Израелски "Haaretz": Зашто је Путин пригрлио Јевреје: љубав или политика?

Напомена: Да би сте заиста разумели чему поновно објављивање овога, најпре погледајте три текста која му претходе.

 

Фото: Премијер Бењамин Нетањаху са руским председником Владимиром Путином током састанка у Кремљу у новембру. (Фото: АП)

Чак су и руски полицајци морали да прођу безбедносне провере за улазак на Зимске олимпијске игре у Сочију, али рабин Берел Лазар је уведен без да је показао икакав документ.

Лазара, Шабадовог главног рабина Русије, на церемонију отварања игара прошлог месеца је позвала канцеларија председника Владимира Путина. Али пошто је догађај био на Шабат, Лазар је прво одбио позив уз објашњење да не може носити документа, што је једно од верских ограничења.

Онда је Путин свом персоналу наредио да припреми алтернативни улаз и руту без безбедносних провера само за рабина – како је рекао један од Лазарових првих сарадника, рабин Борух Горин.

„То је неуобичајено, али је обезбеђење деловало као кошер супервизор тако да је рабин могао да присуствује догађају„, рекао је Горин.

За њега, анегдота из Сочија илуструје позитиван Путинов став према руским Јеврејима – став за који Горин каже да је искрен, без преседана у руској историји и изузетно користан за живот Јевреја у земљи.

Други, међутим, виде циничније мотиве у Путиновом грљењу руских Јевреја.

“Путин се већ дуго суочава са међународним критикама због питања људских права„, рекао је Роман Бронфман, бивши члан израелског Кнесета рођен у Совјетском Савезу. “Потребан му је штит, а то су Јевреји. Његови топли односи са такозваним званичним Јеврејима су инструментални.“

У последњих неколико недеља Путин је себе поставио на место браниоца Јевреја, у складу са својим трудом да дискредитује револуцију која је свргнула његовог савезника, бившег председника Украјине, Виктора Јануковича. На конференцији за новинаре 4. марта, Путин је за демонстранте против Јануковича рекао да су то „реакционарне, националистичке и антисемитске снаге“.

Иако су неке десничарске украјинске фракције – укључујући и оне које су прихватиле антисемитску реторику из прошлости – играле истакнуту улогу у опозиционом покрету, украјински јеврејски лидери су оштро оспорили такву Путинову карактеризацију и осудили руски упад на Крим. Међутим, поједини Јевреји су рекли да се слажу с Путиновом анализом и поздравили су интервенцију Русије.

Мало их је који би оспорили да је Путин био пријатељски наклоњен јеврејском институционалном животу у Русији – нарочито према организацијама и лидерима који припадају хасидском Шабад покрету.

Горин, рабин из Шабада и председавајући Јеврејског музеја и центра за толеранцију вредног 50 милиона долара, заслуге за државно финансирање институције отворене 2012 године придаје лично Путину. Путин је такође донирао месечне приходе за музеј.

“ Путин је омогућио отварање синагога и центара јеврејских заједница широм Русије, на захтев јеврејске заједнице. То је имало великог утицаја на живот Јевреја, посебно ван Москве„, рекао је Горин. Установио је годишње сусрете са лидерима јеврејских заједница а присуствује и значајним догађајима у заједници. Његово пријатељство с јеврејском заједницом дало јој је доста престижа и одредило је тон локалних лидера.“

Путинов однос с јеврејском заједницом је у складу с његовом широм стратегијом управљања Русијом. Његов бренд руског национализма превазилази само етничке Русе и обухвата многе мањине у земљи. Путин пажљиво негује односе са многим руским подгрупама и регионима као средством за пројектовање ауторитета своје владе.

Михаил Членов, генерални секретар Евроазијског јеврејског конгреса, каже да су Путинове пројеврејске тенденције део разлога што су антисемитски испади у Русији релативно ретки. Руски јеврејски конгрес је у 2013 години документовао само 10 напада на Јевреје и аката вандализма, и поред десетина сличних у Француској.

Под Путином су оштри закони довели до сламања ултранационалистичких група које су у Русији некада цветале, али се, истовремено, антиекстремистички закони користе за прогањање политичких демонстраната, укључујући и панк колектив "Пуси рајот".

Неки руски Јевреји подсећају на Путинове ауторитарне тенденције. Слобода изражавања је строго ограничена и политички мотивисана кривична гоњења су под Путином и даље распрострањена – према извештају Амнести интернешенел за Русију из 2013 године.

“ Путин је можда добар за Јевреје, али је лош за Русију„, каже Михаел Еделштајн, предавач на Московском државном универзитету и новинар у јеврејским новинама "Л’хаим".

