НОВИ САД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Српски језички и
културни простор је недјељив, а ћирилица је идентитетска карактеристика
српског народа и као таква се мора сачувати, закључено је на округлом
столу под називом "60 година након Новосадског договора: Српска језичка
политика данас".
На синоћњем скупу у Новом Саду је истакнуто да се у српској лингвистици и политици мора поштовати одредба Устава Србије о ћирилици, као о једином српском службеном писму да би се сачувала од потпуног пропадања.
Еминентни познаваоци српског језика и његове историје сагласни су да су ијекавски и екавски изговор равноправни.
Они су, након опсежне расправе, констатовали да је Новосадски договор током 60 година примјене нанио немјерљиву штету српском језику и ћирилици.
Учесници округлог стола негирали су као неутемљен термин "српскохрватски језик" уведен Новосадским договором, постигнутим децембра 1954. године.
Према њиховом ставу, термин "српскохрватски" представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсјећању на вријеме доминације политичких над лингвистичким критеријумима.
Лингвисти сматрају да је Новосадски договор погрешним схватањем равноправности писама дао суштински допринос одумирању српске ћирилице.
Учесници округлог стола били су Данко Шипка, Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Петар Милосављевић, Дејан Ивковић, Иван Клајн, који је послао реферат, Ненад Крстић, Синиша Стефановић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.
Новосадски договор потписан је 10. децембра 1954. године и њиме је званично у Србију уведена латиница.
Овим договором је утврђено да су оба писма ћирилица и латиница равноправна, као и да треба настојати их и Срби и Хрвати подједнако науче.
Извор: СРНА
На синоћњем скупу у Новом Саду је истакнуто да се у српској лингвистици и политици мора поштовати одредба Устава Србије о ћирилици, као о једином српском службеном писму да би се сачувала од потпуног пропадања.
Еминентни познаваоци српског језика и његове историје сагласни су да су ијекавски и екавски изговор равноправни.
Они су, након опсежне расправе, констатовали да је Новосадски договор током 60 година примјене нанио немјерљиву штету српском језику и ћирилици.
Учесници округлог стола негирали су као неутемљен термин "српскохрватски језик" уведен Новосадским договором, постигнутим децембра 1954. године.
Према њиховом ставу, термин "српскохрватски" представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсјећању на вријеме доминације политичких над лингвистичким критеријумима.
Лингвисти сматрају да је Новосадски договор погрешним схватањем равноправности писама дао суштински допринос одумирању српске ћирилице.
Учесници округлог стола били су Данко Шипка, Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Петар Милосављевић, Дејан Ивковић, Иван Клајн, који је послао реферат, Ненад Крстић, Синиша Стефановић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.
Новосадски договор потписан је 10. децембра 1954. године и њиме је званично у Србију уведена латиница.
Овим договором је утврђено да су оба писма ћирилица и латиница равноправна, као и да треба настојати их и Срби и Хрвати подједнако науче.
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!