Russia Insider: Овогодишња Нобелова награда за књижевност отишла је у руке Светлане Алексијевич, познатe совјетске ауторke и дугогодишњег критичара Александра Лукашенка, Владимира Путина и Сергеја Шојгуа. Преносимо вам шта су о Алексијевич рекле колеге - чланак Комсомолске правде, најтиражнијег руског дневног листа.
Коментар на руском нашег сарадника Дмитрија Бабича можете прочитати овде: "НОБЕЛЬ" СМЕШАННЫХ ЧУВСТВ
Белоруски аутор Светлана Алексијевич, најпознатија по својој књизи о херојству совјетских жена за време Другог светског рата - "Рат није женског рода", овогодишњи је добитник Нобелове награде за књижевност. Нобелов комитет је Алексијевичеву наградио због "њеног полифоног писања, споменику страдања и храбрости у нашем времену".
Ратови и глобалне трагедије су кључне теме радова добитнице Нобелове награде: писала је о нуклеарној катастрофи у Чернобиљу и совјетско-авганистанском рату.
Последње три године, госпођа Алексијевич је била другопласирани кандидат за награду. У интервјуу за КП, списатељица је признала да до последње секунде није била сигурна да ли ће победити. Белорускиња је то објаснила тиме да нико не може очекивати да ће га сврстати у изузетне писце као што су Шолохов и Бродски.
67-годишња списатељица у Русији важи за контроверзан лик. С једне стране, Алексијевич пише на руском и, изузев дванаест година у Европи, цео свој живот је провела у Украјини и Белорусији. С друге стране, ауторка је позната по својим нападима на руску владу, и критици њене политике током 90-их година, а сада у погледу Украјине и Крима. Стога је додела Нобелове награде госпођи Алексијевич изазвала различите реакције међу руским јавним личностима.
Едуард Лимонов (познати руски писац и политички дисидент):
Нобелова награда је по вулгарности једнака награди "Мис универзума"
Пре свега, Нобеловом наградом се много не бавим. Друго, исто важи и за Светлану Алексијевич. Мислим да је трећеразредни-четврторазредни писац. А Нобелова награда је претворена у друштвени "ивент" сличан такмичењу у лепоти "'Мис универзума". Исто су вулгарни. Једина разлика је што уместо стилиста и модиста који одлучују о најлепшој овде имамо Нобелов комитет са краљем, краљицом и осталима. Тачно, они организују раскошне церемоније са смокинзима. Али какве то везе има са литературом? Никакве.
Али ни о политици није реч. Нобелова награда за књижевност је имала везе са политиком у време Солжењицина, Бродског, Ивана Буњина, који је добио Нобелову награду 1933. године, да не би наградили Максима Горког. Шолохову су, пак, дали. Нису могли а да не дају. И то су били велики људи! Треба поштовати такве одлуке. Али ових дана - ко су Шолохов и Солжењицин и ко је Алексијевич? Она је мис универзума за домаћице.
Сергеј Шаргунов (руски књижевник и новинар, уредник Свободная Пресса - общественно-политическое интернет-издание:
Ремек дела заслужују награде, а не есеји
Рани радови Светлане Алексијевич као Рат није женског рода" и "Дечаци од цинка" су ме једном импресионирали. Моћна дела. По мом мишљењу, Алексијевич је велики есејиста. Посебно када је у питању судбина људи за време рата. Али са ратом сте увек "на сигурној страни", пишете о човеку усред светске трагедије.
Од недавно, Алексијевић све више ради публицистику, и то веома политизовану публицистику. Перципира се као очигледан дисидент који се противи председнику Белорусије. Она сматра да је Русија освајач, између осталог и због референдума о статусу Крима. И прилично је добра у том свом дисидентству. Мислим да је због тога добила Нобелову награду. Дакле, углавном из политичких разлога. Има руских писаца који би могли бити награђени Нобеловом наградом за стварна ремек дела, а не есеје. На пример, Андреј Битов или Фазил Искандер. Зашто није Валентин Распутин? Зар он није био велики, дубок, истински писац, зар није заслужио да добије Нобелову награду? Истини за вољу, јесте. Али Распутин је био велики руски родољуб, због чега није могао очекивати да буде ни на прилично дугој листи кандидата. Ова корелација лако и објективно показује шта утиче на одлуке Нобеловог комитета. С друге стране, уопште не желим да цепидлачим, сматрам да ако људи читају књиге Светлане Алексијевич, посебно њене ране радове, да је то добро. Писани су на руском, нешто нам говоре о судбини руског народа, а и припадају руском свету.
Користан линк:
Изворни (и опширнији) текст на руском: Эдуард Лимонов: Нобелевская премия - это «Мисс Вселенная» по уровню пошлости // MSK.KP.RU Комсомольская правда в Москве
На енглески превела: Алена Федина
Извор: Russia Today
За СРБИН.ИНФО превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Коментар на руском нашег сарадника Дмитрија Бабича можете прочитати овде: "НОБЕЛЬ" СМЕШАННЫХ ЧУВСТВ
 |
| Светлана Алексијевич (Фото Ројтерс/Василиј Федошенко) |
Белоруски аутор Светлана Алексијевич, најпознатија по својој књизи о херојству совјетских жена за време Другог светског рата - "Рат није женског рода", овогодишњи је добитник Нобелове награде за књижевност. Нобелов комитет је Алексијевичеву наградио због "њеног полифоног писања, споменику страдања и храбрости у нашем времену".
