Родио се у Хавани 28. јануара 1853. године, у породици шпанских емиграната. Имао је петнаест година кад је почео Први рат за независност Кубе, 10. октобра 1868. године.
Три месеца касније, објавио је своје прве политичке натписе у „Хромом ђаволу“ и руководио издавањем новина „Патриа либре“ (Слободна отаџбина). Због његових револуционарних идеја кубанске колонијалне власти су га ухапсиле и осудиле на шест година затвора.
Врховни заповедник Кубе му је 1870. године заменио казну и Хосе Марти је депортован у Шпанију, где је кроз неколико месеци написао политички текст „Политичка робија на Куби“.
У то време је испробао своје интелектуалне способности и за годину дана и пет месеци завршио студије грађанског и канонског права, филозофију и књижевност, а уједно је завршио и гимназију.
Крајем 1874. године напустио је Шпанију, посетио Француску и Њујорк и са породицом отишао у Мексико. Између 1875. и 1879. године интензивно се бавио новинарством, што му омогућава да стекне слику континенталне проблематике. После више од седам година проведених у егзилу, вратио се на Кубу са жељом да настави борбу. Његова делатност му је омогућила да схвати грешке и противречности које су довеле до пропасти Десетогодишњег рата.
Поново је депортован у Шпанију, али после два месеца је побегао у Њујорк.
Био је неуморан у свом настојању да организује рат за независност Кубе и да подстакне и помогне онај у Порторику.
Истовремено је развио интензиван дипломатски рад. Године 1890. именован је за конзула Аргентине, Уругваја и Парагваја у Њујорку. Влада Уругваја га је такође поставила као свог представника у Америчкој међународној монетарној комисији.
Године 1891. одрекао се звања конзула ове три земље и председништва Хиспано-америчког књижевног друштва да би се посветио борби за ослобођење Кубе. У јануару 1892. године основао је Кубанску револуционарну партију која је, окупљајући све кубанске патриоте који су живели на Куби и у емиграцији, имала задатак да организује и управља борбом за независност Кубе.
Када су створени сви услови, покренуо је рат 24. фебруара 1895. године. Дана 11. априла 1895. искрцао се у друштву генералисимуса, Доминиканца Максима Гомоса, на обале најисточније кубанске покрајине.Дана 19. маја 1895. једна шпанска колона их је изненадила на месту познатом као Бока де Дос Риос. Марти је, не поштујући наређење генерала Гомосе да остане у позадини, одлучио да међу првима крене у претходницу и у сукобу са Шпанцима је пао смртно погођен.
После више покушаја, кубанске трупе нису успеле да преотму његово тело.
Шпанци су га однели у Сантијаго де Куба и тамо су га сахранили.
У часу своје смрти, Марти је располагао плодним и значајним књижевним делом, већ је био најчитанији и најцењенији писац на шпанском језику на континенту, као и један од најзначајнијих претеча модернизма у Латинској Америци, заједно са Рубеном Дариом, који је, осврнувши се на Мартија 1888. године рекао: „Пише на начин како ми расуђујемо, сјајније него ико из Шпаније или Америке.“
Стручњаци и истраживачи још увек нису исцрпли његова дела сабрана у 28 томова, а још мање његове политичке идеје, које и данас важе.
Извор: Википедија
 |
| Хосе Марти (Хорхе Арче, 1905 - 1956) |
Доста тога знамо о великанима светске револуције Фиделу Кастру и великом борцу за слободу Ернесту Че Гевари, који је оставивши лекарске слушалице отишао у легенду.
Међутим, мало нас зна нешто о Хозеу Мартију, човеку који је својим немирним духом утро пут кубанској револуционарности и жељи да слобода буде изнад свега, а његови ученици су, забијајући Сједињеним Америчким Државама прст у око, доказали да је кубанска револуција један од најзначајнијих догађаја двадесетог века.
За Ћирилизовано приредио:
пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић - пилот
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!