Права цена ГМ животињске хране

На  први поглед, смрзнуте гомилице су личиле на обично смрзнуто месо. Али, када их је Иб Петерсен, дански одгајивач свиња, пажљиво извадио из замрзивача постало је јасно да су то у ствари цела прсад – нека ужасно деформисана, с израслинама или другим абнормалностима, друга закржљала.

 

Ово је резултат, тврди Педерсен, када се животињама даје храна са генетски модификованим (ГМ) састојцима. Још одређеније, он верује, храна од генетски модификоване соје прскане са контроверзним хербицидом глифосатом.

Педерсен, који производи 13 000 свиња годишње и снабдева највећу компанију за прераду свињског меса, Данску круну (Danish Crown), каже да је постао узнемирен због очигледног нивоа деформитета, болести, смрти и слабе продуктивности својих животиња, толико да се одлучио на експериментисање, променом исхране животиња са ГМ храном на не-ГМ храну.

Дански узгајивач свиња Иб Петерсен је уверен да је животињска ГМ храна, посебно хербицид глифосат, узрок деформитета и других недостатака код свиња.

Резултати су, каже он, били инзванредни: “ Када се користи ГМ храна видео сам симптоме надимања, чира на желуцу, високу стопу дијареје, свиње рођене са деформитетима…али кад сам се пребацио на не-ГМ храну, ови проблеми су нестали, неки у року од пар дана.“

Фармер каже да је промена исхране видљиво побољшала, не само здравље свиња, већ је и фарму начинила профитабилнијом, мањим коришћењем лекова и већом продуктивношћу. „Мање побачаја, више прасади у сваком леглу, дуговечније приплодне животиње.“ Он такође тврди да је смањен број радних сати, због мање потребе за чишћењем и мање компликација са животињама.

У фармеровој кући, гомиле папира преко огромног стола: обрасци, извештаји, статистике, научна истраживања, преписка. Педерсен ми показује фотографије за које каже да су животиња погођених ГМ храном – прасади са деформитетом кичме, стражњим ногама које се вуку по земљи; друге имају видљиве проблеме са деформитетом њушке, удова или репа. Ту је чак и фотографија сијамских близанаца, две животиње спојене главама.

Педерсен верује да су ове абнормалности, и други проблеми, изазвани, бар делимично, присуством хербицида глифосата у храни његових свиња. Глифосат се рутински прска на усеве соје и других житарица, да уништи коров и максимизира приносе.

Иако се користи и на конвенционалним усевима, његова употреба на ГМ соји и кукурузу је посебно изражена, како су усеви пројектовани да буду отпорни на хемикалије, остајући непромењени док се коров уништава.

Увођење генетски модификованих усева отпорних на глифосат дозвољава да се уеви прскају хербицидом да би се контролисао коров – често више пута током сезоне раста – без убијања усева. Али то такође доводи до много већих нивоа глифосата у биљкама и семену.

По увођењу глифосат-отпорних врста соје 1996, ЕУ регулатори су подигли дозвољену горњу границу максималног остатка (MRL) за глифосат у увозној соји за 200 пута, са 0,1 мг/кг на 20 мг/кг.

Употреба глифосата постаје све контроверзнија последњих неколико година, са порастом броја истраживања, кажу активисти, указујући да изложеност, чак и на ниским нивоима, може бити штетна за животиње и људе.

Студије су такође сугерисале, тврде критичари, да хербицид може пореметити људски ендокрини систем, који регулише биолошке процесе у телу, што значи да сваки ниво изложености представља значајан здравствени ризик.

Агро-хемијска индустрија је такве тврдње енергично демантовала, сама тврдећи да је хербицид безбедан и оптужујући активисте за наметање лоших истраживања или манипулацију налазима да одговарају њиховој агенди.

Педерсен тврди да је независно тестирање открило да све његове деформисане свиње имају глифосат у органима. Показао ми је графикон, који, по њему, указује на јасну повезаност обима глифосата у храни животиња и повећаног броја кранијалних и деформитета кичме. „Више глифосата, више деформитета“, јасан је.

Напољу, блатњавим путем кроз плодне оранице – поред свиња, Педерсен производи јагоде, грашак и кромпир – долазимо до главног објекта за свиње. Огроман је и нагужван, ефикасан и бучан, смрди на свињски измет који ни са чим не можете заменити. Фабрика-фарма.

Педерсен ми показује део објекта где се крмаче прасе, њихова велика тела стиснута металним шипкама и окружена са до дванаест прасића одбијених од сисања. Истиче своје најбоље животиње – најпродуктивније, „ветеране“ – и застаје да провери оне због којих је забринут, испитујући отечене зглобове овде и упаљене брадавице тамо. На једној свињи су примењени антибиотици.

