Притајене штеточине

Поводом чланка: Dnevni list Danas | Društvo | Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo 

Рак или канцер како га модерни лингвисти зову увукао се у све поре друштва, па тако и у лингвистику. Италијаниста, а лингвиста стручњак за српски језик, одређује шта је правилно, а шта није. Италијаниста говори о закону, а заборавља Устав. Италијаниста тумачи закон, а пренебрегава Устав. Италијаниста предаје свој рад у Новом Саду, као прилог свом неприсуствовању округлом столу, јер зна да ако се појави доводи себе у опасност да добије "по носу" од храбрих лингвиста, који су скупили оно давно заборављено и коначно бар мало заталасали српску јавност. Италијаниста даје себи за право да говори о архаичности, архаичности надмоћи. Ако је надмоћ архаична, онда је све српско у историји архаично и требамо га што пре заборавити.

Иван Клајн, штеточина српског језика, апаратчик који и даље штампа српскохрватски речник даје себи за право да "финим" речима вешто заобилазећи Устав потура људима мишљење. Лист "Данас", предвођен Ужичанином Пановићем, добрим Србином и добрим стручњаком, а надасве човеком, треба да зна да Срби никад нису волели жабље батаке, да су јага и гуда оно што треба да стављамо на трпезу - не заборављујући шарана у ове посне дане. Чак је и Ослић већи Србин од жабе. Презива се бар на ић. У том контексту, молимо Пановића да макар мало помогне и за почетак омогући нама Пироћанцима, Крушевљанима, Трстеничанима, Моравцима на три стране, комшијама Чачанима и својим дедовима да кликну на "Ћ" и сете се данас како је то било јуче. Ради бољег сутра.

За рубрику Ћирилица: Милорад Ђошић 

 

Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo

 

 Autor: K. Živanović

Beograd - Ćirilica neće nestati u potpunosti, ali joj preti opasnost da će postati arhaično pismo, kaže za Danas poznati lingvista i akademik Ivan Klajn, komentarišući poslednje istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu.

Našeg sagovornika ne iznenađuju poslednji podaci, napominjući da je proces „odumiranja“ ćirilice počeo još 1918.

Ivan Klajn

- Bila je zajednička država gde se u većini koristilo latinično pismo. Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata. Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu. Ona je potrebna za engleski, latinski, matematičke i hemijske formule. Još važnije, koristi se u radu na računaru i kucanju SMS poruka. Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to - smatra Klajn. Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu na ćirilici.

- Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo - naglašava Klajn.

Iako su oba pisma u zvaničnoj upotrebi, a školski udžbenici pisani na ćirilici, srednjoškolci se ipak opredeljuju za latinicu, što nam potvrđuje i profesorka srpskog jezika i književnosti Katarina Đurić Pešić.

- U školi je latinica u prednosti. Ne može se zabraniti učeniku da u svojoj svesci koristi jedno ili drugo pismo - oba su zvanična. Ćirilica je obavezna samo pri izradi pismenog zadatka iz srpskog, ili ako pojedini profesor insistira na ćirilici - a to su uglavnom „srbisti“. Moje mišljenje je da bi ćirilica trebalo da bude više zastupljena. Đaci su obrazovaniji ako znaju i jedno i drugo pismo - kaže Đurić Pešić. Ona dodaje da problem zastupljenosti latinice u društvu nije toliko zabrinjavajući koliko činjenica da se time niko ozbiljno ne bavi.

- Kada bude stajalo u zakonu da svaki javni tekst mora da bude napisan ćirilično (od književnih dela, preko časopisa, do natpisa na izlozima prodavnica i slično), vremenom će se i mladi vraćati ćirilici. Škola ne može da se izbori za ćirilicu ako je izvan nje latinica na svakom koraku. Udžbenici su ćirilični, osim stranih jezika. Ipak, đaci pišu kako su navikli u osnovnim školama - uglavnom latinicom - ističe naša sagovornica.

Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa“, firme koja je sprovela pomenuto istraživanje, kaže za naš list da su istraživači i sami bili iznenađeni prevelikom upotrebom latinice, posebno u Beogradu.

- Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena „prevlast“ u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju prednost ćirilici. Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije, bez latinice se ne može - ističe Đokić. Naš sagovornik kaže da su ispitanici na pitanje koje pismo više koriste, uglavnom prvo odgovarali kontrapitanjem: „Mislite li na tastaturu?“, što potvrđuje da sa povećanjem informatičke pismenosti raste i upotreba latinice.

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.

Mladi više vole latinicu

Rezultati pokazuju i da mladi mnogo više koriste latinicu od ćirilice. Osobe uzrasta od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu. Starije osobe su okrenute ćirilici i skoro 60 odsto njih starosti od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.