Е-новине: "Александар Диклић, пират"

Чему писање кад може да се преписује: Наслов исправан, аутор погрешан

Рачунајући да у Србији нико не чита историјске књиге и да Срби, генерално, имају пилеће памћење, млађани Александар Диклић, иначе по професији музичар, ископао је ову заборављену књигу и објавио је, уз мале козметичке измене, под својим именом, снимивши, уз пут, и тв- серију. Није се потрудио чак ни да промени назив књиге или стави другачије фотографије

Пише: Миодраг Милановић, Е-Новине 19.11.2014
***

Већ дуже од две године запљуснути смо громопуцателном медијском промоцијом књиге Александра Диклића Београд вечити град, ради се и друга ТВ серија за РТС (спрега приватног и друштвеног капитала), књига је доживела невероватну популарност али…

Књига М. Пауновића изашла је из штампе (већ) давне 1968. године у издању “Светозара Марковића”

Збуњујуће је (да ли?) да нико до сада није указао на то да је реч о невешто фалсификованој књизи, невероватном пиратизованом издању, чији је прави аутор историчар Маринко Пауновић. Књига М. Пауновића изашла је из штампе (већ) давне 1968. године у издању “Светозара Марковића”. Због неких делова који се нису уклапали у историографске схеме тзв. Бечко- берлинске школе, још увек службене на српским универзитетима, по којој су сви Словени дођоши у Европи а Германи супериоран народ, вредна Пауновићева књига је прећутана, игнорисана и брзо заборављена.

Рачунајући да у Србији нико не чита историјске књиге и да Срби, генерално, имају пилеће памћење, млађани Александар Диклић, иначе по професији музичар, ископао је ову заборављену књигу и објавио је, уз мале козметичке измене, под својим именом, снимивши, уз пут, и тв- серију. Није се потрудио чак ни да промени назив књиге или стави другачије фотографије. Пауновићева књига има близу 1000 страна, Диклићева упола мање. Фалсификујући Пауновића, тек је незнатно скраћивао оригинални текст, држећи се његове суштине, изостављајући “неинтересантне” делове.

Музичар, историчар, фалсификатор: Александар Диклић, хомо универзале

И тако, Диклић се већ годинама кити туђим перјем, а народ се пита како неко ко је по професији музичар, може писати овако сериозне књиге?! Ово питање Диклићу, модерном пирату, до сада нико није поставио а камоли га суочио са његовим лоповлуком. Зна се, неке људе можете варати сво време, све људе – само неко време. Или се ова пословица из чувеног Марфијевог закона не односи на Србију?


Аутор: Миодраг Милановић
Извор:  e-novine.com - Aleksandar Diklić, pirat
Преузето са:  Београд, вечити фалсификат – Александар Диклић, пират