Вилијам
Пери, бивши шеф
Пентагона, који
је радио у
администрацији
америчког
председника
Била Клинтона, говори
за "Газета.ру"
како
ће се
променити
амерички
приступ систему
противракетне
одбране (ПРО)
у Европи после
одласка Обама
и ко ће од актуелних
кандидата за
председника
САД бити
бољи
за Русију.
Вилијам Пери, сасвим лево. Фотографија: Пол Џ. Ричардс / Getty Images |
Руски председник Владимир Путин је недавно рекао да је систем ПРО у Европи претња Руској Федерацији, јер ракета, која се користи за потребе одбране, може да се користи и као офанзивно оружје. Зар не мислите да укупна ситуација са ПРО доприноси неповерењу између две земље?
Изјава
показује политичко
неповерење,
а то је лоше,
по мом мишљењу.
Распоређивање
ЕвроПРО
доприноси
неповерењу.
Међутим, то
је велика грешка
- рачунати
да се
систем ПРО
у Европи може
конвертовати
у офанзивни.
У
Руској
Федерацији
постоји бојазан
да би то могло
ослабити руске
снаге
одвраћања.
Технички, ја
не мислим да
је то могуће,
али такав
утисак
има
руска
страна.
У
почетку се
говорило
да ће систем
ПРО бити усмерен
против Ирана,
али проблем
са Ираном је
решен а
систем је остао.
Шта је то: недоследност
западних лидера
или смо
ми све
погрешно
схватили?
У Сједињеним
Америчким
Државама влада
мишљење да Иран
чак и да
одустане
од свог нуклеарног
програма неће
одустати
од програма
конвенционалних
балистичких
ракета.
Међутим,
слажем се да
ако Иран нема
нуклеарни
програм, то
значи да његови
пројектили
нису озбиљна
претња. просто
речено,
пројектил без
нуклеарне
бојеве
главе
- је
"тигар од папира."
По
вашем мишљењу,
да
ли је могуће
разговарати
о питању ЕвроПРО
док је председник
Обама на власти?
Или ће
то бити
питање за следећег
председника?
Обамина
администрација
вероватно неће
мењати
своје виђење
ПРО.
Ова питања ће
се расправљати
у
новој администрацији.
Ако то
буду
републиканци,
они неће променити
своје ставове,
представници
странке дубоко
верују
у ПРО.
Ако демократе
дођу на власт,
тада
то питање може
бити предмет
дискусије.
Међутим, шта
ће бити резултат,
не могу предвидети.
Ипак,
чак и они који
верују да ће
систем допринети
безбедности, мораће да
одмере
политичку цену
коју
ће
САД платити
за ЕвроПРО.
Ово
питање је умногоме постало
проблем унутрашње
политике, више
него што
је питање
геополитичке
сигурности.
Данашње схватање
и Русије и САД
није
правилно.
Вашингтон је
превише фокусиран
на значај ЕвроПРО,
али Москва то
види као недвосмислену
претњу. Ово је
политичка
аргументација,
која
је без икакве
основе у погледу
националне
безбедности.
Верујем да
је сад
сигурност
минимална, а
политичке
последице
велике.
За
време док сте
били
амерички
секретар одбране
нуклеарно
оружје
из Украјине
је повучено
у Русију.
Да ли данас
жалите
због
своје
одлуке,
с обзиром да је Русија,
као што сте
раније рекли, прекршила
будимпештански
Меморандум
о безбедности
Украјине?
Не
жалим због
те одлуке.
То је важан
корак у разумевању
опасности
од нуклеарне
катастрофе.
Током тог
периода, ми смо
заједно уништили
око осам
хиљада
комада нуклераног
оружја
у САД и СССР,
међу
њима и
она
која су
била на територији
Украјине, Казахстана
и Белорусије.
Жалим
због друге
ствари.
У то време смо
дошли до договора,
који су касније
потписале и
Кина и Велика
Британија, у
коме се каже
да ће сви потписници
поштовати
неповредивост
граница.
Овај
документ је
потписан пре
потписивања
Меморандума
у
Будимпешти.
Не
мислим да би
се Украјина,
која је тада
добила
гаранцију
безбедности,
сагласила
да се одрекне
нуклеарног
оружја без
тог договора.