У главној хали свиње се слободније крећу, као и у низу мањих просторија где се млађе животиње држе да расту. Фармер руком баца пуне прегршти ситне хране, да допуни храну у конусним валовима. Мешавина хране, објашњава, садржи соју, рибље брашно и друге састојке – али ништа што је ГМ порекла.

Педерсен признаје да његов рад није научан, али каже да би резултати требало да алармирају људе. Он је забринут што многи фармери немају појма о потенцијалном утицају ГМ хране, а исто важи и за потрошаче: када се користила ГМ храна, каже, „Све је пало доле, у измет и блато…Имали смо једанаест умрлих свиња у једном дану.“

Деформитети и смрт као „нова нормалност“

Фармерово истраживање, и отворени став, изазвало је буру контроверзи у данским пољопривредним круговима пошто је уважена пољопривредна публикација Effektivt Landbrug  објавила чланак, детаљно интервјуишући Педерсена о његовој сугестији да се ДДТ и талидомид – повезани са деформитетима до 10 000 беба – могу сматрати тривијом у поређењу с потенцијалним ризиком од ГМ и глифосата.

Критичари су га оптуживали да шири страх а његове налазе као ненаучне и „немериторне“ – истичући да ако су његове тврдње истините, онда би хиљаде других фармера који користе ГМ храну имали сличне проблеме.
Упркос томе, Педерсенов рад је изазвао дански Центар за истраживања у свињогојству ( Danish Pig Research Centre  – VSP) да најави дубинско истраживање и тестирање ефеката ГМ и не-ГМ соје на здравље животиња. Налази истраживања тек треба да буду објављени.

А налази Педерсена почињу да се шире и ван Данске: раније овог месеца, немачки телевизијски канал АРД је емитовао документарац са фармеровим тврдњама, док је сам Педерсен недавно путовао у Велику Британију да се обрати препуном Доњем дому Парламента, а у организацији свепартијске посланичке Групе за агроекологију.

Анти – ГМ активисти кажу да су закључци посебно убедљиви јер су запажања стечена у реалном окружењу фарме, не у лабораторији. Клер Робинсон из GM Watch каже за Екологист:

„Налази су забрињавајући и у складу су са извештајима из појединих фармера и ветеринара у САД, који су приметили погоршање здравља и репродуктивних способности код свиња и говеда пошто је ГМ- храна постала уобичајена. „

„Фармери који су искључили ГМ састојке из хране извештавају о драматичном побољшању здравља животиња. Фармери треба да буду забринути и не треба да пристану на оно што неки научници називају “ новом нормом “ у повећању стопа малформација, смрти и дигестивних  и репродуктивних проблема, како ГМ храна постаје уобичајена .“

Питер Мелчет ,из  Удружења за земљишта (Soil Association), каже: “ Фармери у далеким земљама као што су Данска и Индија годинама говоре да примећују озбиљно погоршање здравља својих животиња када их хране ГМ храном … практична истраживања на свињама су показала значајан утицај ГМ у поређењу са не – ГМ храном . „

Тврдње данског фармера такође су подржали ветеринарски стручњаци. Професор Моника Кругер са Лајпцишког Универзитета каже да је све више доказа да је глифосат опасан и за људе и животиње:

„Много стоке је оболело а нико није заинтересован. У већини случајева највише концентрације долазе из ГМ производа као што су соја, уљана репица и кукуруз. Такође смо нашли глифосат у месу.“

Професорка Кругер, чија сопствена истраживања сугеришу да глифосат може бити токсичан за краве млекуље, и његову очигледну повезаност са случајевима ботулизма код говеда, каже да фармери – и прехрамбена индустрија укључив супермаркете – треба да буду „веома забринути“ због изнетих тврдњи, и верује да глифосат треба елиминисати из пољопривреде.

Њени коментари прате прошле године објављено контроверзно истраживање професора Жил-Ерика Сералинија, стручњака за молекуларну биологију са Каенског Универзитета у Француској, који је тврдио, да се код пацова, храњених ГМ кукурузом две године или изложеним глифосату, развија више канцера и умиру раније него контролна група.

Студија, објављена у публикацији која вреднује научне радове Прехрамбена и хемијска токсикологија (Food and Chemical Toxicology), била је прва такве врсте, проверавајући утицај ГМ и глифосата током тако дугог периода – многи ранији експерименти су трајали 90 дана. Налази су Сералинија довели до тврдње да очигледни ендокринални поремећаји имају узрок у глифосату.

