О авијацији Русије у прошлости, садашњости и будућности, о јединствености наших ловачких авиона, о најбољим карактеристикама страних војних авиона и војним доктринама различитих земаља, о могућностима постизања међународног паритета у ваздухопловству и много чему другом говори Анатолиј Квочур, истакнути пробни пилот СССР-а, Херој Русије, главни конструктор "Летачко истраживачког центра", потпуковник у резерви. На Западу га зову "руском летећом легендом" и сврставају међу десетак најбољих пробних пилота данашњице.
"Човек нема крила и у односу на његову телесну тежину и тежину мишића 72 пута је слабији од птице, али мислим да ће полетети, не ослањајући се на снагу својих мишића, већ на снагу свога ума", говорио је Н.Е. Жуковскиј, отац оснивач руске аеродинамике. Ум је основа. Само памет и научна фантазија авио-конструктора прави јединствене летачке апарате који се усавршавају са растом светског научног и технолошког напретка.
Авиотехнологија је један од сектора који се брзо развија, посебно у војно-индустријском комплексу. У свету геополитике већ је уведена фраза "ко влада на небу – влада и на земљи."
Руско ваздухопловство након распада Совјетског Савеза
Анатолиј Николајевич, почела бих разговор о нашој руској војној авијацији у контексту промена после распада Совјетског Савеза и тренутног стања. Шта се догодило у том периоду и ка чему идемо сада?
Направили смо реално перспективни авион "Су-35" а ускоро и "Т-50" – тестирања трају већ неколико година. То су све позитивне промене, јер средином 90-их година нико није ни могао замислити да је то могуће. Јасан је тренд изласка из ковита, (Ковит је спуштање авиона по јако издуженој спиралној путањи, при нападном углу преко критичног са истовременим окретањем око уздужне, попречне и замишљене вертикалне осе у односу на Земљу. Опасна појава до које долази после превлачења и сваљивања авиона када је нападни угао преко критичног- прим.прев.) каkо кажу наши "ковиташи", стручњаци за тестове ковита, који су обележили средину 2000-тих. Сада тече реализација и види се јасан помак, преокрет. Са ваздухопловног гледишта.
Ваздухопловство - то је тако сложен посао, да је само Совјетски Савез могао израђивати моћне авионе и хеликоптере самостално. Али када се Савез поделио, велики део ваздухопловне индустрије (на пример, фабрике авиона) је остао у иностранству. Посебно, највећа компанија "Мотор Сич" (сада Запорожско акционарско друштво "Мотор Сич" - једно од највећих у свету и једино предузеће у Украјини за производњу, тестирање, увођење у експлоатацију и ремонт 55 врста и модификација економичних и поузданих мотора за десетак типова авиона и хеликоптера различитих намена, који лете у 106 земаља широм света - аутор), највећи Пројектни биро Антонов где су производили одличне авионе, међу којима и највеће на свету ("Ан-124", "Ан-224" " МРИЈА ").
Остало је много авио-индустрије у југо-источном делу Совјетског Савеза, то је сада посебна држава. На пример, у Ташкенту, највећој фабрици која је производила војно транспортни и цивилни авион "Ил-76", као и авио танкер "Ил-78". Можемо навести много таквих примера.
Шта то значи за нас, за Русију? То значи да индустријска сарадња некако функционише, али слабо, јер то није однос између предузећа него између држава. Повећава цену, неопходно је да се одрже билатерални односи, а они се формирају тешко, сложено у сваком случају.
Ми имамо конкуренте - у овом случају јасно је да код њих није било таквих промена. У Француској, једној од лидера изградње авиона, је све одлично, на пример. Велика Британија наставља да ради. Укључили су се и Немци врло активно – јер је код њих већ некада постојала авио-индустрија, са којом су скоро освојили Совјетски Савез.
И то све оживљава. То су наши конкуренти. Изгубили смо много времена. А време је у борби конкуренције - један од одлучујућих фактора. То није само новац, већ пропуштене идеје, пропуштене прилике, и што је најважније - стручњаци који су отишли из индустрије.
Пета генерација борбених авиона
Руски председник је говорио о томе - и смисао изјаве се своди на то да, иако смо изгубили време, то нам је дало прилику да створимо технологије засноване на најновијим достигнућима и у много чему превазиђемо стране партнере.