Овај
документ је
потписан пре
него што смо
почели процес
уништавања
ракета, и жао
ми је што је
Русија прекршила
споразум. Чуо
сам објашњења
зашто
су Руси
то урадили,
али ја се не
слажем са њима.
У
2014. сте
говорили о
неопходности
снабдевања
Украјине
оружјем.
Сукоб је био
у озбиљној
војној фази.
Данас, то се
више или мање
смирило,
али је политички
процес такође
у ћорсокаку.
Да ли мислите
да стране
могу изаћи из
ове ситуације,
јер је мало
вероватно да
ће се Крим вратити
у Украјину?
Мислим
да можемо доћи
до неког споразума
о источној
Украјини, да
се заустави
та
борба.
Највероватније,
то ће укључивати
одређени ниво
федерализације.
Али ја не видим
сличну опцију
за Крим.
Поводом
Крима
имам
подељено
мишљење.
Мислим да је
пре много година направљена
грешка када
је Хрушчов
својевољном
одлуком
предао
Крим Украјини.
Тада
се нико
није бунио, јер
то није имало
никаквог значења.
Када је СССР
престао да
постоји,
тада је то добило
велико значење.
Можда је
требало да се
реши ово питање,
када је решавано
питање
независности
република.
Ја
сам имао
разумевање
за
руске претензије
према
Криму, али ми
се не
свиђа како су
реализоване.
Председник
Путин је
са уважавањм
говорио о Доналд
Трампу,
али постоји
мишљење да
можемо добити
веома непредвидив
одговор.
Како оцењујете
његову кандидатуру?
Нико
у САД
па ни
господин Путин
не може да предвиди
каква
ће бити спољна
политика господина
Трампа.
То ће
бити разјашњено
када буде изабран
- ако буде изабран.
Можда ће
његова
политика
бити
повољна
у односима
према Русији,
али то је немогуће
са сигурношћу
рећи. Трамп још
није
рекао ништа
одређено
о томе како ће
изграђивати
односе са Русијом.
Ако Путин мисли
да ће му садашња
сазнања
о Трампу
помоћи да предвиди
шта ће бити
његова
спољна политика,
узалуд
се нада.
Путину
се можда не
свиђа Хилари
Клинтон, али она је предвидљивији
политичар.
Терористичка
"Исламска
држава" (ИГ
је забрањена
у Русији - "Газета.Ru")
- је
једна
од најокрутнијих
појава, са
којом се сукобило данашње
човечанство.
Може ли се
она
победити,
и које
методе употребити?
Мој
одговор
ће Вас можда
изненадити.
Ја сам присталица
дипломатије,
али
са припадницима ИД
нема
договора,
са њима не треба
преговарати.
Њих
треба просто уништити.
И то је у интересу
како
Русије,
тако и
САД.
Ова организација,
иако о себи
говори као
о политичком
удружењу,
делује варварским
методама,
и враћа нас у
средњи век.
Свргавање
диктатора на
Блиском истоку
допринело
је расту
исламског екстремизма,
међу
њима и саме
ИД. Да ли то значи
да је неки облик
диктатуре бољи
од екстремиста?
Подршка
ослободилачким
покретима не
доноси
увек жељени
резултат. Да
ли су
САД
то могле предвидети?
Сасвим
могуће.
Примедба преводиоца:
Ево и неколико коментара Газетиних читалаца...
Azog
The Defiler
Испричај
Србији о "неприкосновенос ти
граница". Он
жали...
Денис
Бойко
Зашто
су бивши чиновници
паметнији од
оних који одлучују?
Да ли одсуство
политичких
амбиција отвара
очи? Све што је
написано говори
да је тај човек
паметан и
прагматичан,
слажем се са
већим делом
онога што је рекао...
Semen
Semenov
У
целом свету
чиновници се опамете
када оду из
службе. Државна
служба – добар
универзитет...
Или су они већ
били такви,
само су, што рече Пушкин,
"сакрили памет
под шапку"?
Извор: Бывший глава Пентагона Уильям Перри — в интервью «Газете.Ru» - Газета.Ru
За Ћирилизовано превео: Мирослав Младеновић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!