Нова Монроова доктрина, како би смо још могли назвати Обамину доктрину, налаже да ЦИА, НСА, Стејт департмент и Пентагон активно делују на збацивању прогресивних лидера Јужне Америке.
Први на тапету Обамине доктрине нашао се председник Хондураса Мануел Зелаја, свргнут 2009. "уставним пучем", који је лично одобрила тадашњи амерички државни секретар Хилари Клинтон.
Следећи на реду за збацивање био је парагвајски председник Фернандо Луго, бивши римокатолички бискуп и заступник марксистичке "теологије ослобођења" у оквиру католичке цркве. Лугоа су 2012. у парламенту сменили десничари.
Потом следи Аргентина, где је неофашиста Маурисио Макри, градоначелник Буенос Аиреса, на новембарским изборима 2015. године победио штићеника прогресивне председнице Кристине Фернандез де Киршнер, Данијела Скјолија, непријатно тесним резултатом 51,34% према 48,66%, праћеним извештајима о изборној превари у Буенос Аиресу, Макријевом терену. Сједињене Америчке Државе су светски шампион у намештању избора, рафиниране умешности у чишћењу бирачких спискова, чаробњачки баратају изборном електроником и бројањем гласова, и нико није од њих бољи у збуњивању гласача затвореним гласачким местима и тзв. привременим гласачким листићима.
Венецуела је морала да причека до 6. децембра 2015. године, када је десничарска опозиција уз подршку САД преузела контролу над Народном скупштином и одмах почела с процедуром уклањања социјалисте Николаса Мадура са места председника.
Боливија је 21. фебруара 2016. године одржала референдум о промени Устава која би омогућила социјалистима председнику Еву Моралесу и потпредседнику Алвару Гарсија Линери да се 2019. кандидују за трећи мандат. Референдум је пропао "за длаку", 51,29% гласова против и 48,71% за, резултатом готово идентичном ономе којим је аргентински неофашиста дошао на власт. Моралес се жалио да су "друштвене мреже" објављивале нетачне информације у циљу задобијања "бирачког тела", а и чињеница је да су УСАИД (U.S. Agency for International Development, подружница ЦИА-е) и Сорошев Институт за Отворено друштво преко група својих "активиста" засипале Боливију пропагандом против Моралеса и Линере.
Америка је некада, зарад наметања своје воље, у Јужну Америку извозила оружје, тенкове и опрему за разбијање демонстрација, а сада шаље "консултанте за изборе" који ће осигурати превару.
Обамина доктрина, уместо ослањања на тенкове и војску у свргавању легитимних влада јужне Америке, у први план ставља "уставни" процес уклањања лидера који нису по укусу Вашингтона. Нормално. Шта друго и очекивати од америчког председника који се самопрогласио академским стручњаком за уставно право.
Сенатор Алојсио Нуњес, председник Одбора за односе са иностранством бразилског Сената и члан бразилске Социјалдемократске партије (ПСДБ), која није ни социјалистичка, ни демократска, отпутовао је у Вашингтон по налогу бразилског потпредседника Микаела Темера из десничарске Партије демократског покрета Бразила (ПМДБ), да са званичницима Обамине администрације и Републиканске странке утаначи опозив председнице Дилме Русеф из левичарске Радничке партије. Темер се већ понашао као бразилски председник, иако је опозив Русеф у бразилском парламенту, из чисто политичких разлога, тек требало да се обави.
Истовремено, Нуњес ангажује "саборкињу" Хилари Клинтон и бившег државног секретара Мадлен Олбрајт да утре пут подршци Обамине администрације да на власт у Бразилу дође нова, проамерички настројена влада. Али Американци имају један проблем: опозвана због наводне корупције, Дилма Русеф одбија да поднесе оставку и, она али и други, истиче да су и сви умешани у њено свргавање и сами под истрагом због корупције.
То што се ради Дилми Русеф не разликује се много од свргавања Лугоа у Парагвају. Опозив је у оба случаја злоупотребљен да би се уклонили лидери који воде политику независно од Вашингтона. Уопште не треба сумњати да је Нуњес са Обаминим функционерима и републиканским конгресменима разматрао повлачење из БРИКСА - савеза Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке - као и блискије војне односе са САД, којима су склони и он и Темер.
За наметање неофашитичког вођства у Јужној Америци, Сједињене Америчке Државе бирају индивидуе из машинерије Клинтонових. Десничарска опозиција Бразила је добила лобистичку подршку фирме Мадлен Олбрајт, "Олбрајт стоунбриџ груп (Albright Stonebridge Group). Венецуеланске десничаре подржава фирма Клинтонкиног личног сикофанта Џејмса Карвила "Гринберг Карвил Шрам" (Greenberg Carville Shrum). Хондураска хунта која је на власт дошла после обарања Зелаје је имала подршку "Трајдент ДМГ" (Trident DMG) чији је суоснивач Лени Дејвис.
У формално поверљивом извештају ЦИА-е од 29, новембра 1975. године изнет је закључак да се Јужна Америка мора "одбити од трећесветизма", а разлог таквој препоруци је што су јужноамеричке државе Бразил, Куба, Гренада, Гвајана и Мексико гласале за резолуцију Генералне скупштине УН у којој се ционизам изједначава са расизмом. Других 11 земаља "западне хемисфере" је било уздржано. Потом је израелски лоби у САД почео да ради на променама режима у Јужној Америци, чега је главни заступник био тадашњи државни секретар Хенри Кисинџер. Данас то чине Кисинџеру блиски Хилари Клинтон, Мадлен Олбрајт, Лени Дејвис и други "клинтонисти", који нарушене односе између Израела и Бразила, Венецуеле, Боливије, Еквадора и других прогресивних јужноамеричких држава.користе као разлог и борбени поклич за промену режима у тим земљама.
Што је нормално.
Сједињеним Америчким Државама није дозвољено да имају и воде спољну политику независну од политике Израела чак и у сопственом дворишту.
Од истог аутора: Ћирилизовано: Вејн Мадсен (три чланка)
Аутор: Вејн Мадсен, WAYNE MADSEN REPORT - Wayne Madsen Report
Извор: Monroe Doctrine now the Obama Doctrine
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!