То је истина. С тим што су се Американци развијали, претпостављајући да је криза у Совјетском Савезу дуготрајна, што шта смишљали и производили. Испоставило се да није било све потпуно успешно. На пример, Ф-22, Раптор, амерички ловац 5. генерација, замишљен и направљен отприлике у исто време као и наш авиона 5. генерације МИГ под називом "Пројекат 1.42". Серијско име није имао, али авион је направљен и летео је. Ја сам био учесник у овом процесу, јер сам 1987. године именован главним пробним пилотом пројекта. Године 1992, је уведен а у 1994, направио свој први лет, иако је према плановима Совјетског Савеза авион морао да полети још 1989. године.
Ф-22 је полетео мало касније, али тамо је другачији приступ. Ми смо имали одређену организацију и сарадњу која је требала да то заврши. Американци, који користе велике ресурсе целе планете а не само своје, могу себи приуштити да створе другачији приступ. Шест компанија, великих произвођача борбених авиона, је учествовало у конкурсу за посао.
Према резултатима конкурса, ових шест предузећа су подељена у две асоцијације, и свакој од њих су издвојена средства из буџета за изградњу два примерка прототипа YF-22 и YF-23, који су потом учествовали у такмичењу по резултатима постигнутих карактеристика. Осим тога, оба авиона, например YF -22, опремљени су са различитим моторима.
Авиони су били исти али са различитим моторима. Као резултат су изабрани модели YF -22 и YF -23. победио је YF -22 а корпорација која га је производила се проширила на рачун губитника.
Први прави борбени авион Ф-22 је полетео 1997. године. Код нас су се у то време брзо развијале "демократске промене". Могли смо у потпуности да се такмичимо са њима. Али чим је ослабио притисак са наше стране,видели смо да су се и они опустили, али како се испоставило, много су погрешили.
Посебно, Ф-22, на пример, је оцењен као неуспешан пројекат. Произведено је око сто педесет авиона, иако је планирано око 700. Тренутно је производња авиона обустављена. Овом ловцу си били постављени задаци као и код нас: смањена уочљивост, висока управљивост, једноставно одржавања и крстарење на надзвучној брзини. (Суперсонична брзина са режимом рада мотора без укључивања допунског сагоревања - аутор). Све је више или мање реализовано, али је авион је оцењен као неуспех.
Нашли су се у ситуацији у којој практично немају авион 5. генерације.
Он неуспешан, а други нису почели да граде. Русија је за то време створила фундаментално нови ловац Т-50, који може да буде веома конкурентна борбена машина. Поред тога, тестови су завршени и у мојој фабрици авиона у Комсомолску на Амуру и почела серијска производња Су-35 - то је нека међуваријанта, високо оптимизована и побољшана копија Су-27.
Супер-маневарабилан, са великим долетом, са квалитативно новим нишанским и навигацијским уређајима, са сложеним наоружањем и тако даље. То нам даје наду да се може успоставити паритет.
Постоје докази да је Ф-35 неуспешан пројекат. Аустралијанци су упоредили статистичке извештаје о разним техничким параметрима наших авиона ( "Т-50" и "Су-35") са америчким (Ф-22 и Ф-35). Руски борбени авиони су били бољи са великом разликом. Као резултат тога, Ф-35 је проглашена за авион треће генерације са елементима пете.
Сада ја могу да изразим своје мишљење на овај начин. Прво, авион Ф-35 се реализује у три верзије: за копнено базирања, за вертикално полетање и слетање и за кратко полетања и слетања за базирање не само на носачима авиона већ и на носачима авиона без катапулта за полетање и кочионих система са сајлама за качење куком.
Друго, у СССР се такав авион већ израђивао, летео, слетао на носач авиона – уопште прошао пун обим тестова. Назван је "Јак-41". ОКБ Јаковљева (Опытно-конструкторское бюро Яковлева – Опитно конструкторски биро) - је једини ОКБ, који је овладао технологијом вертикалног полетања и слетања. Овај јединствени конструкторски биро, је развио, тестирао и пустио у серијску производњу авион "Јак-38", који је коришћен на носачу авиона.
На основу тих знања и технологија, када је у ОКБ Јаковљев дошао мој добар друг и пријатељ Дондуков Алекандр Николајевич, који већ неко време био водећи инжењер, затим заменик главног конструктора за палубни авион МиГ-29К, почели су конструисати авион за вертикално полетање и слетање по истој технологији као и Ф-35 (то су мотори за вертикално уздизање са посебном монтажом, и тако даље).
