Јединствени руски МиГ-АТ: пуно конкурената или нема једнаких

Према проценама, ВКС РФ потребно је око 200- 250 авиона МиГ-АТ

Русија је једна од водећих земаља у космонаутици и авио индустрији. Створила је борбене авионе који се са разлогом сматрају међу најбољима на свету. На истом нивоу са техником су и пилоти који управљају тим борбеним машинама.

Али за стварање обученог професионалца потребан је и авион за обуку, на коме будући асови треба да стекну почетне вештине управљања авионом.

Док се дивимо умећу руских акробатских тимова, никад не помислимо да су своје вештине и способности стекли у авиону за обуку, па их тек онда усавршавали на борбеним авионима.

У стварању поузданог, лаког за управљање, авиона за обуку су првенствено били заинтересовани у ВВС Русије. Постојећи, у то време чехословачки Л-39, је био већ застарео. А за обуку за авионе са новом опремом био је потребан и одговарајући авион.

У том циљу, у раним 90-тим годинама прошлог века ВВС РФ су објавиле конкурс за конструисање лаког школско-тренажног авиона за обуку (УТС- учебно-тренировочный самолёт). У њему су учествовали ОКБ Јаковљева и Микојана. Према резултатима конкурса, предност је дата првом учеснику. Школски Јак-130 је постао главни школско-тренажни авион ВВС у земљи. А МиГ је остао у улози другог. У почетку, препоручено је да се продаје другим земљама. Али касније мишљење војске се променило и они су се замислили о могућности употребе авиона у његовој основној намени.

У експортној варијанти, авион је требало да буде опремљен са увозном авиоником коју производи француска компанија "Секстант авионик". Она се састоји од инерционог система са ласерским жироскопима, мултифункционалним колор екранима, системом сателитске навигације и још много тога.

Мотори извозне верзије произведени су у француској авио индустрији фирме SNECMA.

За потребе домаћих корисника опремање авиоником ће се разликовати само по томе што се она производи у Русији. Све у свему, распоред инструмената у кабини одговара опреми кабине авиона генерације 4+. Контроле су повезане на начин који пилоту омогућава да управља авионом без скидања руку са палице за управљање и ручице контроле мотора (гаса). МиГ има систем упозорења и ограничења опасних режима лета. На пример, можемо рећи да је током тестирања авиона у њега уграђен нови систем објективне контроле "Регата", који је касније препоручен да се инсталира и на друге авионе.

Авиони руских ВКС ће бити опремљени са моторима "Авиомотор"-а (Авиадвигатель) РД-1700 (2 х 1700 кг).

Још једна посебност МиГ-АТ је његово седиште за катапултирање - К-93Л, створено од стране домаћих инжењера. Захваљујући њему, посада може да напусти авион за само 0,2 секунде на свим брзинама и висинама лета. Може да се катапултира и у леђном лету, али висина не сме бити мања од 50 метара.

Поставља се питање, зашто је тако конструисан? То је једноставно. Авиони намењени за ВВС Русије требало би да у потпуности имитирају типове домаћих ловаца, као што су Миг-29 и Су-27, и страни - Мираж 2000, F-16, итд. У току обуке, млади пилот мора да се навикне на инструмент таблу и њено показивање, то ће му омогућити да убудуће са сигурношћу управља борбеним авионом.

На школском авиону се користи електро систем управљања, који ствара илузију лета на дозвучном режиму, покретљивост и аеродинамичке карактеристике различитих типова борбених авиона ВВС.

Процес учења подразумева могућност симулације ванредних ситуација, као што је отказ инструмената лета, навигацијске опреме, система управљања. У принципу, све што се може појавити током лета, и како правилно реаговати у таквој ситуацији.

Конструктивно, авион је грађен по нормалној аеродинамичкој конфигурацији нискокрилца. Ово омогућава побољшање слетних перформанси, стварајући ефекат екрана, што заузврат смањује вероватноћу сваљивања авиона на нос. Још једна од карактеристика ниског положаја крила МиГ-АТ је једноставна конструкција главних ногу стајног трапа и заштита усисника мотора од уласка страних тела.