Студија је критикована од стране агроиндустрије и академика, који су рекли да има методолошке недостатке, да је испод научних стандарда и да су њени налази сензационалистички.

Европска комисија за безбедност хране је касније закључила да се Сералинијево истраживање не може сматрати научним, због неадекватности у дизајну, извештавању и анализи студије. Ово је оспорено од истраживачког тима.

Напомена приређивача: И то није све. Сералинију су недавно повукли студију из публикације у којој ју је објавио. О тој орвеловштини можете прочитати у Економисту  (economist.com) а радозналији читаоци ће на страним алтернативним медијима пронаћи и занимљива размишљања на тему ко је и зашто публикацију купио.

У скорије време, истраживање које је предводила др Џуди Карман, ванредни професор на Универзитету Флиндерс, Аделаида, тврди да је здравље свиња оштећено храном која садржи ГМ усеве.

Карман је проучавала две групе свиња – једну храњену ГМ, другој је давана не-ГМ храна – из америчких узгајалишта свиња а током периода од више од пет месеци. Свака група је идентично узгајана у погледу смештаја и услова исхране, пре него што је заклана и обдукована.

Истраживачи су открили да су женке храњене ГМ храном имале за 25 одсто тежу материцу од женки храњених са не-ГМ храном, што је могући индикатор болести, према студији тима. Ниво тешког запаљења стомака је такође наводно виши код свиња храњених са ГМ храном.

Хауард Влиглер, фармер из Ајове и један од координатора истраживања др Карман, рекао је за Еколигист:

„На основу резултата стављања ГМ хране у сточну храну и одстрањивања ГМ хране из оброка животиња, нема сумње у то да је здравље животиња боље ако су на обичној храни и житу.“

На почетку истраживања, Влиглер је рекао: „Према мом искуству, фармери су открили повећање трошкова производње и повећање коришћења антибиотика када су за исхрану коришћени ГМ усеви. У неким случајевима, смртност стоке је висока, а постоје и проблеми необјашњивих спонтаних побачаја, деформитети новорођених животиња и свеукупна млитавост и недостатак чилости животиња.“

Као и код Сералинијеве студије, Карманин рад је критикован од стране неких академика који су оптужили истраживаче да су бирали неколико „статистички значајних“ резултата из великог броја тестова и да су употребили слабу статистичку методологију у процени разлика код упала.

Фармере приморавају на ГМ

Сматра се да се у Европу увезе 30 милиона тона ГМ животињске хране сваке године, за исхрану свиња, живине, млечних крава и јунади, као и за узгајану рибу. Увоз Велике Британије се процењује на 140 000 тона ГМ соје и чак 300 000 тона ГМ кукуруза, намењених за сточну храну.

У стварности, кажу активисти, то значи да се већи део меса и млечних производа сада производи од животиња храњених ГМ храном. Већи део соје и кукуруза који се користе гаји се у Јужној Америци, укључујући Бразил, Аргентину и Парагвај.

Тренутно у Великој Британији закон захтева да храна која садржи ГМ материјал буде обележена. Међутим, људска храна од животиња храњених ГМ храном – месо, риба, млеко и млечни производи – не морају да буду обележени. То представља рупу у закону, тврде активисти, што значи да потрошачи могу нехотице да једу ГМ производе.

Питер Мелчет коментарише: Обележавање свих производа од животиња храњених са ГМ требало би да буде законски обавезно широм ЕУ. Супермаркети у многим европским земљама сада почињу да обележавају производе од животиња храњених са ГМ храном.“

„Скандал је што британски супермаркети одбијају да пруже ове информације својим купцима и намерно их држе у мраку, са, у најбољем случају, информацијама на својим вебсајтовима и конфузним одговорима људима који их зову преко линије за помоћ. Знамо да људи желе тачно етикетирање, а у овом тренутку супермаркети издају своје купце по том питању.“

Удружење за земљиште наводи резултате анкете Агенције за прехрамбене стандарде по којој 67 одсто јавности сматра важним да производи од животиња храњених ГМ храном буду обележени.

У Француској је малопродајни гигант Carrefour у 2010 покренуо шему означавања да обавести купце да животиње коришћене за производњу намирница нису храњене генетски модификованом храном за животиње. Сада је више од 300 производа са етикетом „без ГМ хране“, пошто је супермаркет рекао да су анкете откриле да би више од 60 одсто купаца престало да купује производе, ако би знали да су од животиња којима је давана ГМ храна.

Сличне шеме су усвојили и други велики европски трговци прехрамбеном робом.

У Великој Британији, раније ове године, тензије су порасле пошто су четири британска супермаркета – Tesco, Sainsburys, Co-op и Marks and Spencer – објавила да не могу више гарантовати да ће храна из њихове живинске линије производа бити не-ГМ, наводећи своје добављаче који очигледно имају потешкоћа у снабдвању не-ГМ храном.