Он ( "Јак-38" - аутор) је могао бити надзвучни, његова шема је била надзвучна. И више од тога, као и на Ф-35 мотор је имао допунски режим сагоревања, са великим оптерећењима, температурама и са великим потиском. Када је земља (СССР - аутор) заустављена у свом развоју, пројекат је обустављен.
Претпостављам да је наша технологија "побегла" у иностранство, јер Американци нису имали такво знање да створе авион за вертикално полетање и слетање. Они су користили Харијер – то је британски авион, а Велика Британија је веома јака земља у изради авиона. Ја сам познавао два британска тест пилота који су авион правили и тестирали.
У овај авион је уложено много памети како пројектаната тако и тест пилота. Када сам летео на њему, схватила сам колико је лак за управљање, нису потребна чак ни посебна знања. Лакше него хеликоптером. Међутим он нема надзвучну брзину. Дакле, сва ова знања су предата Американцима. На једном од аеромитинга у Фарнбороу енглеске колеге из струке, ветерани који су учествовали у испитивању Харијера, причали су ми да учествују у пројекту Ф-35.
Колико је неуспео? Неопходно је узети у обзир неколико аспеката. Прво, ту су увек "тешкоће одрастања", које се решавају како "сазрева" ваздухоплов, као и уклањање проблема током употребе у серијској производњи. Друго, то је питање војне доктрине државе.
Наша доктрина је у потпуности одбрамбена: морамо да заштитимо своју земљу, људе, индустрију, науку – све што чини државу. И немамо потребу да седимо на носачима авиона, пловимо и летимо негде ка другим континентима. САД имају другу доктрину - доктрину глобалне доминације. Они сада имају, по мом мишљењу, 17 носача авиона, а ми имамо један. Њима су потребни авиони које могу превести на носачу авиона - можда у Вијетнам или Камбоџу, или на Блиски Исток.
У Северно море они ће тешко доћи преко Северног леденог океана, зато јер је тешко. Видимо различите доктрине. Сходно томе, различити су и пројекти авиона. Њима је такав (вертикално полетање и слетање - аутор) авион потребан, ми смо исто тако, по мом мишљењу, задовољни са носачем, који сада имамо, као што је "Адмирал Кузњецов". Ако ће на њему бити довољан број нормалних авиона, ако ових носача буде више, моћи ћемо на Далеком Истоку да покријемо приступ нашим обалама. То је моје размишљање.
Ловци САД
Анатолиј Николајевич, у наставаку разговора о америчким борбеним авионима ... Американци су уложили огроман напор, новац, превазилазе многе потешкоће да би у суштини грубо говорећи распродали Ф-35с широм света својим најближим савезницима (Јапан, Јужна Кореја, Саудијска Арабија и др.). Због ескалације сукоба у Источном кинеском мору САД ће пренаоружати Јапан и Јужну Кореју, на пример, овим најновијим авионима, замењујући постојећи Ф-15 и Ф-16. Да ли мислите ће ови напори донети ефекат?
Ево, ја не разумем шта ће Ф-35 Јапану, који у ствари нема носач авиона. Тај авион има оптималне карактеристике, да полеће са брода. Иако је намењен за операције које не захтевају брод, већ аеродром, носи додатну тежину потребну за вертикално полетања авиона, то је сувишна опрема.
Ово није оптимално, јер се Јапанцима цена по критеријуму ефективности много повећава. То јест, цена ће бити већа а ефикасност мања него што је код модернизованог Ф-15, јер Ф-35 нема надзвучну брзину и мања му је носивост.
Да, он има неке стелт карактеристике, али није потпуно невидљиви авион, нарочито ако оружје носи на спољним носачима.
Ф-35 је доступан у три верзије - и све имају вертикално полетање?
Не, не све. Постоји за кратко полетање, вертикално и за нормално аеродромско полетање и слетање. Она верзија која не може да слети на носач авиона, је лакша, замишљена да има најбоље надзвучне карактеристике и тако даље. Али у сваком случају у таквој конструкцији, по мом мишљењу, тешко је остварити добре перформансе.
По мом схватању, Ф-16 је идеални једномоторни авион. Он је у употреби скоро четири деценије и још је добар. Али је направљен за аеродромско базирање са свим последицама. По мом мишљењу, америчка земаљска верзија Ф-35 није постала боља од Ф-16. Можда је чак и гора.
Ф-35 такође има један мотор. То значи "збогом брзини звука без укључења допунског сагоревања"?
