Академик, предузетник, предузетник, пуковник, уредник и "Ноћни вук" о српству и ћирилици (ФОТО)

Гужва на отварању Српског културног центра (Фото: Српски културани центар)

Отворити Српски културни центар у сопственој држави је за неке питање, а за неке изазов. За Српско удружење Ћирилица Београд чији је председник Добрица Ерић (свакако најзначајнији српски живи песник), то је било више од изазова.

Прекретница да се ова идеја спроведе у дело било је заправо отварање Турског културног центра у Скерлићевој 4, који је захваљујући непажњи власти, а нешколованости власника зграде, отворен баш „где треба“, код Храма Светог Саве, тамо где су му мошти запаљене.

Српски културни центар отворен је у Скерлићевој улици бр. 12, надомак Храма Светог Саве. Домаћини свечаног програма били су чланови Српског удружења „Ћирилица” са својим генералним секретаром Миодрагом Ђошићем, пензионисаним пуковником авијације.

Портал Србин.инфо је том приликом, на тему – Да ли је могуће српство без ћирилице – разговарао са домаћинима и гостима Српског културног центра. Ево шта су они том приликом рекли за наш ћирилични портал:

Академик др Василије Крестић и гл. одг. уредник веб портала „Србин.инфо” Дејан Петар Златановић (Фото: Србин.инфо)

Академик др Василије Крестић


Да ли је могуће српство без ћирилице?

Апсолутно није могуће. То је наш, српски индетификациони код. Ћирилица је наша алфа и омега.

Као академик, да ли сматрате да је Српска академија науке и уметности у данашњем времену оправдала свој назив српска? Питам Вас ово јер многе друге институције у нашем друштву, које имају назив српски, а чији је задатак и очување ћирилице, нису оправдали свој национални предзнак у имену институције.

Претходно руководство сигурно није, мислим да ово ново руководство, на челу са Владимиром Костићем, оправдава да се назове српским. Оно јесте српско и оно ће показати да му је до српског стало. Не треба да се заборави да је бивши председник САНУ-а, Никола Хајден, уништавао  у Српској академији науке и уметности све што је српско, док нови председник за неколико месеци спровео потезе за сваку похвалу.

Као човек са огромним научним искуством, али и педагошком праксом коју сте остварили на Филозофском факултету на катедри Национална историја Новога века, коју поруку имате за младе историчаре који сада студирају или су тек дипломирали?

Сваком историчару бих препоручио да се бави науком. Но, ко нема у себи тај научни жар нека се бави педагогијом; то је већ ствар личног осећања. Као историчар националне историје, пошто ми је она лично и најближа, младим историчарима бих препоручио да се баве поготово раном средњовековном српском историјом која је на недовољни начин научно проучавана. Зато имамо и ово силно лутање и хохштаплерај који се увлачи у српску историјску науку – закључује акдемик др Василије Крестић за Србин.инфо.

Михајло Здравковић, мецена Српског културног центра

 

Михајло Здравковић

Да ли је могуће српство без ћирилице?

Није могуће. То је наше писмо на којем су записиване све историјске књиге – од  „Мирослављевог јеванђеља”, па надаље. Ћирилица је основни знак српски, по којем се српство препознаје.

Пошто сте дуго живели на Западу, пре свега у Канади, колико вам је, живећи у расејању, значила ћирилица?

Много, а тако је и данас. И тамо, као и овде, увек сам се потписивао ћирилицом.

И то није сметало странцима?

Наравно да није. То само код нас има да ако човек пише латиницом, да је то битније и значајније него да се потписује ћирилицом, својим народним, домаћим писмом. Тачно је да што човек више зна језика и писама да је тиме богатији, али такође је нормалније и да гаји своје писмо, свој језик, културу, историју. Требало би сви да знају да их нико неће ценити ако се претстављају већим папом папе. То се не цени на Западу.

Човек који каже – ко је, шта је и одакле је, а докаже се радом, поштењем и истином – увек је свугде цењен без обзира на то како се презива. Нажалост, у дијаспори има доста оних који мењају презиме, па додају на крају -цх, као да би имали више успеха на послу, што је погрешно.

Према томе, треба да гајимо своју културу, свој језик, своје писмо, па се надам да ће одавде, из овог Српског културног центра, почети да се шири свест о томе да морамо да чувамо српско име – закључује за Србин.инфо Михајло Здравковић, успешни српски предузетник који је своје личне просторије уступио Српском културном центру.

Има разлога за весеље – генерални секретар Удружења „Ћирилице” Миодраг Ђошић игра Моравац приликом отварања Српског културног центра у Београду.

