Каже овако:
* Стално помињите барел бомбе (експлозивну бурад). Али никако да их је прво употребила авијација Израела 1948. године, а после Ратно ваздухопловство САД у Вијетнаму, у операцији "Инферно" 1968. год. Понављати и понављати - "барел- бомбе, барел бомбе", и говорити, мртав озбиљан, да их сиријски режим користи "против сопственог народа". Против сопственог народа. Против сопственог народа. Против сопственог народа.
* Стално помињите "200.000". (УН процењују да је у сиријском сукобу од 2011. године погинуло 220,000 људи) Нека изгледа да стварно верујете да се ту ради о цивилима које је побила Башарова влада. (Не брините за потврду. Нико вас никада неће због тога јавно прозвати.)
Никако не помињите да су око половине погинулих (процене се крећу од 84,000 до 133,000) припадници сиријских владиних снага, владе која води рат против претежно исламистичке опозиције, а да су осталих 73,000 до 114,000 погинули борци "умерене опозиције".
О бројкама не расправљати, јер могу довести у питање нашу тврдњу да сиријска влада насумично гађа и убија на десетине хиљада цивила. (Ако вас спопадне некаква грижа савести, само се присетите бесмртних речи Карла Роува: "Сада смо империја, и када делујемо, стварамо нашу властиту стварност.")
* Стално помињите "Арапско пролеће" и како су се Сиријци 2011. године мирно мобилисали против режима, а овај им узвратио силом. Али не задржавајте се много на Арапском прољећу. Схватите да је Стејт департмент заправо био шокиран, посебно због последица у Египту, где је демократизација на власт довела Муслиманско братство, па је морала да га, у крви, скида војска, коју подржавају САД.
И имајте на уму, али не помињите, како су у Бахреину, мирне демонстрације већинских шиита против репресивне сунитске монархије угушиле саудијске инвазионе снага, и да су САД то прећутно подржале. Такође, никада не помињати да већина мирних демонстраната у сиријском Арапском пролећу није хтела да има било какве везе са проамеричком оружаном опозицијом, него су се одазивали на позиве Дамаска, Москве и Техерана на дијалог и договор о подели власти.
Никако немојте објашњавати да се продемократски студентски активисти и њихови савезници највише боје радикалних исламиста, који су се размахали највише због страних интервенција од 2011. године.
* Стално помињите "Слободну сиријску војску" и "умерену опозицију", не би ли изгледало да тако нешто уистину постоји.
Нипошто не причајте да је организација "Слободна сиријска војска" уствари спрдачина; да јој лидери живе у Турској; да њихове преостале јединице предводе агенти ЦИА-е ; да је читав наш труд да обучимо преко 5000 војника ССА тотални неуспех; да су малу групу од 54 наша питомца, недавно упућену на фронт, одмах ухватили припадници Ал Нусра фронта, и да је следећих 70 послатих из Турске сместа своје оружје предало групама повезаним са Ал Каидом; да је њихов начелник штаба поднео оставку у знак протеста због америчке некомпетентности; да је генерал Лојд Џ. Остин III, врховни амерички командант на Блиском истоку, прошлог месеца рекао Конгресу да се само "четири или пет" Сиријаца што смо их ми обучили стварно бори против Исламске државе; и да се снаге које смо ми створили оптужују за кршења људских права.
Не спомињите такве ствари. Толико су непријатне да за њих одговорни функционери Стејт департмента хоће да се скрију у мишју рупу. Ваш задатак је да се ведрог чела претварате да у Сирији постоји нешто - што ужива подршку САД! - некакав ентитет између терориста и Асадовог режима.
* Стално се запрепашћујте и згражавајте што се Русија "меша у Сирију". О том питању - у забезеку.
Не помињите да је Сирија много ближе Русији него Сједињеним Америчким Државама, и да Русији прети много већа опасност од исламистичког терора него САД (на местима као што су Чеченија и Дагестан које ваши гледаоци ионако не могу да нађу на мапи).
Багателишите чињеницу да Русија има развијене војне односе са Сиријом још од 1950. године, ни мање ни више легитимне од војних односа САД са Саудијском Арабијом. (И без објективних поређења људских права у Саудијској Арабији и Сирији, јер их код наших нема!)
Не имплицирате никакву моралну једнакост између жеље Русије да спречи промену режима у Сирији и америчке жеље да у Ираку, тој ратом разореној земљи, изазове промену режима либијског типа.
* Асадов режим третирајте као очигледног парију, чији је лидер "изгубио легитимитет". То изговарајте са дашком ауторитативности, као да стварно верујете да амерички председници - као некадашњи кинески цареви или средњовековне папе - имају толико "легитимитета "да га могу додељивати или одузимати.