Може бити. Тако смо планирали и ми када сам учествовао на стварању ловца пете генерације. Авион је морао да лети без допунског сагоревањем и са моторима које смо имали још у 1987. Није ту поента већ у томе да кад су почели да раде на универзалном једномоторном авиону Американци, по мом мишљењу, нису успели ни једно ни друго.
Као што смо пре говорили ловац- бомбардер. Шта је то? То је ловац минус бомбардер. Летео сам на ловцу-бомбардеру у војсци пре скоро 40 година, много ми се допао. Али све је то и даље на рачун неких других квалитета.
Друга ствар је да савремени борбени авион базиран на технологији, која је већ на располагању човечанству, наравно, мора бити вишенаменски. Али то не значи да сваки боксер може бити једнак борцу грчко-римским стилом, добро се бори у каратеу и тако даље, јер је то другачија култура. То је немогуће. Мора да постоји нека основна функција. Друге могу бити добре али помоћне. Ако је ловац-бомбардер, ипак је пре свега ловац. По мом мишљењу, Ф-35, као ловац није баш добар.
Вишенаменски ловац
Анатолиј Николаевич, говори се да у Русији до недавно није било никакве идеје о "вишенаменском ловцу".
Он је био направљен, био сам укључен у овај пројекат, али земља је била у распаду. На пример, био је јединствени Миг-31М. То је авион са суперсоничном брзини крстарења од 2500 км/ч. Нема сличног! Амерички борбени авиони уопште не постижу те брзине. А њему је то брзина крстарења! Максимална - 3000 км/ч. При том је МИГ-31М могао носити укупно 10 тона, што је врло велики терет. Од тога, 6 великих ракетa, око 700 кг свака са радијусом дејства од 300 км. Имао је моћан радар, који је осматрао на удаљености од 300 км. То јест, било је неопходно да се види циљ, да се на њега изврши лансирање ракете, за то је потребна брзина и висина авиона, одговарајући нишански систем и навођене ракете. Све ово је рађено као јединствен систем.
Летели смо на овом авиону и добили одличне перформансе за око 20% боље у односу на основни модел. И шта се десило? Године 1994. завршили смо последње борбено испитивање, специјалисти МиГ-а су добили честитку од председника, а после два месеца авион остављен за показивање - и више никада није летео ... И нико није објаснио зашто. Свако би рекао да је ово апсурдно. Напокон авион је једна велики кооперација. На пример, у фабрици Горки је било запослено око 40-45 хиљада људи, где се радило пет типова различитих класа авиона. Онда је престала са радом ...
МиГ-31 је био водећи пројекат, јер су те високо технологије повезане са заваривањем челика, са заваривањем титанијума, што је мало ко умео у то време. И ови пројекти су обустављени.
Већ је извесно да је пројекат МиГ-31 обновљен, постоји и пројекат МИГ-41.
Да. У Државној Думи Руске Федерације било је три или четири расправе на високом нивоу, инициране од стране Одбора за одбрану. Постоји мишљење да је неопходно да се настави производња авиона МИГ-31. Али, наравно, на квалитативно другачијем ниво него пре 25 година. Питање је у фази решавања. Могу рећи да сличног авиона нема нигде на видику. Једино ако Кинези у потаји не успеју да створе нешто као што су и носач авиона направили. Али то ће бити само шамар Русији. Јер ако имамо такве технолошке темеље, такве кадрове у једном тренутку, одустанемо од њих и почнемо од нуле, као Кина, на пример то је као да сте изградили кућу - и отишли да живите негде другде у колиби.
Било је информација да су стручњаци ОКБ МИГ у периоду стагнације и катастрофалног стања у компанији били присиљени на рад у иностранство, пре свега у Кини.
Чуо сам за то. Било је и судског гоњења, јер је таквих стручњака, јако мало у свету. Они су стављени у ситуацију принудне сарадње са страним фирмама. Овде су остали без посла - то је један аспект. Други аспект је да држава није имала јасну слику о томе шта је могуће а шта не. Међутим, било је случајева принуде. Да ли су биле системске није ми познато.
Као резултат тога, схватило се шта је могуће а шта не?
Мислим да су они који су чували наше тајне, то схватили. Важан фактор је била и политичка воља. Међутим, по мом мишљењу, многе информације су некако отишле из земље.
Какво је ваше професионални мишљење о кинеском ловцу?
У Кини, по мом мишљењу, само је један ловац и то наш. Они су покренули своје пројекте, много раде на томе. Много тога је копирано још са МИГ-21 или МиГ-19. У једном тренутку, био сам неколико пута на изложбама у Кини (у Џухају - аутор) И, да тако кажемо, нису ме импресионирале те летелице. Све су то били покушаји. Али су их направили и тако даље. Морамо схватити да је то процес којем доследно прилазе ...
