Aна Милановић, основне студије завршила на Филолошко-уметничком
факултету у Крагујевцу, Мастер студије на Филолошком у Београду. Уписала
докторске студије на Филошко-уметничком у Крагујевцу. Воли да чита,
повремено блогује. Занима се за кодирање јер је и то врста језика. У
слободно време, ког све мање има, вози бицикл. У томе баш ужива.”
Причали смо са Aном да ли се пословни људи могу у потпуности ослонити на интернет преводиоце и како да коришћењем разних могућности које им интернет нуди дођу до наквалитетнијег превода.
Како интернет може да нам помогне да нађемо добро преводно решење (у оба смера)?
Интернет нуди одличан корпус изворних текстова чији су аутори изворни говорници неког језика, што је за преводиоца корисно јер може да провери фразе и колокације за које није сасвим сигуран да ли звуче природно. На пример колокацију, додуше из књижевног енглеског, “devastating passion” на српски не бисмо могли да преведемо као ‘разарајућа страст’ јер је код нас природно ‘бурна страст’, а значења се овим преводом у оба језика поклапају.
Превођење је процес комуникације, не преводи се језичка форма већ смисао, преводи се оно што је аутор желео да каже, а то се у пракси не подудара увек са оним што је аутор рекао. Тако да превођење није само “пуко пребацивање речи једног језика у речи неког другог језика” већ сложена операција преношења смисла.
То је добар пример за књижевни текст, а можеш ли нам дати пример за стручни текст?
И код превођења стручних текстова може да се примени сличан механизам, морате пазити на то да ли су термини који се преводе, оног тренутка када се преведу еквиваленти или коресподенти. Не сме се препричавати текст, ни књижевни а камоли стручни. Мора се пренети смисао и информација коју аутор жели да пренесе својој циљној публици. Сматра се да су стручни и научни текстови “лакши за превод” јер се не очекује естетски утисак као код књижевних већ “само” преношење информације, међутим то се не сме схватити тако као да стручни текст треба да буде скуп набацаних стручних термина. У тој публици, када причамо о стручним текстовима, рецимо из ИТ струке, не морају бити увек стручна лица. Дакле, преводилац мора бити у стању да пренесе информације и стручном и оном мање стручном делу публике.
Спомињемо именице cron и cron job у енглеском језику, за које немамо адекватан преводни еквивалент у српском језику, те се она може само објаснити, али и објашњење једног термина је боље него само понављање израза који ће, очигледно, бити јасан само особама које тај израз користе.
Cron је назив програма који омогућава да се аутоматски изврше команде или скрипте у неком одређеном тренутку када је то потребно. Онда сам дошла на идеју да мало претражим форуме. И на форумима се води полемика око тог израза, међутим, речници наводе да је job скуп активности које треба да се изврше на рачунару. Дакле, понекад се само некоме “не допада решење”, али решења има. Не увек и не за све, али их има.
Како се врши провера потенцијалних преводних решења?
Провера адекватности преводног решења се, на интернету, врши тако што укуцате полазни и циљни језик у претраживач (browser) и претраже се базе података са текстовима које су писали изворни говорници (они којима је тај језик матерњи, а не они који га уче ма колико добро владали њиме), а потом се преводилац води начелом ‘бројности’. Односно, једноставније речено, уколико се у 9 од 10 текстова нађе колокација “бурна страст” или “кронски посао” преводилац може бити прилично сигуран да је то добро преводно решење.
Да ли су од користи онлајн речници, и твоје мишљење о њима?
Предност онлајн речника је свакако могућност брзе претраге као и то што се кориснику одмах нуди пример са употребом у контексту, будући да реч може да мења значење у зависности од контекста. Нуде се синоними, антоними, идиоми и тако даље, што вам свакако олакшава посао у односу на папирна издања речника.
Да ли видиш неке недостатке у коришћењу интернета током процеса превођења?
Главни и највећи недостатак је везан за проблем поузданости извора. Морате гледати ко је аутор текста, ко је издавач онлајн речника, итд. Не значи да су сви текстови (извори) који се налазе на интернету добри и поуздани. Подразумева се опрезност и што бисмо ми "Енглези" рекли: double-check.
Да ли можеш да препоручиш неке онлајн речнике?
Наравно, то су увек познате издавачке куће и њихова онлајн издања (Longman, MacMillan, Oxford, Cambridge, Meriam-Webster и други.). A када су стручни текстови у питању, добро је ослонити се на стручне форуме у којима професионалци размењују искуства, идеје и савете.
Да ли још нешто осим онлајн речника и форума може да помогне приликом превођења?
Мени лично су увек помагале званичне интернет презентације компанија чија је делатност везана за одређену струку која је предмет превођења, на пример ако преводимо текст о моторним тестерама, увек треба погледати веб стране реномираних произвођача тестера. Текстови на њиховим страницама вероватно садрже добар део терминологије која вам је потребна за превођење.
Шта мислиш, колико се разликује превођење пре интернета и данас?
Преводилац је некада морао да се ослања на сопствено знање, на помоћ професионалаца из стручне области које су морали да нађу и плате како би им помогли, на папирне речнике које је било теже наћи, и свакако скупље набавити. Данас преводилачке агенције користе платформе за превођење попут Традоса, где се сви текстови смештају у јединствену базу података која врши формирање преводних еквивалената и функционишу по принципу аутоматског препознавања текста. Нешто као на мобилним телефонима. Тај систем, наравно, није без мане јер квалитет преводних решења зависи од стручности преводилаца који формирају базу. То некада није постојало, све је морало на тежи начин.