Облик крила има карактеристичне особине које омогућавају авиону да лети на великим нападним угловима. То му даје покретљивост и управљивост. Труп школског авиона је направљен као целовита оплата савијена у жељени облик, што јој даје сттруктуру веће чврстине и одговарајуће аеродинамичке карактеристике. 

У предњем носном делу авиона је кабина пилота, која је заштићена стаклом отпорним на удар птице. У средњем делу трупа су резервоари за гориво. На репном делу су кормила за управљање,  направљена од пластике ојачане угљеничним влакнима и металних делова.

Систем за управљање авионом је четворострук електромеханички, што повећава поузданост система управљања у ​​случају квара једног од њих.

Мотори су, рекосмо, од француске фирме SNECMA. Њихов укупни потисак (дуплирање је предуслов за авионе за обуку) је 2880 кг. Резервоари за гориво који се налазе у крилима и трупу могу да приме 1670 кг. Ови мотори су уграђени на француско-немачки авион "алфа џет", који је потврдио њихову поузданост и лакоћу рада и одржавања. Употреба ових агрегата авиону омогућава летење свих фигура акробатског летења и вођење школске и реалне ваздушне борбе. При том је труп авиона у стању да издржи +8 Г позитивног преоптерећења у пењању, и -3 Г негативног у понирању.

Према неким летним карактеристикама МиГ-УТ превазилази свог конкурента ЈАК-130.

Важно је напоменути да су конструкторски бирои, у складу са условима конкурса, требали да конструишу лаки школско тренажни авион (УТС учебно-тренировочный самолет ). Али су представници ОКБ Јаковљева били мало лукави и представили варијанту школско-борбеног авиона (УТБ учебно-боевой ). А то има принципијелни значај, па је пројектни биро Микојана рекао да је способан да конструише и такву варијанту авиона.

У току је рад на стварању једноседе верзије борбеног авиона - МиГ-АС, углавном орјентисане на извоз, а који је аналог енглеском лаком јуришнику BAEs "Hawk" 200. Испитује се могућност развијања варијанте за носач авиона (како школско тренажна тако и борбена варијанта) са преклапајућим крилима, која омогућавају да се смањи размак на стајанци до 6,50 м, са кочионом куком, уређајима за полетање са катапулта и другом специјалном опремом. Разматра се варијанта МиГ-АТ авиона за ојачавање руских пограничних трупа.

У закључку можемо рећи да је МИГ-АТ савршен пример различитих опција изванредне авио технике РФ. И да је способан да се такмичи са свим постојећим типовима у својој класи.

Тактичко - техничке карактеристике

Година увођења у наоружање - 2001

Распон крила - 10.16 м

Дужина авиона - 12.01 м

Висина авиона - 4,62 м

Максимална тежина на полетању - 5690 кг

Тип мотора - 2 турбомлазна мотора SNECMA Larzak

Потисак - 2 х 1440 кг

Максимална брзина - 850 км / ч

Практични долет - 2600 км

Практични плафон - 15500 м

Посада - 2 члана

Наоружање

У варијанти АТС - 5 подвесних тачака: контејнер са топом 20-мм, 2 тачке за НРЗ или 2 лаке бомбе, 2 вођене ракете "ваздух-ваздух" или "ваздух-површина".

Модификације

МиГ-АТ - базни школско тренажни авион за оновну обуку. Може се користити за борбена дејства употребом невођеног оружја по копненим и морским циљевима.

МиГ-АТС – школско-борбени авион. Могућа употреба вођених ракета на копнене и морске циљеве користећи систем за навођење који се налази у подвесном контејнеру.

МиГ-АС – лаки једносед тактички јуришник са радаром и уграђеним топом. Авион је створен у оквиру комплекса, који укључује поред самог авиона и земаљске објекте за обуку (тренажере, часове обуке) и техничко одржавање.

Аутор: Василиј Прохоров
Извор: Уникальный российский самолет МиГ-АТ: конкурентов много, а равных нет
За Ћирилизовано превео мајор авијације у пензији Мирослав Младеновић, пилот