Путинове најраније везе с јудаизмом потичу из његовог раног детињства у Лењинграду, сада Санкт Петербургу, када се спријатељио с јеврејском породицом која је живела у његовом стамбеном блоку. У аутобиографији из 2000 године, Путин је написао да га је неименована јеврејска породица волела и да је то користио да у њој потражи себи друштво.

“Они су били проницљиви Јевреји који нису радили недељом а мушкарац је проучавао Библију и Талмуд по цео дан“, пише Путин. „Једном сам га чак питао шта то мрмља. Објаснио ми је каква је то књига и сместа сам био заинтересован.“

Још једна особа која је на Путина утицала је био његов тренер рвања („wrestling“- стоји у извору, иако је у питању џудо – прим. прев.), Анатолиј Рахлин, који је изазвао интересовање код младог Путина и склонио га са сурових улица Лењинграда на којима се Путин тукао док су му родитељи радили. На Рахлиновој сахрани прошле године, Путин је, наводно обхрван емоцијама, отпустио обезбеђење и упутио се на кратку, усамљену шетњу.

Бронфман Путинове рачуне из детињства назива „димном завесом“ и пореди их са пријатељским гестовима према Израелу, који је последњи пут посетио 2012 године.

Путин, који је већ предводио Русију у потписивању безвизног програма са Израелом у 2008., током посете Израелу је рекао да “ неће дозволити да милион Руса живи под претњама“, саосећајући са Израелом и његовим имигрантима што говоре руски а суочавају се са опасностима у региону. Али Русија је у исто време критиковала европске санкције Ирану, свом значајном трговинском партнеру, и договарала продају унапређеног С-300 система противваздушне одбране Сирији.

“ Код Путина је све прагматично„, рекао је Бронфман. “ Он каже да поздравља што милион људи којима је руски матерњи језик живи у Израелу, као мост који повезује Русију са Израелом, али када је реч о руским интересима у Сирији и Ирану, ово пријатељство се врло мало рачуна.“

Путину је обилазак Западног зида у Израелу уприличио Лазар, који се прикључио Путиновој пратњи – сликовито описујући блиске везе председника и руског огранка Шабад покрета.

Цви Гителман, професор јеврејских студија на Мичигенском универзитету, који проучава однос између етницитета и политике у бившем Совјетском Савезу, каже да је однос између Путина и Шабада у Русији у обостраном интересу.

Убрзо након ступања на дужност, Путинова влада се сукобила са неколико истакнутих јеврејских пословних могула, укључујући Владимира Гусинског и Бориса Березовског, двојицом који су отишли у самонаметнуто изгнанство.

„Путин је после одласка ових олигарха осетио да би се то могло тумачити као антисемитизам„, каже Гителман. „Одмах је, јавно, демонстративно и драматично пригрлио Шабад.“

Шабад се у међувремену проширио преко целе Русије.

„Шабад је, уз Путинову помоћ, сада доминантан верски израз јудаизма у углавном нерелигиозној популацији„, рекао је Гителман.

Путин није био стидљив у коришћењу добрих односа са Шабадом у своју корист.

Прошле је године преселио збирку књига познату као Шнирсонова библиотека у Горинов Јеврејски музеј у покушају да стиша сукоб са светским Шабад покретом.

Вође Шабада из Њујорка су тражили повраћај библиотеке која је припадала једном од претходних великих рабина, али је Русија одбила да је преда. Компромис је одбијен од стране централе Шабада, али га је заступао његов руски огранак.

“ Путинов предлог нас је изненадио, не баш пријатно„, подсећа Горин. „Ми смо веома желели да останемо ван спора.“ Али додаје: “ Када председник Русије упути предлог, то се обично прихвата.“

Међутим, друге јеврејске групе су имале нешто мање угодне односе са Путиновом владом.

Рабину Пинкасу Голдшмиту, главном рабину Москве, 2005 године је изненада одбијен улазак у Русију, неколико недеља пре но што му је дозвољено да се врати у земљу у којој је живео од 1989. Није дато званично објашњење, али се шушкало да је забрана његовог повратка била део борбе с циљем да се рабини Шабада виде на врху.

Голдшмит је одбио да коментарише своје кратко изгнанство: „Гугл има целу причу.“

Преференцијални третман који Шабад има код Путинове владе „ствара монолитан институционални живот Јевреја и спречава развој изворности која је прави кључ за подмађивање јеврејства“, рекао је Михаел Оштрак, вођа јеврејске заједнице Јекатеринбурга.

 Извор: Putin's Jewish Embrace: Is It Love or Politics? - Jewish World News - Israel News - Haaretz Israeli News Source
 

Превео: Александар Јовановић

http://www.magacin.org/2014/03/putinov-zagrljaj-jevreja-ljubav-ili-politika/
-- http://borbazaveru.info/content/view/6606/33/
 

Пренето са: БОРБА ЗА ВЕРУ