Кинеска нација је нација који свакако може освојити било коју високу технологију, међу њима и информациону. Чињеница је да су произвели палубни авион за свој нови носач авиона. Гледао сам слетање авиона - могу рећи да је оцена "5+" на скали од 5 поена. Врло лепо слетање. Изгледа као авион Су-33. Врло слично. Може се видети по стилу прилаза да је веома добар пилот и, по свему судећи, има веома добру информациону подршку. Он је лепо слетео, стао, одмах је почео да склапа крила - као што смо ми некада радили. То је било прво слетање (на носач)! И увек је напето. И сам авион је леп модел, чист, уредан, обојен, а чини ми се и лаган за своју величину. Тако да су у стању да то савладају. Како су то успели - ја не знам. Али он је толико сличан нашем Су-33 да само слеп не види сличност.
Знамо да Кинези активно раде на ловцу пете генерације.
Да. Имају два ловца. Један велики, један мали. Оба једномоторна, али су мотори су различити и различитих димензије. Отприлике као МиГ-29 и Су-27. Само на новом нивоу - технолошком и светском.
Кинески авион 5. генерације је тестиран, као што се може видети у штампи. Када сам први пут видео, помислио сам да је то реквизит, макета, Кинези дезинформише светску заједницу. Али годину дана касније авион је већ летео. Испоставило се да није тако. Неочекивано. За мене неочекивано.
Шта нам можете рећи о кинеском ловцу пете генерације, посебно?
Шта да кажем? Кина је светска фабрика. Они имају нешто своје, али, на пример, они нису били у првом плану у области микроелектронике. Југоисточна Азија и Јапан су постали најбољи дизајнери модерне микроелектронике.
Сада кинеске робе има свуда и много. Они имају сву електронику, која се може користити у борбеним комплексима. Они је производе и нема везе, да ли су то они сами измислили док су радили истраживања, или су негде купили технологију. То је чињеница. Они сада имају отворен приступ овој технологији и могу је усавршавати, што се каже раставити на микроне. Код њих највеће фабрике раде на томе. Због тога се сва електроника израђује у Кини.
Наша ситуација није таква. Али хајде да вам кажем да је та технологија уграђена у борбени нишанско ваздухопловни комплекс? У потпуности.
Како, онда, да тумачимо чињеницу да они испитују своје авионе пете генерације, и воде преговоре са нашим ОКБ Сухој о увозу авиона Су-35?
Ако ми будемо израђивали ове авионе, вероватно, можемо се само радовати. Али, чињеница је да са нашим авионима одлазе и наше технологије. Они су направили више "Су-27" од нас. А "Су-27" је један од највећих пројеката ловачких авиона у свету. Као идеја, као концепт, као пројекат.
Кинези су у стварању авиона сличног "Су-27" имали проблема са моторима, што је сложеније за њих него труп авиона. Мотор већ дуго савладавају, и претпостављам да би могли да га савладају. Али за супер-маневарски авион као "Су-35" потребан је променљиви вектор потиска - то је још тежи технолошки изазов.
Међутим, ако индустрија стално ради, ако се инжењери стално усавршавају, конструктори развијају, све се може научити па и они могу све то да науче. На пример, Израелци су имали пројекат Лави, али је био заустављен од стране Американаца, јер су изгубили тржиште за авион. Затим је пројекат реализован од стране Кинеза у авиону Ј-10, који је скоро копија Лавија. То је напредни пројекат, било је тешко остварити га без високих производних и информационих технологија.
Поред тога, Кина има партију. Једну партију. И ова партија врши и обезбеђује политичку вољу власти. Ова воља је непопустљива и код њих нема дискусије којим ће се путем ићи. Наоружавати се са једном партијом је простије. Изградити нешто - је такође лакше и брже. Ово је познато. Можете ли да замислите да је Хитлер имао две или пет странака пред рат? Или да је Стаљин имао пет странака - и они би се консултовали међусобно? Нас једноставно не би било.
