Проф. др Душан Владислав Пажђерски |
Захваљујући
светском чуду интернету пронашли смо професора и уговорили предавање за
11. фебруар ове године у Српском културном центру, здању нашег
удружења.
Тема једноставна, питка, са мало чудним
насловом, сазнаћете о чему се ради, а све о народу који живи на северу
Пољске, који се уклoпио у Пољску, али има оно што воли, а то је
посебност. Гост и учесник трибине био је и наш стари пријатељ професор
Миодраг Милановић, а своју заинтересованост показао је и прослављени
новинар Бранко Станковић.
Не зна се тачно порекло речи Кашуб,
али је врло могуће да је то можда нека водена биљка којих у том делу
Пољске има у изобиљу, а један од таквих предивних цветова је и део
њихове фолклорне културе.
Кашупска земља у
области Померанија, дугачка је око 100 километра са градом Гдањск, који
је и универзитетски центар. Не треба заборавити манастир у Оливи, око
кога је све почело и где се тада узигао град, из кога људи одлазе у
Сопот, познато летовалиште. Цео регион обилује предивним језерима, а
Кашуби су по вокацији рибари.
Као и ми Срби када одемо негде, и кашупска деца, иако тамо рођена, питају се да ли треба учити језик предака, али захваљујући верујућим родитељима то схватају врло брзо.
Кашупски језик, који је имао чак 76 говора (записао Немац Фридрих Лоренц), сада има око 45 који су подељени у три дијалекта:
северни, средњи и јужни. Трреба напоменути да поседује 14 самогласника,
са доста деминутива, које могу да се сачине буквално од сваке речи.
Неке речи имамо само они и ми (супрасна, скотна, стеона), којих у
пољском језику нема, а такође је интересантно да имају седам падежа.
Имају села Косово, Хопово и често презиме Синак, а један од православних
свештеника се баш тако презива, иако је православље слабо заступљено.
Захваљујемо се професору др Пажђерском на малоj, али лепоj ваноги (авантура на кашупском језику) и желимо му успешан кашупски рад.
За Ћирилизовано
пуковник авијације у пензији
Милорад Ђошић-пилот
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!