Користан линк: Опрема за информативни рат: POedit за преводиоце
Аутор: Предраг Јовановић / Рачунајте на рачунаре
Извор: Ana Milanović – možemo li se u potpunosti osloniti na Internet prevodioce | PC Press
Причали смо са Aном да ли се пословни људи могу у потпуности ослонити на интернет преводиоце и како да коришћењем разних могућности које им интернет нуди дођу до наквалитетнијег превода.
Како интернет може да нам помогне да нађемо добро преводно решење (у оба смера)?
Интернет нуди одличан корпус изворних текстова чији су аутори изворни говорници неког језика, што је за преводиоца корисно јер може да провери фразе и колокације за које није сасвим сигуран да ли звуче природно. На пример колокацију, додуше из књижевног енглеског, “devastating passion” на српски не бисмо могли да преведемо као ‘разарајућа страст’ јер је код нас природно ‘бурна страст’, а значења се овим преводом у оба језика поклапају.
Превођење је процес комуникације, не преводи се језичка форма већ смисао, преводи се оно што је аутор желео да каже, а то се у пракси не подудара увек са оним што је аутор рекао. Тако да превођење није само “пуко пребацивање речи једног језика у речи неког другог језика” већ сложена операција преношења смисла.
То је добар пример за књижевни текст, а можеш ли нам дати пример за стручни текст?
И код превођења стручних текстова може да се примени сличан механизам, морате пазити на то да ли су термини који се преводе, оног тренутка када се преведу еквиваленти или коресподенти. Не сме се препричавати текст, ни књижевни а камоли стручни. Мора се пренети смисао и информација коју аутор жели да пренесе својој циљној публици. Сматра се да су стручни и научни текстови “лакши за превод” јер се не очекује естетски утисак као код књижевних већ “само” преношење информације, међутим то се не сме схватити тако као да стручни текст треба да буде скуп набацаних стручних термина. У тој публици, када причамо о стручним текстовима, рецимо из ИТ струке, не морају бити увек стручна лица. Дакле, преводилац мора бити у стању да пренесе информације и стручном и оном мање стручном делу публике.
Спомињемо именице cron и cron job у енглеском језику, за које немамо адекватан преводни еквивалент у српском језику, те се она може само објаснити, али и објашњење једног термина је боље него само понављање израза који ће, очигледно, бити јасан само особама које тај израз користе.
Cron је назив програма који омогућава да се аутоматски изврше команде или скрипте у неком одређеном тренутку када је то потребно. Онда сам дошла на идеју да мало претражим форуме. И на форумима се води полемика око тог израза, међутим, речници наводе да је job скуп активности које треба да се изврше на рачунару. Дакле, понекад се само некоме “не допада решење”, али решења има. Не увек и не за све, али их има.
Како се врши провера потенцијалних преводних решења?
Провера адекватности преводног решења се, на интернету, врши тако што укуцате полазни и циљни језик у претраживач (browser) и претраже се базе података са текстовима које су писали изворни говорници (они којима је тај језик матерњи, а не они који га уче ма колико добро владали њиме), а потом се преводилац води начелом ‘бројности’. Односно, једноставније речено, уколико се у 9 од 10 текстова нађе колокација “бурна страст” или “кронски посао” преводилац може бити прилично сигуран да је то добро преводно решење.
Да ли су од користи онлајн речници, и твоје мишљење о њима?
Предност онлајн речника је свакако могућност брзе претраге као и то што се кориснику одмах нуди пример са употребом у контексту, будући да реч може да мења значење у зависности од контекста. Нуде се синоними, антоними, идиоми и тако даље, што вам свакако олакшава посао у односу на папирна издања речника.
Да ли видиш неке недостатке у коришћењу интернета током процеса превођења?
Главни и највећи недостатак је везан за проблем поузданости извора. Морате гледати ко је аутор текста, ко је издавач онлајн речника, итд. Не значи да су сви текстови (извори) који се налазе на интернету добри и поуздани. Подразумева се опрезност и што бисмо ми "Енглези" рекли: double-check.
Да ли можеш да препоручиш неке онлајн речнике?
Наравно, то су увек познате издавачке куће и њихова онлајн издања (Longman, MacMillan, Oxford, Cambridge, Meriam-Webster и други.). A када су стручни текстови у питању, добро је ослонити се на стручне форуме у којима професионалци размењују искуства, идеје и савете.
Да ли још нешто осим онлајн речника и форума може да помогне приликом превођења?
Мени лично су увек помагале званичне интернет презентације компанија чија је делатност везана за одређену струку која је предмет превођења, на пример ако преводимо текст о моторним тестерама, увек треба погледати веб стране реномираних произвођача тестера. Текстови на њиховим страницама вероватно садрже добар део терминологије која вам је потребна за превођење.
Шта мислиш, колико се разликује превођење пре интернета и данас?
Преводилац је некада морао да се ослања на сопствено знање, на помоћ професионалаца из стручне области које су морали да нађу и плате како би им помогли, на папирне речнике које је било теже наћи, и свакако скупље набавити. Данас преводилачке агенције користе платформе за превођење попут Традоса, где се сви текстови смештају у јединствену базу података која врши формирање преводних еквивалената и функционишу по принципу аутоматског препознавања текста. Нешто као на мобилним телефонима. Тај систем, наравно, није без мане јер квалитет преводних решења зависи од стручности преводилаца који формирају базу. То некада није постојало, све је морало на тежи начин.
Користан линк: Опрема за информативни рат: POedit за преводиоце
Аутор: Предраг Јовановић / Рачунајте на рачунаре
Извор: Ana Milanović – možemo li se u potpunosti osloniti na Internet prevodioce | PC Press
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!