Фалсификат
Кинези имају приступ технологији, али у вези са развојем пост-индустријске ере, светске трговине и диверсификације светске економије, много компонената из Кине одлази у Европу и у Америку. Ради производња фалсификата. Зашто? Зато јер, заједно са деловима, међу њима и за одбрамбену индустрију, долазе и кодирани чипови са кодовима којима се разбијају системи заштите на војној опрему у правом тренутку. Комитет за наоружање Сената САД је објавио шокантан извештај на 70 страница о многобројном увозу фалсификоване електронике за америчку армију. Комитет је вршио једногодишње истраживање, којим је утврдио да само за период од 2009. до 2010. године, је око један милион сумњивих делова и компоненти ушао у систем снабдевања Министарства одбране САД.
Ја нисам стручњак за то. Али кружиле гласине да су неуспешна лансирања свемирских летилица могла бити изазвана компонентама из Кине. Али мислим да је вероватноћа да су кинеске мала, највероватније је Југоисточна Азија. Али у југоисточној Азији и у Јапану у то време све је рађено са америчким новцем па и микроелектроника. Тек сада то постепено добија регионалну одређеност.
Анатолиј Николајевич, "У прошлости опасност се састојала у томе што су мушкарци могли постати робови. У будућности опасност је да људи могу постати роботи", рекао је Ерих Фром. Данас смо сведоци стварања беспилотних летелице и њихове примене у пракси. Која је морална цена тог проблема? Неки стручњаци кажу да са напретком технологије, већ можемо уклонити људе из авијације, и све уложимо у беспилотне летелице. Које је Ваше мишљење?
Код писца Ивана Јефремова, којег сам некада много читао, постоји размишљање о улози робота, на пример. А онда су ту и браћа Стругацки и Станислав Лем, који су такође постављали таква питања, али на другом нивоу, више западном а мање духовном. Дакле, поставља се питање: људи могу бити замењени роботима, а шта ће онда људи радити? Одговор је веома сложен.
Човек је тако створен да стално мора да се развија. Како да остане стално у развоју, то је нешто друго. Ако је особа стављена само у производњу где ће пребацивати делове са једног места на друго, он ће постати бездушно створење. Човек МОРА да се развија. Без развоја, како су говорили стари Грци, нема напретка - ми ћемо назадовати. И не постоји средина. Зато ће роботизација у неком тренутку морати да има нека своја ограничења.
Али можда сте чули да су Американци својевремено имали велику производњу за извоз ван САД - у смислу дугорочне визије то постаје опасно за људе. Јер човек мора увек да се бави са нечим: науком, производњом. Производњу смо предали роботима. Науку, такође, можемо вероватно на крају предати рачунарима. Долазимо у такву ситуацију – пат позицију, слепу улицу. Нисам стручњак, али чини ми се да можемо прећи тај праг.
Пилот ће управљати беспилотном летелицом седећи негде у штабу са џојстиком у рукама ...
Да. Са становишта њиховог погледа на свет објашњење је по правилу: зашто би слали у смрт толико људи? На крају крајева, они схватају да ће ратови бити неправедни, и тако неће доћи до гриже савести, на пример. За њих, то је нормално. Зато јер они штите себе и имају друге планове - и нападају свакога. Тако треба по њиховом мишљењу. По мом мишљењу, ако бранимо земљу, роботима ћемо тешко успети. Свеједно затребаће посвећеност и пожртвовање.
Умове научника дуго узбуђује идеја о супер-високом лету, а авион није летео изнад 40 км. У вези тога предлажу концепцију потпуно новог апарата без ослањања на ваздуху - концепцију балистичког ракетоплана са хиперсоничном брзином до 20.000 км/ч. С тим у вези, они предвиђају да војних авиона у нашем традиционалном смислу неће бити. То ће бити потпуно нови ракетно космички системи, који немају никакве везе са тренутним војним ваздухопловством. Колико је то могуће и изводљиво?
Мислим да је наравно, могуће. Што се тиче авиона, сада имамо нацрт цивилног путничког авиона, који би требао да лети брзином од око 4.000-4.500 км/ч. То је карактеристична суперсонична брзина за борбене авионе. Просечна брзина крстарења код путничких авиона данас је 800 км/ч. Био је наш авион "ТУ-144" који је летео брзином до 2.500 км/ч. Њега су укинули.
Време иде, технологије се развијају. Постоји англо-амерички пројекат за како га они зову путнички хиперзвучни авион са брзином крстарења од око 4.500 к/ч. Летеће на висинама изнад 20 км. и бити еколошки чист. Погонски део није заснован на традиционалном млазном мотору, већ је много повезан са електричном енергијом.
