субота, 27. децембар 2014.

Прича о (не)Рутавом носу

ДуКакис
Неки дан смо спомињали американске интервенције. Зашто кажемо американске? Па да би неком лепо рекао име, треба га и поштовати. Да ли ми поштујемо некажњено енглеско порасло ретардирано дете, којем неко коначно треба да да по носу, закључите сами.

Прича о Рутавом носу је мање више свима позната, као прича како је невељало дете налетело на попа кога су звали Рутав нос и коме су длаке из носа вириле, а тај Рутав нос му је показао како се поштује оно што се поштовати мора, а то је пре свега човечанство, оно исто човечанство што "пријатељи " професора Драгољуба Живојиновића не могу да схвате. 

Откуд сад "пријатељи" професора Драгољуба Живојиновића?  Просто.

Мишљење писца ових редова је надовезујеће на професорово, да су Енглези само руковаоци пендрека у облику Америке и америчког понашања, што сматрамо да је само мало надовезивање на закључке доброг профе, у смислу енглеске матрице понашања, а њихова матрица је да су наднадмоћни не само у фудбалу, који не знају да играју, него и са америчким пендреком, који употребљавају у овим дуКАКИСНИМ временима. Дакле Енглези су пендрек направили онда када су њихове "овце појеле људе", а и раније. Да би бар мало појаснили претходну причу, погледајте овај дуКАКИС на слици доле. Сетимо се Дукакиса, Ко то беше?  Michael Dukakis или ако вам је руски више по вољи, Дукакис, Майкл — Википедия, а свакако беше онај што се играо својим новцима, тако је говорио, а сада се ови Обамакакиси играју као и некада - новцима пореских обвезника.

Обамакакису и натпису на дуксу фали много тога. Фале му Филипини и 600.000 људи, Бикови и остали Сијукси које су ћебадима заразили тифусом.
Извињавам се Дукакису што део његовог презимена додајемо Обамакакису.
Зашто смо овако написали? Једноставно, зато што су  Американци, пендреци,  подуКакили своју земљу, али од самог почетка, а ми то нисмо знали, или нисмо хтели да знамо, док нисмо сазнали за Бика, Бака, Баковчиће, Луде Коње, Последње Слободане и Чича Томе, чији наследници не знају ништа, него им се увлаче.

Чича Томо, Чича Томо, стисни међуножје, ако није Међугорје, а како ценимо можда и јесте и реци, доста бре мали пендреци.  Ако имаш међуножје за почетак макар прокопај остарелој стрини пут од тебе до ње, да је сељаци Аџинци, не носе на леђима.  


Аутор: Милорад Ђошић



Нема коментара:

Постави коментар