Интернет није непријатељ штампе

Друштвене мреже, видео-садржај са приказом од 360 степени и камере које пружају осећај као да сте у рату и Сирији или да летите изнад Менхетна будућност је која је већ почела

Беч – Не можете само да проналазите и објављујете вести очекујући да ће публика једноставно доћи до вас и вашег садржаја зато што ви радите на садржају. То је прошлост, каже Мередит Артли, уредница свих дигиталних садржаја Си-Ен-Ена.

И остали учесници конференције о повезаности медија и технологија која се ових дана одржава у Бечу сложили су се да су многобројне онлајн платформе од велике помоћи медијима у потрази за посетиоцима сајтова и приходима од реклама.

Конференција у организацији Светске уредничке мреже окупила је представнике новина, ТВ станица и сајтова, са једне стране, и ИТ компанија, са друге, из свих делова света.

Одговарајући на питање да ли је развој интернета пријатељ или непријатељ издавачима, учесници конференције су се сложили да су ИТ технологије велика прилика за оне који су спремни да их користе. Сви су подвукли значај сајтова насупрот инвестирању искључиво у штампу и ТВ емитовање.

ТВ још зарађује више од сајта, али наш дигитални садржај има највећу стопу раста прихода, додала је Мередит Артли, подвлачећи да је данас, када се тако много извора бори за пажњу конзумената, видео-садржај кључни савезник информативних сајтова.

Да би дошли до нових читалаца и оглашивача, медији су увелико на платформама као што су „Фејсбук”, „Твитер”, „Снепчет”. Јан Ерик Петерс годинама је радио у традиционалним немачким медијима да би онда основао апликацију, односно новински агрегатор „апдеј”, који прикупља информације у складу са афинитетима корисника, то јест са оних сајтова којима они верују.

„Фејсбук” је у ствари данас највећи издавач јер се половина људи у САД информише на „Фејсбуку”. Потенцијална публика и оглашивачи су тамо, казао је Петерс.

Различите друштвене мреже одавно су отворене за сарадњу са медијима као што са њима сарађују и други ИТ гиганти попут „Мајкрософта”. Тони Емерсон, извршни директор „Мајкрософта” за сарадњу са медијима, истакао је да „Мајкрософтов” информативни агрегатор објављује вести на 26 језика.

Међутим, поједини учесници конференције отишли су још и даље у коришћењу технологија, тврдећи да је нови тренд који медији морају да усвоје свакако емитовање видео-садржаја са приказом од 360 степени и специјалне камере које стварају такозвану виртуелну реалност.

Да би корисник сајта гледао садржај виртуелне реалности, он ће морати да носи посебне наочаре, али ће то бити нешто најприближније стварном, физичком искуству као када сте стварно на концерту „Бечких дечака” или на Кинеском зиду.

Алина Микхалева која ради за „Раша тудеј” каже да је њена мрежа користила приказ простора од 360 степени да би публици показала што реалнију слику рата у Украјини. Шухар бин Нун из компаније „Вјуз” приказао је малу, лако преносиву вјуз камеру која уводи гледаоца у виртуелну реалност.

То је одлична ствар, посебно за ратне извештаче јер ће гледаоцима најприближније представити разарања у Сирији. Виртуелна стварност нешто је најприближније стварном искуству које чини да мислите као да сте на лицу места, истакао је Нун, додајући да камера његове компаније помаже новинарима и да буду објективнији јер могу да прикажу потпуну, па и тродимензионалну слику.

Ипак, коришћење ове технологије још је контроверзно јер су поједини учесници скупа приметили да је виртуелна стварност прикладнија индустрији забаве и, на пример, гледању фудбалске утакмице уживо него извештавању са ратишта.

Човек заваљен у своју фотељу и са специјалним наочарима посматрао би рат као да је реч о видео-игрици. Тако се још једном повело питање о томе да ли информативни медији треба да користе технологију из света филма, видео-игара и индустрије забаве уопште.

Део учесника сматрао је да је то у реду, док су други инсистирали да се ово посебно искуство медијског садржаја прикаже публици која жели да доживи осећај летења преко Менхетна, а да се извештавање са фронта остави традиционалним начинима рада.


Аутор: Јелена Стевановић, специјални извештач "Политике"
Извор: ПОЛИТИКА