Проучавајте изразе лица и говор тела Си-Ен-Ен-овог Криса Куома када обзнањује, као очигледну чињеницу, готову ствар ('Ајде, молим вас!), да је "Асад изгубио легитимитет".
(Крис треба да вам буде узор. Он је чедо, привилеговани дечко и одраз ставова Стејт департмента, чији су повремени изливи огорчења - посебно они усмерени на сваког ко се усуди да доводи у питање званичне ставове - тачно оно што естаблишмент хоће да подстакне у корпоративној штампи.)
Немојте гледаоце подсећати да је сиријска влада међународно призната и да има седиште у УН; да је задржала срдачне односе са већином земаља; да учествује у борби на живот и смрт против оних који поробљавају, разапињу, секу главе, живе закопавају и пале људе, и уместо световне и савремене сиријске владе хоће средњовековну теократију која не подноси различитости.
* Инсистирајте на томе да је Асадов режим некако одговоран за појаву, па чак и да је у савезу са Ал Каидиним филијалама Ал-Нусра фронтом и Исламском државом. Нема везе што у томе нема никакве логике, верујте својим гледаоцима и њиховој бесловесности, и несклоности да разликују једног Арапина од другог јер су, за гледалачко тело, сви Арапи ионако повезани к'о црева, ко ће то распетљавати. Набацујте да Асад, остајањем на власти (и не испуњавајући Обамин захтев да да оставку), заправо провоцира присуство радикалних исламиста у својој земљи.
Не помињите глобалну пролиферацију Ал Каидиних огранака, јер су САД 2003. године напале и уништиле Ирак, у рату потпуно заснованом на лажима, и да није било никаквог Ал Нусра фронта и Исламске државе, све док САД нису кренуле у промене режима по читавом Блиском истоку. Не дозвољавајте да се прича како је ПР стратегија Стејт департмента да замагљује праву узрочну везу, и да Асадовом режиму приписује како је изазвао америчку агресију у региону.
* Руског председника Владимира Путин третирајте као непријатеља Америке број један, савезника сиријске владе за коју су САД рекле да мора да се губи, непослушника који у Сирији примењује силу да подржи Асада, а не, као што Москва тврди, у борби против Исламске државе.
Немојте уважавати кредибилност руских тврдњи да су Оружане снаге Сирије у најбољој позицији да победе Исламску државу. Не указујте на недоследност САД, с једне стране америчке инвазије на све те земље, од 2001. године од Пакистана до Либије, а овамо нашу забринутост што Москва (после много двоумљења) предузима акције против исламских терориста, и то на позив Дамаска.
* Не разглабајте о прошлости, не ревидирајте историју, немојте покушавати да садашњу ситуацију у Сирији сместите у некакву перспективу. Немојте компликовати причу помињем кооперативности Дамаска у "рату против терора", нити да су САД од 2001.године користиле сиријске мучионице за свој програм "специјалног рендеровања". Не помињите бројну сиријску хришћанску мањину или њену сталну подршку Асадовој БААС партији, чији је суоснивач сиријски хришћанин.
Увек се изражавајте једноставно, следите пример "Морнинг Џоа" Скарбороа са Ем-Ес-Ен-Би-Си-ја и Куома са Си-Ен-Ен-а, и утувљујте у главу гледаоцу да је Асад главни проблем и најстрашнији злотвор у читавој сиријској ситуацији. Говорите својој публици да Путин, јер настоји да оживи руско царство, Асада подржава као лојалног савезника, и војску употребљава да продужи Асадову владавину, иако је Вашингтон осуђује, а не (како тврди) за акције против Исламске државе.
Ако чините све што вам се каже, показаујете своју лојалност Стејт департменту обема странкама и њиховом консензусу у погледу спољне политике, војно-индустријском комплексу, једнопроценташима, оглашивачима, својим продуцентима и уредницима, и свим оним незнаним јунацима који уређују текстове на вашим телепромптерима.
И ви бисте могли да будете Андреа Мичел, или Кристијан Аманпур, да глумите "експерта", а овамо продајете наше ставове. Нема везе што ће их неко једном провалити као срање, нећете морати да се извињавате. Народ ионако има памћење златне рибице.
Оне ужасне барел-бомбе! Нелегитимни режим побио 200,000 цивила! САД подржавају умерену опозицију! Русија неваљала, подржава Асада а не бори се против Исламске државе !. Руски потези су "забрињавајући" (док потези САД нису.).
Аутор: Гари Леуп
Извор: Counter Punch
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!