Половина енергије ће се трошити на производњу електричне енергије, која ће генерисати плазму, плазмени облак испред авиона. Тако ће карактеристике његове горивне ефикасности бити блиске дозвучном авиону. Са гледишта заштите животне средине, то ће бити исто, а можда чак и боље. За ово су углавном заинтересовани пословни људи. Разговарао сам доста са нашим људима на високим положајима да је и нама време да стварамо такав авион. Али за то нам треба потпуно нов мотор, пуно знања и технологије.
Мотор које генерације?
То је мотор шесте генерације.
Неки медији пишу да у Русији постоји само прототип пете генерације мотора - модел 117С - на нашим новим авионима, који је резултат модернизације, а не потпуно нов развој, док у САД Раптор и Ф-35 имају моторе пете генерација F119-PW-100 из породице F-135. Који је ваш коментар?
- Ја сам спреман да се у потпуности заложим за наше моторе, који су дуго конкурентни, и наши супер-маневарски авиони лете у низу различитих земљама. На пример, Су-30МКИ авион у Индији, Су-30МКА у Алжиру, Су-30МКМ у Малезији већ 15 година. И ја сам их летео. Ово је јединствен авион са променљивим вектором потиска, са огромним ресурсима.
Данас смо ми на новом технолошком нивоу. Сада ни Американци ни Британци немају такве авионе, који би са мотором који има допунско сагоревање и променљиви вектор потиска имали сличне особине. Ја не знам за случај отказа наших мотора. Било је потребно направити систем контроле за њега - то је такође памет наших стручњака.
Зашто неко овде јавно гура у другом правцу. Наши мотористи су у самом врху. И уопште, када је попустила "омча" око наше индустрије, све је почело да ради као да није било великог прекида.
Разговарала: Нина Леонтјева
Извор: Самолет пятого поколения есть только у России
Превод: Мирослав Младеновић
Прва верзија:
Ловац пете генерације постоји само у Русији
Прошлост и будућност руске авијације, јединствени руски ловци, војне доктрине разних земаља - о свему томе, Правда.Ру је разговарала са Анатолијем Квочуром, заслужним пробним пилотом СССР-а и Херојем Русије, на Западу знаним као "Руска летећа легенда", једним од најбољих пробних пилота нашег доба.
Анатолиј Николајевичу, шта се десило у области руске авијације после распада Совјетског Савеза и куда идемо сада?
- Русија је последњих година створила неколико јединствених авиона. Су-35 је већ у употреби, а пету генерацију Т-50 испробавамо већ неколико година. Ово су веома добри резултати, јер средином 1990-их тако нешто је било незамисливо. Ваздухопловства је веома компликована индустрија. Само је Совјетски Савез могао да самостално прави моћне авионе и хеликоптере. Када се СССР распао, многе компаније из ваздухопловне индустрије су се обреле у иностранству. На пример, "Мотор Сич" - једна од највећих компанија у свету за производњу, испробавање, одржавање, увођење у употребу, поправку и модификацију 55 врста поузданих мотора. Данас је то украјинска компанија. Конструкторски биро "Антонов", познат по највећем авиону на свету Ан-124, затим завод у Ташкенту, у Узбекистану, произвођач војног транспортног и цивилног авиона ИЛ-76 и танкера Ил-78...Списак је подужи.
Русија је много изгубила. Када имате конкуренцију, временски фактор је најважнији. Није ту у питању само новац, него и идеје, прилике, стручњаци.
Председник Путин је једном рекао да смо, и поред тога што смо изгубили доста времена, ипак успели да створимо и развијемо нове технологије и изненадимо стране такмаце.
- Истина. С пројектом авиона пете генерације Ф-22 "Раптор" започело се отприлике у исто време када и с руским ловцем пете генерације. Наш пројекат је био МиГ-ов и имао назив "Пројекат 1.42". Серијског назива, пак, није имао, али је авион ипак направљен и први лет извео 1994. године.
Ф-22 је полетео нешто касније, али су код њега Американци имали сасвим другачији приступ - могли су да користе не само своје ресурсе, него и ресурсе целог света. У конкуренцији за пројекат Ф-22 је било шест компанија, од којих су касније створене две асоцијације, и свака је добијала средства из буџета за конструисање две летилице - YF-22 и YF-23. Био је то један те исти авион, али са различитим моторима. Победио је YF-22, којег је победничка компанија после развијала и производила уз помоћ "губитника".
Први борбени авион Ф-22 полетео је 1997. године. Американци су изгледа сматрали да је с руским пројектом готово па су се опустили. Грешка. Велика.
