Представници неколико удружења за заштиту српског језика и писма из Србије и Републике Српске, данас у просторијама Еколошког покрета у Новом Саду формираће Сједињено удружење "Матица ћирилице"
ПРЕДСТАВНИЦИ неколико удружења за заштиту српског језика и писма из Србије и Републике Српске, данас у просторијама Еколошког покрета у Новом Саду формираће Сједињено удружење "Матица ћирилице". Том скупу, по свему судећи, неће присуствовати представници струке - лингвисти, јер ново удружење већ у најави има сукоб са Матицом српском.
За председника "Матице ћирилице" предложен је универзитетски професор Зоран Милошевић, а његов заменик биће новосадски историчар, професор Владислав Ђорђевић.
Сједињеном удружењу приступиће инжењер Немања Видић испред "Српске азбуке", Крста Пашковић из Удружења наутичара "Дунавски пропелер" из Београда, Александар Лазић, иницијатор интернет-сајта "Стање ствари", Немања Главоњић из Центра здравих алтернатива, Станко Богосављев из Информативног центра у Панчеву и Драгољуб Збиљић, председник новосадског Удружења "Ћирилица" који је и организатор данашњег скупа.
На скупу ће бити промовисана књига "Ћирилицоцид", чији су аутори Драгољуб Збиљић и Дарко Ј. Ивановић.
- Одмах ћемо упутити предлог комшиници Матици српској да се заувек одрекне примене Новосадског договора из 1954. године којим је Србима наметнута латиница - каже Збиљић и додаје да српски народ никада није одлучивао да уз ћирилицу има и алтернативно хрватско писмо, већ су то наметнули политичари.
Збиљићев прилично конфронтирајући став са Матицом, најстаријом културном и научном институцијом, не подржавају ни сви учесници данашњег скупа.
Професор Владислав Ђорђевић, заменик председника будућег новооснованог удружења, историчар по струци и аутор двадесетак радова о положају ћирилице, каже да ће његова подршка новооснованој "Матици ћирилице" бити "више моралног карактера".
- Нисам за сукоб са Матицом српском, али јесам за то да се подстакну држава и Влада да српско писмо коначно ставе на пиједестал који му припада - каже Ђорђевић.
Мада су организатори данашњег скупа најавили присуство и угледних лингвиста, професора Милоша Ковачевића и Драгољуба Петровића, они су "Новостима" то - демантовали.
- Питање језика и писма не решава се сукобом са најдичнијом институцијом у Срба, основаном 1826. године, него преко Одбора за стандардизацију језика - категоричан је Ковачевић. - Адреса за то су државни органи који би требало да поштују мишљење струке.
Ковачевић наглашава да ћирилица јесте српска духовна вертикала, те мора да се чува и да се постави у средиште језичке политике коју води држава са одговарајућим институцијама.
- Нацрт закона о језику и писму предат је Влади Србије још 2004. године, а до дана данашњег није усвојен, па се ми хтели - не хтели, још држимо закона из 1991 - каже Ковачевић.
Он наглашава и да би закон морао што пре да се усвоји и тако реши примену Устава Србије, односно да дефинише и разграничи службену, приватну и јавну употребу језика и писма.
Мада познат као жестоки критичар Новосадског договора, професор Петровић каже да не одобрава сукоб са Матицом српском. Ипак, додаје:
- По мом мишљењу, ни Матица ни САНУ одавно не чине ништа да се статус српског језика учини подношљивијим. Иако је Матица завршила два велика правописна посла, у неким детаљима могла је то урадити боље. Али, то свакако није разлог да се иде фронтално на ту научно-културну институцију. То није прави пут.
СТАНИЋ БЕЗ КОМЕНТАРА ПРЕДСЕДНИК
Матице српске Драган Станић није желео јуче да коментарише за данас најављено оснивање "Матице ћирилице".
- Заиста ни речју не желим да коментаришем тај догађај - казао је Станић.