Све у свему, купци ће и даље имати не-ГМ опције, укључујући органску и храну премиум опсега. Ланац Waitrose  је наставио да гарантује не-ГМ храну за своју живину, наводећи да жели да корисници имају могућност „избора“.

Британски пољопривредници се суочавају са дилемом – прихватити ГМ храну или се окренути органској – према неким изворима из индустрије, који се слажу да ће конвенцијалну храну бити све теже добити по економски одрживој цени.

Они кажу да, иако је доступност не- ГМ хране спорна ( произвођачке организације у Бразилу тамо одржавају обимно снабдевање конвенционално гајеном сојом, али кажу да је лоша инфраструктура лука условила задржавање неких пошиљки), поједине велике компаније за снабдевање храном сада својим клијентима нуде само ГМ опције, или органске.

„Ноћна је мора доћи до извора не-ГМ хране“, каже један извор из супермаркета. Реалност је да ју је набавити у количинама потребним великим трговинамаа веома тешко. Компаније за храну поседују бродове, млинове, оне контролишу снабдевачки ланац.“

Један британски трговац храном рекао је Екологисту да је ГМ сада ефективно наметнута фармерима: „Као фармер, ви сте стално под притиском, запослени сте, морате бити добри у финансијама, добар производни менаџер, тако да када неко нуди ГМ храну то је јефтиније, лако је рећи да.“

„Немати избора није добро. Али када имате увозника који каже да је ГМ у реду и да неће набавити не-ГМ, тешко да ће се мали фармер окренути и поћи да се снабдева сам. „

Трговац је рекао да нису сви фармери били свесни ГМ састојака, мада признаје да неки ионако нису баш бринули. Рекао је да су неки од њих веровали да су жртве двоструких стандарда: “ Зашто можемо да увозимо ГМ из САД или одакле год , али нам није дозвољено да је овде производимо“, кажу.


Један велшки органски млекар се слаже да су мишљења подељена: “ Моје комшије фармери су конвенционални, неки прихватју ГМ раширених руку, неки то не желе. Један добављач млека уопште није срећан због ГМ хране“, каже он.

Мајкл Харт, узгајивач јунади и јагањаца из Корнвола и оснивач Савеза малих и породичних фарми, каже да верује да још увек постоји потражња за не-ГМ храном, али она постаје претерано скупа. „Мој локални трговац храном каже да може да добије органску, али ће за обичну не-ГМ храну тражити више новца.“

Харт, истакнути борац против ГМ, каже да су после болести „лудих крава“ фармери постали скептичнији према науци и према томе шта им се прича, да су многи забринути због ГМ:

“ Од 1996, пољопривредници су свеснији тржишта и јавног мнења у погледу онога што радимо. Да ли је ова ГМ ствар безбедна за моје краве ? Зашто се јавности не каже да је краве не желе ? Поверење у науку и велики бизнис је изгубљено.“

Иако не истичући посебно питање ГМ хране, анкета коју су спровели  Farmers Weekly и Barclays Bank је утврдила да би више од 60 одсто британских фармера гајило ГМ усеве – да им је то дозвољено. Истраживање је обухватило више од 600 фармера широм Велике Британије.

Фармерски докази су „немериторни“

Незванично, један извор из ланца супермаркета је признао да „нико не зна“ када је реч о могућим здравственим последицама коришћења ГМ хране. Што се тиче тога да ли је ГМ потенцијално ризична или није, рече он: „Нико не може ставити руку на срце и рећи да је једно или друго.“

Међутим, у званичним одговорима на питања Екологиста, трговци су бранили своју позицију. Портпарол Co-operative Group је рекао:
"Од 2003, радили смо са добављачима да остваре већу доступност производима од животиња храњених не-ГМ храном. Нажалост, испоставило се да их је све теже испоручити.“

“ То је зато што се се производња не-ГМ соје смањује, што постоје све веће потешкоће у сегрегацији кроз ланац снабдевања сојом и све су већи трошкови за фармере и, потенцијално, за купце не-ГМ соје.“

„Све ово значи да наша раније објављена позиција о повећању доступности производима од животиња храњених не-ГМ храном није више одржива.“

Портпарол је рекао да ће компанија наставити да прати ситуацију у снабдевању животињском храном и додао: „Од када се ово питање појавило у јавности, ми смо имали врло мали број појединачних жалби и питања, а утицаја на продају није било.“

