Етимологија нашег дракона потврђује да нам ова реч долази из грчког језика (drakon), а сличан корен налазимо и у латинском draco, где се појављује у истом змајском значењу. Од савремених језика, можемо се присетити енглеског dragon, немачког Drachen, италијанског drago, норвешког drage, шведског drake итд.
Змајску ситуацију компликују драконска правила. Наиме, под одредницом драконски у Речнику САНУ налазимо следеће значење: „који се одликује великом строгошћу, неумољив, окрутан (по имену старог грчког законодавца Дракона)”, што нас може навести на питање да ли је мали дракон у вези са великим Драконом? Изгледа да јесу, јер је највероватније велики Дракон име добио по малом дракону, будући да се исто пишу у грчком језику.
Значи, човек који је увео строге законе био је змај.
Имали смо и ми једног Змаја, с тим што је он био нешто блажи, писао је романтичарску поезију, али је понекад умео и да се са сарказмом односи према ономе што га је сналазило, као у Јутутунској народној химни, користећи при томе драконске мере да исмеје друштвене појаве:
Боже свети, подржи нам Књаза
здрава, крепка, охола и славна,
јер на земљи нит је кадгод било,
нити ће Му икад бити равна.
Овај народ врло добро знаде
да је створен само Књаза ради,
да Му даје порезе и хвале,
да Га двори и понизно кади.
Боже силни с висока жилишта,
саслушај нам нашу жељу стару,
Боже свети, не дај ником ништа,
да што више остане Владару.
Ради Њега сва створења живе,
ради Њега сунце греје с неба,
А тај народ, а ту земљу нашу,
подржи је – ако Књазу треба.
Одузми нам и жеље и гласа,
одузми нам наша мудровања клета,
да Његову намеру не пречи,
да Његовој мудрости не смета.
Дај Му с неба најсветлије даре,
полиције, шпицле и жандаре,
ако неће да душмана свали,
бар на своме нек срце искали.
Нек народи нашу славу знаду,
а нас пусте чмавати у хладу,
ал’ и онда нек је стража јака,
јере има сана свакојака.
Пише: Светлана Слијепчевић
Извор: Језикофил
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!