Умире ли традиционално српско писмо (2): Дипломатски скандал на интернету

Ћирилицу не поштују ни српске амбасаде јер су њихове презентације на латиници

Ни дух времена не иде у прилог ћирилици. Латиница је неопходна за енглески, за латински, за многе стране језике који се уче у школама, за формуле у математици, физици, хемији, за апотекарске рецепте, за аутомобилске регистрације, за дописивање с иностранством, за адресе на интернету и мејлу. Ћирилицу свакако треба да сачувамо, из културних и историјских разлога, сматрају српски филолози на челу са Иваном Клајном.

Међутим, иако је ћирилица службено писмо у Србији, она је Пепељуга латиници. Графички дизајнер Дарко Новаковић сматра да је у питању политичка саботажа:

- Законом је утврђено да је службено писмо ћирилица, али се нико не бави његовом применом. Војислав Коштуница је годинама радио на Уставу са два аршина, један важи за све осим за тајкуне. И кад је Устав завршио, рекао је да је његова највећа вредности то што може да се мења?! Службено писмо никог не интересује зато што ми немамо државу, већ неколико људи који су себе прогласили државом. Док све остале земље света имају администрацију која се не мења годинама, нама свака партија доведе своју гарнитуру администрације која има своје мишљење - каже Новаковић за "Вести".

Комерцијално писмо

 

Зашто ћирилица нестаје из свакодневице грађана Србије истраживали су стручњаци Завода за проучавање културног развитка, предвођени историчарем Синишом Стефановићем. Прошле године завршена је прва фаза истраживања "Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији".

Од 1991. до данас Србија није добила нов Закон о службеној употреби језика и писама. Важећи закон је формално прилагођен Уставу из 2006. године. Док су неки чланови закона мењани, други брисани, чланови који се односе на проблем раздвајања службене од јавне употребе језика и писама остали су идентични онима из 1991. године. Према тој подели, изван домена службеног остају сви медији, целокупно издаваштво, привредни живот, готово све са чиме се грађанин свакодневно сусреће, укључујући и декларације на роби коју купује.

* Завод за проучавање културног развитка, 2014.

Пошто је недефинисано подручје јавне употребе језика и писма, испада да се ћирилично и латинично писмо (с изузетком за мањине) могу користити према индивидуалном нахођењу. Тако произлази да уџбеници не спадају у службену употребу језика, него су израз политичке воље власти. Такође, истраживањем је установљено да су чак декларације на производима на српском језику исписане латиничним писмом, а каткад се ставља ознака да се она односи и на црногорски, те на бошњачки језик (као симбол се користе међународне аутомобилске ознаке).

Ђавољи изум

 

Ћирилицу је папин изасланик забранио 1060. године као "ђавољи изум Методија", а царица Марија Терезија и цар Франц Јосиф су је цензурисали. Под аустроугарском окупацијом 1915-1918. била је забрањена, бајонетиму су разваљивани натписи на улицама, на јавним објектима, на фирмама, и окупационе власти су наредиле избацивање ћирилице из српских школа и увођење латинице и грегоријанског календара. Ћирилица је преживела је и "Законске одредбе о забрани ћирилице у НДХ" 1941. године. У Загребу последња фирма са ћириличном таблом био је хотел "Београд" из 1937. године. 

 

Министарство трговине и надлежне службе тог ресора, према свему судећи, ту појаву сматрају сасвим уобичајеном. Већина становништва Србије остаје без права на елементарну службену информацију на српском језику и његовом службеном писму. Ствар је тиме чуднија што се хрватски језик у случају фабричке декларације увек обележава као засебан језик, евентуално заједно са ознаком за Босну и Херцеговину. Тако се латиница намеће као комерцијално писмо за штокавске језике.

Патолошко стање

Посебно је интересантан случај увозника рачунарске опреме, показало је истраживање Завода. Набавити компјутерску тастатуру са ћириличним словним распоредом је немогуће. У Израелу се не може набавити рачунар а да нема софтвер на хебрејском језику и писму. Свако другачије писмо и језик је опција коју корисник треба да се добро потруди да је набави. Пошто је Израел према броју становника као Србија, аргумент о малом тржишту је неприхватљив.

 

Прво словенско писмо

 

Словенски народи нису имали писмо до 9. века, него су своје знаке урезивали у дрво. Ћирило и Методије су у 9. веку на позив моравског кнеза Растислава стигли у Моравску (Велика Моравска се простирала од Мораве до Мораве, а то је од Јужне и Западне Мораве у данашњој Србији, па до Моравица у данашњој Чешкој) и начинили прво словенско писмо - глагољицу. Ћирилица се приписује Клименту Охридском, ученику Ћирила и Методија. Настала је од слова из алфабета грчког уставног писма 9. века, којем су додати знакови за словенске гласове, углавном из глагољице. У прво време ћирилица је била у употреби и код Хрвата, нарочито у Босни. Ћирилица је имала 43 слова, а реформу српске ћирилице извршио је Вук Стефановић Караџић 1814. године. 

 

Врхунски пример патолошког стања у коме се налази службено писмо и језик су интернет презентације страних амбасада у Србији. Тако све амбасаде имају сајтове на латиници, а само руска амбасада поштује уставну норму, што је дипломатски скандал првог реда. С друге, стране, Бугарска је 2007. примљена у ЕУ уз прихватање услова да ћирилица постане треће званично писмо. Европска централна банка представила је 2013. године нову новчаницу од пет евра на којој је реч евро први пут исписана и ћирилицом.

С. М. Томић (Вести)

Извор:Српске новине - Црна Гора