Аутор: Јованка Симић
Извор: Вечерње новости
 |
| Драгољуб Петровић |
ПРЕДСТАВНИЦИ неколико удружења за заштиту српског језика и писма из Србије и Републике Српске, данас у просторијама Еколошког покрета у Новом Саду формираће Сједињено удружење "Матица ћирилице". Том скупу, по свему судећи, неће присуствовати представници струке - лингвисти, јер ново удружење већ у најави има сукоб са Матицом српском.
За председника "Матице ћирилице" предложен је универзитетски професор Зоран Милошевић, а његов заменик биће новосадски историчар, професор Владислав Ђорђевић.
Сједињеном удружењу приступиће инжењер Немања Видић испред "Српске азбуке", Крста Пашковић из Удружења наутичара "Дунавски пропелер" из Београда, Александар Лазић, иницијатор интернет-сајта "Стање ствари", Немања Главоњић из Центра здравих алтернатива, Станко Богосављев из Информативног центра у Панчеву и Драгољуб Збиљић, председник новосадског Удружења "Ћирилица" који је и организатор данашњег скупа.
На скупу ће бити промовисана књига "Ћирилицоцид", чији су аутори Драгољуб Збиљић и Дарко Ј. Ивановић.
- Одмах ћемо упутити предлог комшиници Матици српској да се заувек одрекне примене Новосадског договора из 1954. године којим је Србима наметнута латиница - каже Збиљић и додаје да српски народ никада није одлучивао да уз ћирилицу има и алтернативно хрватско писмо, већ су то наметнули политичари.
Збиљићев прилично конфронтирајући став са Матицом, најстаријом културном и научном институцијом, не подржавају ни сви учесници данашњег скупа.
Професор Владислав Ђорђевић, заменик председника будућег новооснованог удружења, историчар по струци и аутор двадесетак радова о положају ћирилице, каже да ће његова подршка новооснованој "Матици ћирилице" бити "више моралног карактера".
- Нисам за сукоб са Матицом српском, али јесам за то да се подстакну држава и Влада да српско писмо коначно ставе на пиједестал који му припада - каже Ђорђевић.
Мада су организатори данашњег скупа најавили присуство и угледних лингвиста, професора Милоша Ковачевића и Драгољуба Петровића, они су "Новостима" то - демантовали.
- Питање језика и писма не решава се сукобом са најдичнијом институцијом у Срба, основаном 1826. године, него преко Одбора за стандардизацију језика - категоричан је Ковачевић. - Адреса за то су државни органи који би требало да поштују мишљење струке.
Ковачевић наглашава да ћирилица јесте српска духовна вертикала, те мора да се чува и да се постави у средиште језичке политике коју води држава са одговарајућим институцијама.
 |
| Милош Ковачевић |
- Нацрт закона о језику и писму предат је Влади Србије још 2004. године, а до дана данашњег није усвојен, па се ми хтели - не хтели, још држимо закона из 1991 - каже Ковачевић.
Он наглашава и да би закон морао што пре да се усвоји и тако реши примену Устава Србије, односно да дефинише и разграничи службену, приватну и јавну употребу језика и писма.
Мада познат као жестоки критичар Новосадског договора, професор Петровић каже да не одобрава сукоб са Матицом српском. Ипак, додаје:
- По мом мишљењу, ни Матица ни САНУ одавно не чине ништа да се статус српског језика учини подношљивијим. Иако је Матица завршила два велика правописна посла, у неким детаљима могла је то урадити боље. Али, то свакако није разлог да се иде фронтално на ту научно-културну институцију. То није прави пут.
СТАНИЋ БЕЗ КОМЕНТАРА ПРЕДСЕДНИК
Матице српске Драган Станић није желео јуче да коментарише за данас најављено оснивање "Матице ћирилице".
- Заиста ни речју не желим да коментаришем тај догађај - казао је Станић.
Аутор: Јованка Симић
Извор: Вечерње новости
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!