 

Милорад Ђошић

Да ли је могуће српство без ћирилице?

Не, јер је она темељ српства. Латиница је кукавичје јаје које је одавно подметнуто. Латиничење Срба ради се дуго година. Међутим, сматрам да су се прерачунали, да су пробили рок и да им је план покварен, јер је миленијум прошао, а ми и даље имамо ћирилицу.

Да ли ћете имати неку нову акцију? Удружење „Ћирилица“ је познато по активизму.

Ову акцију смо направили „на мишиће“. Захваљујући добрим људима смо обновили, средили ово место одакле ће и Удружење Ћирилица деловати. Ћирилица постоји већ девет година, али није досад имала свој простор. Захваљујући Михајлу Здравковићу, који живи у Канади и који ће се вратити и деловати са нама, добили смо место одакле ћемо радити са професором Крестићем и професорком Смиљом Аврамов.

Да ли је могуће да „Ћирилица“ постане и место окупљања током дана?

Наравно, то ће бити место окупљања „ћириличара“ у дневној варијанти – најављује за Србин.инфо генерални секретар Удружења „Ћирилице” Миодраг  Ђошић, пуковник авијације у пензији.

Никола Маринковић

Да ли је могуће српство без ћирилице?

Никола Маринковић, један од уредника издавачке куће „Катена мунди”.

Не, апсолутно није могуће зато што је сваки народ јасно одређен својим писмом и зато што је писмо визуелни идентитет једног народа. Српство не може постојати без ћирилице и потребно је пружити максималан могући напор да је очувамо.

Потребно је донети само неколико закона да би ситуација у Србији са српском културом и српским идентитетом била ведрија него што је данас, а наша будућност ће свакако бити изгледнија.

У оквиру издавачке куће „Катена мунди” књиге се објављују на ћирилици. Да ли је то исплативо?

Људи читају књиге и када читају занима их садржај, тако да је прича о томе да се лакше продају књиге на латиници потпуна бесмислица. Добар садржај и добар аутор продају књигу, а писмо је ту поптуно ирелевантан аргумент што се тиче комерцијалне стране посла.

Али што се тиче наше мисије и посвећености појединачних издавача, мислим да би свака издавачка кућа требало да штампа књиге на ћирилици јер су толико дужни генерацијама чији су они настављачи, бившим српским издавачима и Србима који живе ван Србије -каже за Србин.инфо Никола Маринковић, један од уредника издавачке куће Катена мунди.

Слободан Башић, Дејан Петар Златановић и српски чланови „Ноћних вукова“. (Фото: Србин.инфо)

 

Слободан Башић

Да ли је могуће српство без ћирилице; и пошто познајеш добро руски народ, да ли је могуће да Руси постоје без своје ћирилице?

Мислим да је ћирилица у духу наша оба православна славенска народа. Ни Руса, ни Срба нема без ћирилице. Но, Руси, за разлику од нас Срба, поштују на сваком кораку и данас своје писмо; ми као да га заборављамо. А нема опстанка Србије и српског народа без опстанка ћирилице. Ћирилица је оно што нас све уједињује.

На шта треба да се угледамо на Русе?

Па, ово што се овде вечерас дешава најбољи пример. Ми смо овде у једном не тако великом простору, кога смо хвала Богу ипак добили и тако отворили први Српски културни центар у Београду. Имамо и турски и шпански и британски и амерички, али је ово први Српски културни центар у Београду. Он је дошао из приватне иницијативе. Значи, држава прво мора да заузме другачији став према заштити и очувању ћирилице као писма, као што то ради руска држава. Она не дозвољава да чак и натписи страних интернационалних фирми – као што су Кока Кола, Самсунг, Мекдоналадс и слично –  не буду на ћирилици. Држава Србија мора да је свесна и да да до знања свима, не само нама, грађанима Србије, него свакоме ко дође у Србији, да се сва наша култура базира на ћирилици, да је ћирилица је суштина свега српског у Србији.

А могу ли Ноћни вукови да постоје без ћирилице?

Наравно да не. Видите да су све наше ознаке на ћирилици. Без ћирилице нам нема опстанка, традиције, нема културе, нема ничега од оног што нас чини оним што јесмо – поручује за Србин.инфо испред Ноћних вукова у Србији Слободан Башић.


Аутор: Дејан Петар Златановић
Извор: АКАДЕМИК, ПРЕДУЗЕТНИК, ПУКОВНИК, УРЕДНИК И НОЋНИ ВУК о српству и ћирилици (ФОТО) | СРБИН.ИНФО