Прва заклетва пионира 1922. гласила је: "Дајем часну реч да ћу бити веран радничкој класи, да ћу увек помагати својим радним друговима, да знам законе пионира, и да ћу их поштовати." Формулација је делимично позајмљена из заповеди извиђача - претходнице пионира у буржоаским државама. У предреволуционарној Русији није било извиђачког покрета, потеклог из Велике Британије. Током Другог бурског рата, пуковник Роберт Баден-Пауел је служио као командант бригаде у Јужној Африци и размишљао о томе како је неопходно будуће војнике образовати од детињства.
Пуковник је 1899. године бранио град Мекфинг од Бура. Опкољенима је било тешко. Баден-Пауел је одлучио да у одбрану града укључи и тинејџере. Од њих је формирао санитетске одреде, сигналне одреде... браниоци су победили. Пуковник се вратио кући као херој. У то време су била веома популарна дела Сетона-Томпсона о дивљој природи. Те књиге су и подстакле сер Баден-Пауела да формира извиђачки покрет. Први извиђачки камп је одржан 1907. године на Браунси острву. Следеће године Баден-Пауел је објавио књигу "Scouting for boys".
Извиђачки покрет Русије основао је 1909. године пуковник Олег Иванович Патјухов. Прва логорска ватра је запаљена 30. априла 1909. је у Павловском парку . Наредне године, у првој Петербуршкој мушкој гимназији професор латинског Јанчевецки, будући совјетски писац Јан (Ян Василий Григорьевич - прим. прев.), организује "легију младих извиђача". Николај II је био веома заинтересован за предвојничку обуку младих, па је са одобравањем гледао на извиђачки покрет. До 1917. године, у Русији је било је више од 50.000 деце извиђача.
Извиђачки покрет није преживео револуцију и грађански рат, али су у целој земљи по местима настајала удружења деце и одраслих, у знак протеста против распада породице и бескућништва. Основ за нове организације је био извиђачки покрет, који је формално био распуштен.
У новембру 1921. године, Н. К. Крупска (Надежда Константиновна “Нађа” Крупска) износи реферат "О бойскаутизме" у коме се члановима Комсомола саветује да користе метод извиђача и створе дечју организацију - "Извиђачку по форми и комунистичку по садржају". Комсомолци су реаговали на предлог без ентузијазма. Али Крупска опет поставља питање на бироу ЦК РКСМ ( Централни комитет савеза руске комунистичке омладине- Росси́йский коммунисти́ческий сою́з молодёжи), скрећући пажњу на чињеницу да је "одраслој особи која је одрасла у капиталистичком систему веома тешко да се одвикне од старих вештина, старих навика, старих односа". А најважнији задатак комуниста је био да одгаје нови тип човека, неоптерећеног буржоаским моралом.
Одговарајући назив за чланове нове дечје организације, "пионир", појавио се 10. децембра, 1921. године приликом разматрања извештаја који је Инокентиј Жуков, бивши секретар удружења "Руски извиђач" и вођа извиђача за РСФСР и далекоисточних република поднео комисији ЦК РКСМ. Жуков је у извештају позвао на "светско витештво и братство извиђача засновано на раду, игри и љубави друга према другу и целом свету", и, што је најважније, блиску сарадњу извиђача са комсомолцима: "Не треба одбацивати своје млађе другове. Ван савеза, могу пасти под страни утицај, а кривица за то ће бити наша."
И послушали су га. После реферата су донели позитивну одлуку и започеле су потраге за конкретном организационом формом. Предлажу да се извиђачке методе користе код деце, а не са комсомолцима. Дошли су до закључка: створити дечји комунистички покрет. Жуков је предложио име "пионири". У САД, "пионир" значи први човек у новој земљи, истраживач. Бивши извиђачи су одлучили да у новој дечјој организацији оставе све забавно - облике образовања кроз игру: одреде, саветнике, окупљање око логорске ватре, шаторе.
Одлучили су да оставе извиђачке симболе, само мало измењене. Уместо зелене мараме - црвена; уместо зелене блузе - бела. Остављен је и извиђачки поздрав "Буди спреман!", И извиђачки одговор "Увек спреман!". Извиђачка значка је имала три латице љиљана, а пионирска - три пламена језичка логорске ватре. Три краја мараме значила су непрекидност генерација - пионири, комсомолци, комунисти.
7. маја у Соколничкој шуми запаљена је прва пионирска логорска ватра. И певало се и причало о озбиљним темама. И сањало о времену када ће сви бити срећни. 19. маја је усвојена резолуција: "Имајући у виду хитну потребу за самоорганизовањем пролетерске деце, Сверуска конференција налаже Централном комитету за развој и питања деце да размотри питање о дечјем покрету и примени реорганизованог система извиђача. С обзиром на искуство организације у Москви, конференција предлаже да се ово искуство на истим основама примени и на друге организације комсомолаца под руководством ЦК." Створена је канцеларија за рад са децом, која се састојала од 7 људи, од којих су четворо некада били извиђачи-мајстори. На истој конференцији дато је и име дечјој организацији – Организација младих пионира "Спартак".
Исте године, комсомолци песник Александар Жаров и пијаниста Сергеј Кајдан-Дешкин су написали пионирску химну " Обасјајте логорским ватрама плаве ноћи" ( "Марш младих пионира"). Током 1922. године ничу пионирски одреди у целој земљи. Први пионирски одред – а било их је четири - организован је 3. децембра у Петрограду, на основи руског одреда младих извиђача.
У почетку, пионирски одреди настају у ћелијама Комсомола, предузећима, фабрикама. Затим, од 1923. године, почели су да се организују само у школама. 1922. године под вођством Крупске разрађени су закони младих пионира. Једна од главних тачака гласи: "Увек ћу тражити, кад год је могуће, да стекнем знања како би их употребио за добробит радног народа."
21. јануара 1924. на дан Лењинове смрти, одлуком Централног комитета Комсомола пионири су добили име Лењина. Од марта 1926. године пионири имају ново име – Свесавезна пионирска организација В. И. Лењина.
Било је у овој организацији и много формализма, али доброг много више. Пионири су се борили против неписмености, стварали клубове младих природњака, младих полицијских помагача ... Старији другови су се трудили да одврате децу од негативног утицаја улице, да пронађу свакоме интересовање према склоностима. Сада малобројних пионира има у дечјем пододељењу Комунистичке партије РФ, али масовних организација за децу нема ни у школама ни насељима. Сходно томе, не постоји организационо-идеолошка баријера која би спречила многа искушења и пороке који преплављују наше друштво.
Аутор: Љубов Јермакова
Извор: День пионерской организации - 19 мая
За Ћирилизовано превео: Мирослав Младеновић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!