Јер се испоставило да је Ф-22 неуспешан пројекат. Направљено је неких 150 авиона, а с почетка планирано да их буде 700. Производња Ф-22 је обустављена. А могао је то бити сјајан авион са свим траженим својствима: тешко уочљив, маневарабилан, релативно лак за одржавање и надзвучне брзине крстарења.
Дакле, Американци су сада у ситуацији да немају авион пете генерације?
Имали су један неуспешан пројекат па нису хтели други за исту категорију авиона. За разлику од САД, Русија је створила фундаментално различит авион - ПАК ФА Т-50. Шта више, покренули смо серијску производњу Су-35, међуваријанте, високо оптимизоване и побољшане копије Су-27. Супер-маневарабилност, повећан опсег лета, квалитативно нови системи за циљање и навигацију - све што указује да ће се паритет поново успоставити.
И за Ф-35 се каже да је неуспешан пројекат. Аустралијски стручњаци су Ф-35 упоредили са руским Т-50 и Су-35, и дошли до закључка да је Ф-35 у ствари летелица треће генерације с неким елементима ловачког авиона пете генерације.
Прво, Ф-35 је пројектован као авион с базом, узлетиштем и слетиштем на копну. СССР је имао сличан млазни авион. Назив му је био Јак-41. Пројектни биро Јаковљева био је једини биро на свету у поседу технологије вертикалног узлетања и слетања. Могао је то бити суперсонични авион, који, као Ф-35, може да укључи додатно сагоревање. Али СССР је прекинуо развој Јак-41. Верујем да је та наша технологија "процурила" напоље, јер Американци тада нису имали сличну технологију, за вертикално узлетање и слетање. Користили су британске "херијере". Велика Британија је јака земља у погледу авио-индустрије.
Друго, војна доктрина Русије је чисто дефанзивна. Морамо бити у стању да заштитимо своју земљу и народ. Не требају нам авиони за носаче авиона и друге континенте. Војна доктрина САД је доктрина глобалне доминације. Ако се не варам, они имају 17 носача авиона. Русија има само један. Американци треба авион да могу да га доведу до Вијетнама, Камбоџе, Блиског истока и тако даље. И зато је вертикално полетање и слетање оно што је Американцима код авиона најпотребније."
Они причају да Русија донедавно није имала вишенаменски борбени авион.
Био је направљен, лично сам учествовао у том пројекту, али... Земља је била у рушевинама. На пример, постојао је по свему јединствени авион МиГ-31М. Имао је надзвучну брзину крстарења од 2,500 км/ч. Могао је да понесе десет тона - шест великих ракета домета од 300 км. Имао је моћан радар који је могао да скенира територију у опсегу од 300 км. Али пројекат је 1994. заустављен. Нико не рече зашто.
Колико нам је познато, МиГ-31 пројекат је оживљен, постоји.
Комитет за одбрану Државне думе јесте иницирао расправу о покретању производње МиГ-31. пројекат је још у разматрању.
Знамо да и Кинези раде на ловцу пете генерације.
Да, имају два таква ловца, обадва једномоторна али различите снаге мотора. Судећи по ономе што се може наћи у штампи, Кина испробава сопствени авион пете генерације.
А кинески ловац пете генерације?
Шта да кажем? Кина је светска радионица. Имају све - сву опрему и сву технологију. Најзад, све електронске справе и справице су "Made in China".
Има вести да Кина ради на сопственом ловцу пете генерације док истовремено преговара о куповини Су-35 од Русије?
Ако дође до испоруке тих авиона Кинезима, шта рећи, човек може само да се радује. Мада, кад Кинези купе борбени авион, купили су и технологију. За Су-27 већ имају технологију и направили су многе његове аналоге. У Кини само једна партија у живот спроводи политичку вољу владе. Китајци не воде дискусије у ком правцу треба ићи - Китајци иду.
Напомена преводиоца: Прочитали сте превод превода. Енглеска верзија је од изворног текста сиромашнија подацима и, рекао бих, има слабију паралелу са "Китајцима". Стога, онима који су привилеговани знањем руског језика препоручујем изворни руски текст, а свим читаоцима, још једном:
- Руску авио-индустрију могу подићи само иновације
- "Творци" данашње Кине - ново покољење проналазача пустило машти на вољу (документарни видео РТ-а)
И, себи сличнима: Why We Should Study China’s Machiavelli | The Diplomat
Аутор: Нина Леонтијева
Изворни текст на руском: Самолет пятого поколения есть только у России
Извор: It is only Russia that has fifth-generation fighter aircraft - PravdaReport
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!