КАШУПСКА АБЕЦЕДА (други назив: КАШУПСКЕ НОТЕ)

Уводна напомена


Текст који је презентован ниже, представља један у низу из циклуса текстова о Кашубима, њиховом језику и култури, у редакцији и преводу Душана-Владислава Пажђерског, предавача на Гдањском универзитету и великог заљубљеника у овај, у свету мало познат, словенски народ. Надамо се да ће код Срба информације о Кашубима изазвати одређену пажњу и довести, у будућности, да се ова два, од себе удаљена народа, зближе, а њихови представници се дубље заинтересују једни за друге.


Ружа Островска

Изабела Тројановска

превод и допуна: Душан-Владислав Пажђерски

 

КАШУПСКА АБЕЦЕДА (други назив: КАШУПСКЕ НОТЕ)

Називају их такође „алфабетом”, „хијероглифима” или „кашупским нотама”. Позната појава у целој Кашупској Земљи. Када и где је настала, ко ју је саставио, не зна се (много више о томе у књизи: R. Drzeżdżon, To je krótczé, to je dłudżé... Wędrówki szlakiem obrazkowych nut, Gdańsk, 2013. [То је кратко, ово дуго... Шетње стазама сликовних нота]. - ДВП). Постоји, откад сећање сеже најстаријима. Иако данас та чудновата песма звучи шаљиво, некада је имала изузетну и важну улогу. Чувала је од заборава локални говор, који је искорењивао пруски германизатор. Учила је децу кашупске називе, и у школи, и у свакодневном животу, упорно замењиване немачким речима које су звучале страно. Текст „абецеде”, у зависности од региона, понешто се разликује. Текст који је наведен нешто ниже, води порекло из околине градића Битова (каш. Бетовуе), где је она најдуже, све до 1945. године, била сматрана за ону праву абецеду. Мелодија песме је монотона, у стилу декламације са припевком и увек је иста. „Абецеда” се, ипак, не пева сама. Неопходна су „помоћна средства”: ликовна илустрација текста и штап. Онај ко пева соло или води хор, штапом показује поједине сличице, у почетку по реду, а касније преко реда, понављајући све називе поменуте у последњем и претходним строфама. Укупно их има шест. У целини, то јест, са понављањем, доносимо само последњу, а од првих пет, само основни текст:


[превод ДВП]


То је кратко, то је дуго,

то је царска престоница.


То је бас, то виолина,

а то слика племића.


То је ашов, a то притка,

ово јелка, виле за стајњак.


То је криво, то је право,

Ово задњи точак на колима.


То је мотика, ово птице,

а ово су пруски новци.


То је цело, ово пола,

ово магарац, а то вол.


То кромпири, ово бросква [није грешка! - ДВП],

а ово наша бела репа.


Кромпир, бросква,

наша бела репа,

цео, пола, магарац, вол,

мотика, птица, пруски новци,

задњи точак на колима,

криви, прави,

јелке, виле за стајњак,

ашов, притка, слика племића,

бас, виолина, кратак, дуги,

престоница царева.



На основу: R. Ostrowska, I. Trojanowska, Bedeker kaszubski, Gdańsk, 1978 (3. проширено издање).

За Ћирилизовано приредио: Проф. др Душан-Владислав Пажђерски