Ратови и глобалне трагедије су кључне теме радова добитнице Нобелове награде: писала је о нуклеарној катастрофи у Чернобиљу и совјетско-авганистанском рату.
Последње три године, госпођа Алексијевич је била другопласирани кандидат за награду. У интервјуу за КП, списатељица је признала да до последње секунде није била сигурна да ли ће победити. Белорускиња је то објаснила тиме да нико не може очекивати да ће га сврстати у изузетне писце као што су Шолохов и Бродски.
67-годишња списатељица у Русији важи за контроверзан лик. С једне стране, Алексијевич пише на руском и, изузев дванаест година у Европи, цео свој живот је провела у Украјини и Белорусији. С друге стране, ауторка је позната по својим нападима на руску владу, и критици њене политике током 90-их година, а сада у погледу Украјине и Крима. Стога је додела Нобелове награде госпођи Алексијевич изазвала различите реакције међу руским јавним личностима.
 |
| Едуард Лимонов (Извор: Eduard Limonov: Pank i nacional-boljševizam | Afirmator) |
Едуард Лимонов (познати руски писац и политички дисидент):
Нобелова награда је по вулгарности једнака награди "Мис универзума"
Пре свега, Нобеловом наградом се много не бавим. Друго, исто важи и за Светлану Алексијевич. Мислим да је трећеразредни-четврторазредни писац. А Нобелова награда је претворена у друштвени "ивент" сличан такмичењу у лепоти "'Мис универзума". Исто су вулгарни. Једина разлика је што уместо стилиста и модиста који одлучују о најлепшој овде имамо Нобелов комитет са краљем, краљицом и осталима. Тачно, они организују раскошне церемоније са смокинзима. Али какве то везе има са литературом? Никакве.
Али ни о политици није реч. Нобелова награда за књижевност је имала везе са политиком у време Солжењицина, Бродског, Ивана Буњина, који је добио Нобелову награду 1933. године, да не би наградили Максима Горког. Шолохову су, пак, дали. Нису могли а да не дају. И то су били велики људи! Треба поштовати такве одлуке. Али ових дана - ко су Шолохов и Солжењицин и ко је Алексијевич? Она је мис универзума за домаћице.
 |
| Сергеј Шаргунов (Извор: Шаргунов, Сергей Александрович — Википедия ) |
Сергеј Шаргунов (руски књижевник и новинар, уредник Свободная Пресса - общественно-политическое интернет-издание:
Ремек дела заслужују награде, а не есеји
Рани радови Светлане Алексијевич као Рат није женског рода" и "Дечаци од цинка" су ме једном импресионирали. Моћна дела. По мом мишљењу, Алексијевич је велики есејиста. Посебно када је у питању судбина људи за време рата. Али са ратом сте увек "на сигурној страни", пишете о човеку усред светске трагедије.
Од недавно, Алексијевић све више ради публицистику, и то веома политизовану публицистику. Перципира се као очигледан дисидент који се противи председнику Белорусије. Она сматра да је Русија освајач, између осталог и због референдума о статусу Крима. И прилично је добра у том свом дисидентству. Мислим да је због тога добила Нобелову награду. Дакле, углавном из политичких разлога. Има руских писаца који би могли бити награђени Нобеловом наградом за стварна ремек дела, а не есеје. На пример, Андреј Битов или Фазил Искандер. Зашто није Валентин Распутин? Зар он није био велики, дубок, истински писац, зар није заслужио да добије Нобелову награду? Истини за вољу, јесте. Али Распутин је био велики руски родољуб, због чега није могао очекивати да буде ни на прилично дугој листи кандидата. Ова корелација лако и објективно показује шта утиче на одлуке Нобеловог комитета. С друге стране, уопште не желим да цепидлачим, сматрам да ако људи читају књиге Светлане Алексијевич, посебно њене ране радове, да је то добро. Писани су на руском, нешто нам говоре о судбини руског народа, а и припадају руском свету.
Користан линк:
"Ако се неко у Србији ослања на Русију, могу да вам кажем – немате на кога да се ослоните. Не постоји јединствена Русија. Нема хуманистичких идеја. То су ипак све секнд хенд, националистичке идеје. Они још имају ту варварску енергију. Много нас убија та национална основа. Ја мислим да је елита крива за то што није била спремна за промене – сматра ова ауторка." - Светлана Алексијевич добила Нобелову награду за књижевност : Култура : ПОЛИТИКА
Изворни (и опширнији) текст на руском: Эдуард Лимонов: Нобелевская премия - это «Мисс Вселенная» по уровню пошлости // MSK.KP.RU Комсомольская правда в Москве
На енглески превела: Алена Федина
Извор: Russia Today
За СРБИН.ИНФО превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!