Турска
тражи начин
да обнови односе
са Русијом, али
није
спремна
на најважнији
и једини могући
корак - признање
кривице за
рушење авиона
на небу Сирије
и смрт руског
пилота
од руку
протурских
милитаната.
Уместо тога,
Анкара наставља
да клизи у дужничку раку
и трпи
огромне губитке
Реџеп Тајип Ердоган (Фотографија: Умит Бекташ / Ројтерс) |
Није
ствар
у финансијској
надокнади,
него
у самој
чињеници - руски
пилот није
угрозио
турску
територију
и турске
држављане.
Стога, давањем
наређења
за напад, турске
власти су
морале знати
да ће се
на то гледати
као на акт агресије. Чему
се Анкара
сада
нада говорећи
о жељи да поврати
нормалне односе
са Русијом, али
истовремено
негирајући
могућност
извињења, тешко је разумети.
Калин
је признао да
турски
туристички
сектор "трпи"
због руских
санкција. Као
што су новине Взгљад раније објавиле,
реч "патња"
у овом случају
премеким тоном
осликава
ситуацију. Реч "колапс" би била погоднија.
Најпознатији
турски туристички центар Анталија пролази кроз
најгори
јун у последњих
десет година, због наглог
пада посете из
Русије (98%) и Немачке (45%).
Према различитим
проценама,
турски
губици од смањења
туристичког
промета су у распону од
8 до 12 милијарди
долара, а око
80-100 хиљада људи
ће остати
без посла. "Ми
смо сада у ситуацији далеко
горој
него што су
предвиђали и
највећи песимисти" –
каже
шеф трговачко-производне
коморе Анталије
Давут Четин.
Истовремено,
о потпуној
"блокади"
Турске
нема ни говора.
Русија неће
да, као у случају ЕУ, на
своју
штету напусти
пројекте које
су
повољни и
корисни
за нашу привреду.
Не одбија
ни протоколарну
комуникацију, поштујући норме на
које је обавезује
чланство у
међународним
организацијама. Тако су, на пример, и турски
министар иностраних
послова и његов украјински
колега
позвани
на састанак
министара
иностраних
послова
Организације
црноморске
економске
сарадње (Организация
черноморского
экономического
сотрудничества
ОЧЭС),
који ће се одржати
у Сочију 1. јула.
Како
је објаснио
заменик министра
спољних послова
Русије Василиј
Небензи, "позвали
смо све министре
и дочекаћемо
свакога, па и госте из
Турске и Украјине - од којих још увек нема
одговора. "Мислим
да ће ове,
а најкасније
почетком
следеће недеље бити
јасно ко ће
учествовати"
- додао је он. При
томе, по речима
руског представника,
формат састанка
министара
спољних послова
не предвиђа
билатералне
сусрете, али
"ми не
бежимо ни од
кога, не кријемо
се, са
свима
разговарамо
и отворени смо
за сваки
разговор".
У том смислу,
руске
санкције против
Турске се веома
разликују
од европских
антируских ограничења.
Од Анкаре
се не очекује
да утиче на оно
што се дешава
у некој другој
земљи, нико не
позива да
се "Турци
покаже где им је место".
Москва је спремна
за конструктивну
сарадњу. Али
за то мора
да се испуни основни услов
- да се извини
због непријатељских
акција.
Међутим,
за садашње
турско
руководство
ово може бити
тежак задатак,
што показује неадекватан
одговор Анкаре
на немачко признавања
геноцида над
Јерменима.
Сама могућност признања
своје грешке
за Ердогана
је
тако страшна
да је
спреман
да и даље трпи
политичке и
економске
губитке.
Али не треба безусловно
говорити о
застоју у
руско-турским
односима
– за шта су докази и позив
турском министру
спољних послова
на састанак
у Сочију, и
наставак сарадње
у сектору нафте
и гаса. Према
агенцији ИРНА,
Русија је
прошле године била
други највећи
извозник нафте
и нафтних деривата у
Турску. Опстали
су се сви
уговори
за гас,
редовно се
разговара
о могућности
наставка пројекта
о изградњи
гасовода за
Грчку,
како по
бугарској
тако и
турској
рути.
Али
руске
туристе
без виза
за путовање,
извоз хране у Русију,
руска градилишта
и многе
друге ствари
турска
економија неће
видети - све док
Ердоган и други
турски лидери
не признају
оно што је очигледно:
уништење руског
авиона био је
неизазвани
акт агресије што захтева
извињење. О
томе нема
расправе.
Расправљаћемо
о питању
износа накнаде
и времену укидања
санкција, али
- после формалног
извињења.
Главно
питање - колико
времена ће Анкари требати времена да
схвати
да извињење
Русији уопште
није
нешто понижавајуће.
Понижавајуће
је што
је и даље сматрају
савезником Исламске државе.
Нико не доводи
у питање право
Турске да брани
свој ваздушни
простор, али
шта
би било да, на
пример, Грчка
по истом
питању постане
принципијелнија
него што је
сада (погледати: Правда.Ру: Кад грчко јагњешце утихне - прим. прев.)? Подсетимо
се да је, како тврди
Атина, Турска
прошле
године повредила
ваздушни простор
Грчке 2244 пута.
Ако узмемо
податке
из претходних
година,
статистикаје следећа:
2013. - 636; у 2012. - 646; у 2011. - 962; 2010. - 1239;
2009. - 1678; у 2008. години
- 1288. Али Турска
у
грчком ваздушном
простору,
као што знате,
није изгубила
ниједан авион.
А руски
авион је оборен,
наглашавамо,
изнад
сиријске територије.
Према
проценама
агенције Блумберг, Турска
је због руских
санкција упала
у "дужничку раку", а ситуација у
банкарском
сектору се још више погоршава.
Број кредита
који се не могу
вратити
је
порастао
на 3,18%, што је највећа стопа
у последњих
пет година. И нема предуслова за промену
овог тренда.
Јер Русија
је, да поновимо, отворена
за преговоре, али када се испуни
један
услов.
Аутор: Антон Крилов
За Ћирилизовано превео: Мирослав Младеновић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!