Отекле су ми тонзиле, каже лекар лекару, а да при томе не помишља да постоји реч крајници
Јован Прокопљевић |
Надирање страних (поготово енглеских) речи у светске језике није ништа ново и непознато. Тако и српски „трпи“ „окупацију“ од стране енглеског језика као lingua franca. Данас постоје нпр. „френглиш” (French + English) и „серблиш“ (Serbian + English). Али, да ли нам то даје за право да прећутно прихватамо неконтролисану најезду енглеских термина и њихово неодговарајуће преношење/превођење на српски језик?
Грчко-латинска основа преовлађује у медицинском језику. Неспорно је да постоји посебан, лекарски жаргон. Ипак, да ли је оправдано да лекар лекара или медицинска сестра лекара или обрнуто пита: „Зашто се ради ’секција’?” као што се лично уверила ауторка ових редова, а да мисле на царски рез (енгл. caesarean section, од латинске речи section = рез)? Или синдром „компартмента“ (compartment syndrome) при чему се ради о делу тела у људском организму? Ако осећате нагон на повраћање, хоће ли вам бити боље ако чујете да, у ствари, имате gag рефлекс? „Отекле су ми ’тонзиле’“, каже лекар лекару, а да при томе не помишља да постоји реч крајници (енгл. tonsils). Ако лекар колеги каже да пацијент има „визинг“ (енгл. wheezing), веома ће се уплашити, а ради се о свирању у плућима. Ево и примера из учионице: студенти медицине уверавали су ме да анамнеза није исто што и историја болести. Нису помогла објашњења да на енглеском језику не постоји нити се употребљава термин anamnesis који је грчког порекла, већ је то history of illness. На предавању из хемије у медицини енглески термин soluble „преводи“ се као „солубилан“. Зашто се употребљава ова реч кад постоји „растворљив“? Даље, јони се „дисосују“ (енгл. dissociate) уместо разлажу, reactants су „реактанти“, уместо реагенси. И сад дођосмо и до фамозних „агената“ уместо агенаса (енгл. agent = агенс). Зашто су units „јунити“ а не јединице или одсеци (у зависности од контекста) и даље ми није јасно. Ваљда је то нови језик за нове академске нараштаје!
Стиче се утисак да постоји немарност, лењост или лежерност наших лекара да се удубе у оно шта заиста изговарају или пишу једни другима. Зашто би се мучили да преводе енглеске изразе кад је ученије и модерније рећи „пејсмејкер” него „водич срчаног ритма”? Прећутно се подразумева да сви знају енглески језик.
Како се лекари обраћају пацијентима – лаицима? Да ли се труде да их правилно разумеју? Стиче се утисак да не. Зашто је „пулмонарни“, а није пулмонални? Вероватно зато што је pulmonary на енглеском језику, а лаик зна само за плућни. Овде, наравно, не треба заборавити да се неке од ових речи грчко-латинског порекла посредством енглеског језика погрешно преносе у српски језик. Наиме, ако лекар напише или изговори перитонеум, а из њега изведе придев „перитонеални“ (енгл. peritoneal), с правом ћемо се запитати да ли је заборавио, или, што је горе, није научио придевске наставке у српском језику -ски, -чки и -шки, дакле перитонеумски. Овим примерима можемо додати и „вирални“ од енгл. viral, али како се ради о лат. virus, у складу с правилима српског језика, придев треба да гласи вирусни. Када лекар саопшти болеснику да му је „дијагностификован“ рак и да је „развио“ „оболење“, видимо да је реч о о три појма из енглеског језика: diagnose (пореклом из грчког језика), illness и develop. Дијагностиковати (како је правилно у српском језику) све се ређе пише и изговара, „оболење“ је у ствари обољење, а заборавили смо да се оболева односно добија, а никако „развија“ болест! Ради се о буквалном преводу термина develop што се даље преноси и на изразе као што су „развити“ програм/пројекат/стратегију.
Најзад, како се употребљавају медицински термини у популарном језику. Пре извесног времена, у штампаним медијима, појавио се подужи текст о „штитној“ жлезди/ „тироиди“? Аутору текста очигледно није познато да ова жлезда с унутрашњим лучењем не „штити“ већ је у облику штита – дакле, штитаста жлезда. Стручни израз није „тироида“ (енгл. thyroid) већ тиреоидеа, јер ова жлезда лучи тиреоидне (не „тироидне“) хормоне. Да ли је потребно образовати лаике да није правилно рећи или написати „лабараторија“, „лапараскопија“, већ лабораторија, лапароскопија? Мислимо да свакако треба, јер ускоро ћемо ићи у „лаб“ (енгл. laboratory, скраћено lab) по резултате!? Да ли ће обичан, поготово мање образован, свет одмах разумети шта значи да треба да буде „донор“ (енгл. donor) и да „донира“ (енгл. donate) своје органе!? Као да смо заборавили на српске речи давалац и дати. Тако читамо да морамо да водимо рачуна о „хидрацији“ (енгл. hydration), тј. од довољном уносу течности у организам, а реч је о хидратацији.
Има ли краја оваквим примерима? С огромним, убрзаним развојем медицинске науке и технологије, закључили бисмо да нема и да им се не назире крај. Језик је жива материја и тешко је ићи укорак с науком и технологијом и правилно назвати нове појаве, процесе и технике на српском језику. Оно што можемо јесте да не дозволимо претерану англицизацију, па и одумирање, српског медицинског језика у корист енглеског, како га, неки, с правом, називају killer language – језик-убица.
Др Софија Мићић Кандијаш
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!