"Marks & Spencer" у саопштењу каже: “ Заједно са другим трговцима смо написмено обавестили наше добављаче да им нећемо више прописивати употребу не-ГМ хране у нашем ланцу снабдевања свежим  месом. Ова промена политике је била апсолутно неопходна , јер је сада много мања понуда не-ГМ храном на располагању фармерима Велике Британије. Зато не можемо више гарантовати да је наше свеже месо од животиња храњених не-ГМ храном.“

Џозефина Симонс из "Сејнсберија" је рекла: Иако најновија истраживања и садашња препорука владе кажу да ГМ не представља никакву опасност по људе, ми уважавамо забринутост наших купаца и не дозвољавамо употребу генетски модификованих усева, састојака, адитива или деривата у било ком производу са марком Sainsbury-а: храни, пићу, храни за кућне љубимце, дијететским суплементима или биљним производима – и тако ће остати.“

“ Знамо да су неки људи забринути због производа од животиња чија храна може садржати ГМ састојке. Стога нудимо производе од стоке храњене не-ГМ храном.“

"Теско" је одбио да коментарише.

Агенција за прехрамбене стандарде (The Food Standards Agency – FSA) каже да је „свесна анегдотских извештаја да се свиње у Данској владају много боље када су храњене са не-ГМ него са храном која има ГМ састојке. Ове тврдње нису доказане и данске власти их тренутно процењују. Очекујемо њихове закључке, као и резултате званичних експеримената који су у току а спроводи их дански Центар за свињогојство (VSP)”.

И додаје: „Сваки нови ГМ усев мора проћи кроз детаљне евалуације и мора бити посебно одобрен пре но што се стави у промет. Процена обухвата безбедност и нутритивни квалитет и врши се на нивоу ЕУ, Европске управе за безбедност хране (European Food Safety Authority  – EFSA). FSA је уверена у строгост оцене EFSA. Као резултат тога , FSA може да потврди да је било каква ГМ храна или храна за животиње која је одобрена у ЕУ безбедна као њен не-ГМ еквивалент.“

FSA је подвукла критике истраживања Сералинија и Карманове.
У детаљном извештају, Том Хелшер из агробизнис гиганта Монсанто-а, једног од највећих светских произвођача ГМ усева и добављача глифосата, на тржишту под њиховом познатом робном марком „Раундап“ (Roundup), рекао је:

„Безбедност производа и управљање природним ресурсима код нас имају висок приоритет и ми рутински прегледавамо студије које се односе на наше производе и технологије. Постоји велики број доказа који подржавају чињеницу да су храна и прихрана од комерцијалних ГМ усева и од ње изведена храна и прехрамбени производи безбедни.“

Хелшер је рекао да је компанија знала за Педерсенове тврдње, али је и рекао “ да наводи имају тежину, свиње широм Данске и САД би имале проблема с дијарејом, што није случај. Постоји обимна колекција новијих публикација које кажу да нема негативног утицаја ГМ хране на здравље или понашање свиња“.

( Тој „обимној колекцији публикација“ се свакако прикључила и публикација из које је, под новим власником, избачена Сералинијева студија – прим. прев.)

Он је рекао да су студија Карманове и њени резултати “ у супротности са дугом евиденцијом безбедности глифосата и ГМ, и у супротности са бројном кредибилном, литературом са стручним оценама.“

„Милиони свиња су преко једне деценије храњене ГМ кукурузом и сојином сачмом, без негативних утицаја на здравље, репродукцију и раст. До данас нема било каквих научних доказа који би потврдили штетан утицај на животиње и производе – месо, млеко и јаја од животиња храњених ГМ усевима.“

„Дакле, дуга историја безбедног коришћења ГМ хране је у директној супротности са наводима аутора и сугерише да су њихови налази немериторни.“

„Хелшер је рекао да Сералинијева студија “ не задовољава минимум прихватљивих стандарда за ову врсту научног истраживања и налази нису подупрти изнетим подацима,  а закључци нису релевантни за потребе процене безбедности. Велики недостаци у Сералинијевом истраживању су пријавњени од бројних стручних критичара.“

А у Данској, Иб Петерсенов управник фарме га обавештава да је једна од његових свиња неочекивано угинула – лешина је избачена и лежи иза објекта, још увек топла.

Педерсен узима оштар нож и сече распорену животињу, крв лије по бетону. Црева и други унутрашњи органи, укључујући желудац – пуни, још се види храна поједена пре само пар сати – извађена су и појединачно прегледана на знаке упале и друге абнормалности.

Ничег неуобичајеног, каже фармер. Овог пута.


Аутор: Ендрју Весли
Извор: www.counterpunch.org » The Real Cost of GM Animal Feed? » Print
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић

Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат