Наравно да се дешава да понекад и они оману, и да тада морам да их одбијем, али мој посао није да некоме кажем да је његов филм добар или лош, већ да ли треба да буде приказан у Кану или не. Најгори део мог посла је када треба неком редитељу, а већина њих су моји пријатељи, да кажем да неће бити у Канској селекцији."
Према његовим речима, избор филмова за Кан почиње првог дана по завршетку фестивала.
- Видео сам један одличан филм у јуну прошле године. Позвао сам продуцента и рекао му да бих желео да прикажем његово остварење, али да је фестивал тек за 11 месеци. Он ми је одговорио да може да сачека - каже кроз смех Фремо, који током године погледа више од 800 филмова, док његов цео тим разматра укупно 1.700 остварења.
Али селекција није коначна до последњег тренутка.
- За "Вавилон" Алехандра Гонзалеза Ињаритуа одлучио сам се два дана пре конференције за новинаре на којој је требало да саопштимо селекцију фестивала. Исто је било и са последњим остварењем Александра Пејна "Небраска". Најбоља ствар за фестивал је да имате одличне филмове непознатих редитеља или одличне филмове одличних редитеља. То се ретко дешава. Док сам гледао "Нема земље за старце" браће Коен, већ на почетку филма сам се молио да има исти квалитет до краја. Тако је и било. Позвао сам их истог тренутка и рекао да хоћу да видим њихов филм у Кану. Али тако нешто баш ретко чиним - објашњава Фремо, иначе директор Института Лимијер.
Он напомиње да није песимиста када је будућност филма у питању, те да је одрастао '70-их и '80-их година када се такође предвиђала смрт филма.
- Технички филм јесте умро, али ове године ми прослављамо 120 година од настанка изума браће Лимијер. То данас није иста ствар. Он је дигиталан. Има људи који и даље раде на 35-ици, као што су Стивен Спилберг, Кристофер Нолан и, наравно, Квентин Тарантино. Али да ли се језик филма променио? Нисам сигуран. Да ли је технички део филма супериорнији у односу на поетски? Нисам сигуран. Прва реченица Прустовог романа "У потрази за изгубљеним временом" гласи: "Много година сам рано ишао у кревет". Било да је 1906. или 2015, морате да напишете једну реченицу, било да то радите оловком или на компјутеру. У филму је исто. Технологија и специјални ефекти су данас превише важни, али филм је једна велика лаж. Када гледате "Лоренса од Арабије", камера је у пустињи, када гледате "Апокалипса данас", можете тачно да избројите колико су хелихоптера имали. Данас је то много другачије. За ратни филм је довољно да неко седи за компјутером. То није иста уметност. Кански победник "Зимски сан", било да вам се свиђа или не, снимљен је на исти начин, истим стилом, који прати све велике ауторе у историји филма. Мислим да тако нешто није мртво - прича селектор.
Како каже, тенденција у задње време на Канском фестивалу је да и даље постоји жеља за приповедањем прича на чист начин. Ипак, јако цени Гиљерма дел Тора и сматра да је "Битка за Пацифик" један од најбољих филмова у последњих неколико година.
- Зато што је он Жорж Мелијес, Бергман, Бресон, Реноар... они су Лимијер - живот сам. За њих је филм узети сам живот и таквог га приказати публици. Жорж Мелијес, Холивуд, Фелини... покушавају да поново измисле живот. То нису опозиције. То је оно што чини филм - и Лимијер и Мелијас - истиче директор.
На питање зашто онда није приказао "Битку за Пацифик" у Кану, каже:
- То је велики и скуп филм. Да ли заиста мислите да ће студији у Холивуду када потроше више милиона долара, да доведу филм пред критичаре, који гледају филм у пола девет ујутру и који могу да га убију два сата касније? Што се понекад дешава у Кану. Некада због правих, али некада и због лоших разлога. Критичарима се није допао "Антихрист" Ларса фон Трира. Буквално су га убили. Тај дијалог са критичарима и њихов значај је посебна чар Кана. Понекад је опасно за високобуџетни филм да буде у Кану и мој посао је да их заштитим, зато што желим да се њихови редитељи врате. Гиљермо дел Торо се такмичио у Кану са "Пановим лавиринтом". Мислим да сам добро урадио свој посао - истиче Фремо.
Ни нови Ињаритуов филм "Човек птица" није завршио у Кану, јер студио Фокс серчлајт није желео да га прикаже тамо.
- Филм је могао да буде у Кану. Ињариту је мој добар пријатељ. Али пошто је филм требало да има своју дистрибуцију тек у октобру, прошло би четири месеца од премијере. За то време критика може да нашкоди филму. То нису желели. Критичари имају и обрнуту моћ. Они могу да измисле редитеља. У осам сати ујутру неки редитељ је нико и ништа, два сата касније он је већ велико име. "Дивље приче" Дамијана Шифрона је добар филм, због Кана је постао огроман. То је због критичара, иако обично не воле смешне филмове - додаје Фремо.
