10. 11. 2014) свом госту из Албаније, Еди Раму, обавестивши га, да су Косово и Метохија српске земље и српски завичај у оквиру Републике Србије. Но, требало је да ту истину српски државници објављују (много раније) у јавним гласилима, научним делима и да је уносе у школске и универзитетске књиге. 

Ове и друге податке о колонијалном деловању Западноевропљана против православних Срба и других Словена, унео је Слободан Јарчевић у своју књигу: „БИВШИ СРБИ ШИПТАРИ“. Обајавила ју је Издавачка кућа „Мирослав“, Нови Београд, Гоце Делчева 15, тел. 297-0875; mirmi@eunet.rs.

О тој књизи су обавештаване српске владе, српски председници и српске научне установе, али се из ових установа нико није обазирао на ове непобитне историјске податке – који би онемогућили албанског премијера, Еди Раму, да изговара оно што смо могли да слушамо на српским земљама само у време немачке окупације у Другом светском рату.

Јарчевић је у овој књизи објаснио, да су Ватикан, Аустрија и друге западноевропске државе у претходним столећима, кад су српске земље биле под окупацијом Турске, Аустрије, Италије... фалсификовали историјску науку Јужних Словена, да би српске земље приказала као хрватске, бошњачко-муслиманске и шиптарске, а српски народ за припаднике и шиптарске нације. У овом фабриковању шиптарске нације, у коју су пребацивали и цела српска племена, Шиптарима је приписана припадност и древним Албанцима – а Албанци су били само једно од српских племена у Антици. Тиме се градио лажни привид о шиптарском битисању на Балкану и у Антици, а то није тачно. Шиптари су народ са Кавказа, који су живели и у раносредњевековној српској (словенској) држави Албанији – на обалама Касписјског језера. Кад су Арапи (у 8. столећу Нове ере) освојили ову српску земљу, из ње су Шиптаре пребацили у арапске земље, а део населили на Сицилији и Јужној Италији – пребацивши их из православне вере у муслиманску. Кад су Грци прогнали Арапе са Сицилије и Јужне Италије, доселили су (у свом грађанском рату) Шиптаре на простор данашње јужне Македоније. Ту су остали незбринути, па их је српски краљ Војислав (1043. године) збринуо и дао им земљу за насељавање у данашњој Албанији. 

Такву скупину Шиптара, Западнноевропљани су почели звати Албанцима, да би старо српско племенско албанско име истргли из српског ткива и подарили га Шиптарима, да би се створио привид о историјском присутству Шиптара на Балкану – од Антике, а не од 1043. године, кад су стварно крочили, први пут, на српску земљу на Хелму (Балкану), о чему је објављена средњевековна књига у Немачкој, у 19. столећу.  

И тако, кад се год завири у билокоји кутак историје Јужних Словена, налазе се фалсификати о Србима, чије се земље, историја, културна баштина и национална припадност поклањају Хрватима, несрпским Бошњацима, Шиптарима... Овај закључак писца Јарчевића је потпуно исправан – и оспорава фалсификоване западноевропске одреднице у савременој историји Јужних и осталих Словена.

Издавач „Мирослав“ је нудио књигу „Бивши Срби Шиптари“ Влади Републике Србије и српским научним установама, али, нажалост, настала је тишина о томе, коју је искористио Еди Рама и изјавио, да су Метохија и Косово несрпске земље – да су то шиптарске етничке и историјске земље. 

Влада РС Крајине се нада, да ће дрски поступак албанског премијера у Београду, 10. новембра 2014, подстаћи јавно мњење - да тражи од Владе Србије, да истина о претварању Срба у Шиптаре нађе места у гласилима, научним књигама и школским уџбеницима. 

  

С поштовањем,

Милорад Буха, премијер,

Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине