Икар из Давидовца

Тај 25. март 1999. године једино за мајора Животу Жику Ђурића-пилота није личио је на мартовске дане претходних година. Дан је био ратнички, а велико ратничко срце било је спремно да крене у сусрет непријатељу. Тако је и било. Ваљда су једино Бог и Морава, која је затрептала од реског орловског звука, знали шта ће да се деси. Нажалост, и десило се. Животина крила су баш као и Икарова отишла у легенду. Само растом мали јунак записан је великим небеским Животним Ђурићевским словима.

Деца са Косова и Метохије знају ко је мајор Жика. Иако неки нису тада ни рођени, сваког 25. марта пусте дечију сузу за пилотом који је знао где је Косово и где је Метохија.

Удружење Косовско Огњиште из Косовске Митровице, израсло на барикадама, сваке године на мосту у Косовској Митровици одаје почаст славном мајору, са великим „М“. За њега увек кажу да би међу јунацима кнеза Лазара сигурно био на челу тешке коњице. Пролазећи поред Давидовца, мали Митровчани нису могли а да не сврате и положе цвеће великом хероју, који ће сигурно ускоро добити и улицу каква му доликује.

 Драга децо, чувајте вечну успомену на чика Животу, јер како неко од вас рече, он је погинуо да би вама било боље.


Пуковник авијације у пензији Милорад Ђошић - пилот