Он напомиње да се у Кану увек налазе добри филмови, те да у селекцији увек трага за нечим новим и оригиналним.
- Морамо да приказујемо филмове без преседана и морамо увек да станемо иза нашег избора. Чак и када га критика попљује. Сећате се филма "Отпозади" Гаспара Ное. Сада ми сви говоре како је то одличан филм. Али тада сам био потпуно сам. Био сам другу годину селектор и био сам млад. Мислио сам да ћу због тога добити отказ. Али за мене је то био толико снажан филм. Гледао сам га са рукама преко очију. Јако ми се допао, иако су сви говорили да је срање. Филм је говорио да насиље постоји свугде, па ето вам онда насиље. После тог филма нисам могао да гледам ниједан филм у којем има оружја или нечег другог, јер сам гледао филм који показује суштину насиље. Емотивног и физичког - истиче директор.
Ове године жири ће на челу први пут имати двојицу редитеља - Џоела и Итана Коена.
- Некада сам говорио да има 20 филмова у такмичарској селекцији и само седам награда. Сви су добри, али они морају да изаберу. Награде додељује жири који чине одређени људи. Друга група људи доделила би друге награде. Сви су независни у својим одлукама. Не утичем на њих, све је по правилима. Само ме консултују ако праве неке изузетке. Пре две године имали смо жири без женских редитељки, због чега су ме сви критиковали. Чак још више, јер сам годину дана пре био јако срећан што имамо четири редитељке. Нису ме разумели. То је као сада са Оскаром и црнцима. Не бирам редитеље зато што су мушкарци, жене, млади, стари, ове или оне националности... Ањес Варда и Џејн Кампион су стале у моју одбрану. Лин Ремзи је рекла да мисли да је била у селекцију јер су јој филмови добри, а не зато што је жена. Тако је и било. Ипак, важно је обратити пажњу на женске ауторе. Посебно у филмским школама. Филм мора да има две ноге. Али није тако са фестивалом. Постоји статистика да је око седам одсто женских редитеља у свету, а у Кану су њихови филмови заступљени 23 одсто - закључује Фремо.
Критичари су изгубили моћ
- Кан приказује ауторске филмове, али и мејнстрим кинематографију. Новинари и публика долазе због великих звезда. Због њих ми можемо да преживимо. Откада су критичари изгубили моћ и простор у новинама, не толико у Француској, али у остатку света, постале су најважније филмске звезде. Санденс је некада био фестивал као Кустендорф. Направљен за студенте и младе редитеље. Али онда су дошли агенти и Холивуд. Тражили су нову крв - нове и оригиналне филмове. Могу вам само рећи да редитељ филма "Whiplash", прошлогодишњи победник Санденса Дамијен Чазеле, сада већ снима филм у Холивуду. Ретки су млади редитељи који не желе да буду познати и који су спремни да раде свој посао само због уметности, а не због новца - објашњава Тјери Фремо.
Кустуричина сенка
- Нисам много српских филмова погледао. Тек неколико њих је дошло до Кана. Знам да имате добре кратке филмове и добре редитеља реклама. Претпостављам да је сенка коју баца Емир Кустурица још увек јака да би се појавили неки нови, успешни редитељи - каже Тјери Фремо.
"Амерички снајпериста" је хуманистички филм
Када је реч о филмовима номинованим за Оскара ове године, Тјери Фремо издваја неколико.
- Свидео ми "Foxcathcher", али и "Амерички снајпериста", нови филм Клинта Иствуда. Мислим да је то хуманистички филм. То је ратно остварење, врло је патриотско, али се истовремено бави и питањем шта радимо у овој земљи, зашто убијамо ове људе. Нажалост "Inherant Vice", нови филм Пола Томаса Андерсона, није номинован. Мислим да је то један од најбољих прошлогодишњих филмова. Рекао сам Андерсону да ми је већ сада то најбољи филм за наредних 12 месеци - каже директор.
Политички филмови
Разговарајући са студентима, Тјери Фремо је истакао да данашњој светској кинематографији недостају политички филмови, те да су то "нова врата која треба отворити". На констатацију новинара Данаса да је руски "Левијатан", који је приказан у Кану и који је номинован за најбољи страни филм за Оскара, ипак политичко остварење, он додаје:
- Јесте, то је политички филм, и истовремено хуманистички. Он говори о човеку који покушава да преживи. "Тимбукуту" је такође још један политички филм, који је приказан у Кану прошле године. Али у Француској је тешко говорити о таквим стварима, посебно након онога што се догодило пре две недеље. Мислим да је мој посао, али и вас, новинара, да увек постављате питања - како можемо да живимо заједно. То нам фали - истиче Фремо.
Аутор: Марија Кртинић
Извор: Dnevni list Danas | Kultura | Kan je opasan za visokobudžetni film
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!