Побогу, људи!

Ово питање упућујем пре свега српској власти, потом и српском народу. Зашто желите да ваше писмо, ћирилица, нестане?! Због чега власти нису заинтересоване да очувају једно од обележја српског рода?! 

Крените улицама Србије, нарочито Београда, и обратите пажњу на колико места можете видети нешто написано ћирилицом. Недавно су била истраживања о употреби писама у Србији, у Београду чак нешто више од 60% људи пише латиницом. За случај да се ико од Београђана ипак пита зашто је то тако, ево ја ћу да одговорим. Већина билборда, натписа, плаката, папирића подељених у пролазу, имена продавница, пекара, цвећара, месара написана је латиницом. Потом ТВ канали, емисије, најаве програма такође су већином написане латиницом. Књиге, новине и магазини масонвно се штампају латиничним писмом. Тако подсвесно постаје навика људи да користе латиницу. Није нека разлика ни у другим градовима широм Србије. 


Латиница је ушла у употребу 1918. године стварањем Краљевине СХС, латиница је равноправна са ћирилицом! 

Зашто, побогу, људи?!

Немам један од паметних мобилних телефона, већ старији просечни модел. У њему има подешавања за језик којим ћу писати поруке. Ту има разних језика, између осталог постоје српски и македонски. Када изаберете македонски, отвара се ћирилична тастатура, а када одаберете српски, отвара се латинична. Дуго се питам због чега. Због чега ако су писма у Србији равноправна?! Зашто ако одаберем српски језик немам могућност да изаберем писмо? И уместо да се чува ћирилица, латиница је наметнута. Још један проблем јесте што су наставници и професори, такође притиском власти како имамо два равноправна писма, принуђени да ученицима дозвољавају да пишу, чак и писмене задатке, латиницом. И хоће ли моја деца и унуци знати да пишу ћирилицу, или ће, када се она буде учила, имати неко изборно предавање на које не морају да дођу, јер зашто би знали да пишу још и ћирилицу, када је све око њих исписано латиницом?! Ћирилица у Србији врло лако може постати равноправна, не латиници, већ глагољици.

Осим што је присутна бела куга, у Србији се појавило и изумирање славе, традиције и срчаности српског човека, а ето, сад још и писма! Људи, нестаћемо! Власти, нестаћемо! Још мало па нећете имати киме да „владате“! Језик је последња линија одбране народа, а сада је време за њу.“


Аутор: Анка Стојановић
Извор: Побогу, људи!