Sean's Russia Blog: Пре неколико година, док сам живео у Москви, често сам у метроу виђао људе како показују да продају докторске дисертације. Чак сам имао и пријатеља који је зарађивао пишући их по наруџбини. Фалсификоване дипломе, тезе по наружбини и плагијаторство. Још 2006. године, тадашњи шеф Државне комисије за академска звања Михаил Кирпичников за продају диплома и дисертација у метроу рече да је то "болест друштва". Али руски проблем није само продаја докторских дисертација. И плагијаторство је прилично раширено. Виши сарадник Брукингс института Клифорд Гади је 2006. године утврдио да је Путин шеснаест страница своје дисертације "дигао" из руског превода "Стратешко планирање и политика" Виљема Кинга и Дејвида Клиленда. У ствари, руски министар за образовање и науку Дмитриј Лавинов је 2014. признао да је плагијаторство широко распрострањено, толико да је истраживање Руске државне библиотеке из 2013. године показало да је око десет одсто скорашњих дисертација из области историје плагијат. И да су многе израдили државни функционери.
Државна комисија за економска звања (БАК) покушава да стане на пут тој пошасти. Поред усвајања смерница за доделу звања магистра или доктора, прошле године је сачинила списак од 164 легитимне публикације за објављивање научних радова. Ова листа је драстично краћа од листе из 2014. године на којој се налазило 2269 назива. Замисао је да се елиминише "бројно ђубре од часописа" што ће за новац штампати све.
Али права борба против академских шарлатана води се другде. Dissernet, "краудсорсинг" пројекат (додељивање пословних задатака групи необучених људи, обично волонтера - прим. прев.) је у првим редовима борбе против фалсификовања или куповине дисертација и плагијата у Русији. После неколико месеци истраживања, "Дисернет" је у сарадњи са "Новом газетом" објавио резултате испитивања дисертација посланика Државне думе. Утврћено је да је 57 посланика, или 12 одсто Думе, плагирало, фалсификовало, купило или им је дисертацију написао неко други. Имајући у виду да је слично урадила и руска "главна зверка" - резултат не изненађује.
Испод је превод резултата.
Мандат с плагијатом
"Дисернетов" и "Нове газете" водич за докторске дисертације посланика Државне думе
12. 01. 2016.
Са Зајакином смо се упознали пре око три године. Физичар је јануара 2013. објавио прве резултате испитивања дисертација посланика Државне думе. Раскринкани су посланици Татјана Алексејева, Николај Булајев и Рихат Абубакиров. Вероватно сте чули да је Државна комисија за академска звања новембра 2015. Абубакирову одузела звање доктора економије. То је први такав случај у историји Државне думе. А све је почело постовима на "Лајв журналу".
Годинама су активисти "Дисернета", чији је Андреј Зајакин суоснивач, уз помоћ "Нове газете" и других јавних и анонимних помагача испитивали дисертације скоро сваког посланика. Пред вама су резултати тог рада.
Редовни читаоци "Нове газете" ће се сетити да је "Дисернет" своју анализу објавио у виду интерактивне табеле на којој су "ћелије" делимично или потпуно обојене различитим бојама. Што више боја, више примера плагијаторства. И ми смо одлучили да објавимо коначне резултате истог истраживања, али не као табелу, већ као дијаграм парламента у заседању, са распоредом седишта посланика. "Треба нам саркастична инфографика", из неког разлога је тражио главни уредник. И ево је.
Јасно се сећам значења онога што ми је Зајакин рекао у интервјуу од пре три године: "Борба против превараната и лопова не треба да се оконча озбиљно. Требало би да буде забавно, као кад Карлсон изиграва бабарогу, опаку али симпатичну. Као борба с Фрекен Боком. Ако се сећате, Фрекен Бок на крају проналази достојанственог џентлмена и постаје фина дама, а не страшни кућепазитељ."
Никита Гирин, "Нова газета"
 |
| Оригинални ПДФ приказ на: Мандат с плагиатом - Расследования - Новая Газета |
Истраживање је спроведено на свим актуелним посланицима Државне думе. Зелена група су дисертације које смо испитали и нисмо нашли ништа. То не значи да су ови посланици сами написали радове, већ само показује да нисмо могли да пронађемо плагијат.
Један број дисертација је придодат сивој групи, јер, из разних разлога, до њих нисмо могли доћи, чак и да смо хтели. Има неколико дисертације које нисмо проверили јер просто нисмо имали времена (због ротације у Думи и "уског грла у "Дисернету"), али смо намеравали да их проверимо, јер оне не спадају у категорију "старе дисертације" (о којој у наставку).
У некима од "сивих" дисертација смо нашли истоветни садржај, али постојање заједничког рада и коауторства у дисертацији нам не дозвољава дефинитиван закључак да су позајмице некоректне, или мислимо да би то могли бити додатни извори. Сви такви случајеви су класификовани у "Постоје знаци истоветног садржаја. Настављамо с радом."
Најзанимљивија подгрупа "сиве" су фантоми, то јест, дисертације којих нема. "Нова газета" је почетком новембра послала 24 захтева за ауторе и сажетке дисертација за које нема референци у Руској државној библиотеци, Јавној библиотеци Сант Петербурга или ЦИТиС-у. Чак нису познати ни наслови тих радова. Добили смо шест одговора: у једном случају су нас упутили на стари рад који нам је промакао; у три случаја дисертације су имале ознаку тајности; два случаја су биле псеудо дисертације. Псеудо дисертације су бескорисни продукти "каубојских канцеларија", радови које није признала Државна комисија за академска звања. Према нашим сазнањима, такве "дисертације" припадају Јелени Драпеко (која је, како је изјавила за штампу, тезу бранила на некаквој Међународној академији за едукацију), Виктору Паутову (одбрана тезе на Међународној академији аутора научних открића и проналазака) и Сергеју Чижову, чију је тезу наградила Висока међуакадемска атестна комисија Међународне међуакадемске уније виших експерата - квалификациони одбор.
Иначе, Чижов је "Новој газети" рекао (сасвим искрено, приметили бисмо) да нема академско звање, и после нашег истраживања уклонио такав податак са свог посланичког веб-сајта.
Тада смо први пут начинили снимке таквих страница.
По правилу, ако посланик има и магистарску тезу и докторску дисертацију, на табели је приказан само докторат. Магистарске тезе су најчешће писане у "древна" времена и нису толико занимљиве за проверу. Изузетак су случајеви Сергеја Наришкина и Александра Ремизова, код којих је било интересантно представити и магистарски и докторски рад.
И неке дисертације нисмо проверавали зато што су давно написане, по правилу пре него што је посланик почео да тече политичку каријеру. Такве дисертације је ем тешко добити, ем нису интересантне за анализу, јер, по нашем искуству, ако у њима и има плагијаторства, практично је немогуће "ископати" га. Зато су такве дисертације означене љубичасто.
Андреј Зајакин, суоснивач "Дисернета"
Изворни текст на руском: Мандат с плагиатом - Расследования - Новая Газета
Извор: Sean's Russia Blog
Превод: Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер и Центар академске речи, Шабац
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!