Пеглана кобасица у научном раду! (ВИДЕО)

Пеглана кобасица

Први пут ће се пеглана кобасица, бренд пиротског краја, наћи у једном научном раду. Шта је то чини посебном, истражује тим младих научника Природно-математичког факултета у Нишу, којима је на Департману за биологију ужа специјалност храна.

Када је, пре две године, млади Пироћанац Данило Пенић почео лабораторијско истраживање пеглане кобасице, није ни слутио колико ће му израда мастер рада бити тешка, јер о том производу старопланиског краја литературе – нема.


Када је, пре две године, млади Пироћанац Данило Пенић почео лабораторијско истраживање пеглане кобасице, није ни слутио колико ће му израда мастер рада бити тешка, јер о том производу старопланиског краја литературе – нема.

„Моје истраживање се састоји од тога да откријемо који су то мали организми који доводе до тако квалитетног укуса, односно мириса и поспешују да
обично месо постане тако квалитетан производ“, објашњава овај студент мастер студија биологије у Нишу.

У томе му свакодневно помаже менторка која је магистрирала на сиру са Радан планине, а прва у Србији докторирала на кајмаку.

„То је с једне стране тешко зато што своје резултате немате са чим да упоредите, а с друге стране занимљивије него да идете већ утабаним стазама“, нагласила је Наташа Јокић, ванредни професор ПМФ-а у Нишу.

Они који пеглану кобасицу праве деценијама, попут Предрага Станковића, који се тим послом у Пироту бави пола века, кажу да је тај производ права наука, те да је о њему сигурно тешко писати, али га је још теже правити.

„Кобасица се суши на промаји 40 дана и свакодневно се, ујутру и навече, пегла флашом. Осамдесет пута треба да је скинете и окачите да бисте је пеглали како би била доброг квалитета“, објашњава Предраг Станковић Мрња из Пирота.

Жеља тих младих људи је, кажу, да повежу науку и привреду, јер у производњи здраве хране виде останак младих на селу.

Тања Жугић Петровић, професорка на Високој пољопривредно-технолошкој школи у Прокупљу, истиче да је важно направити добар спој науке и те производње, организовати младе људе са села, запослити их у селима управо у производњи висококвалитетне традиционалне хране коју у Србији имамо.

А да је од идеје до реализације потребно неколико храбрих корака, доказују и они који су град заменили селом. Неки од њих су на тржишту већ познати произвођачи здраве хране из Србије.


Извор: РТС
Видео припремила: Драгана Сотировски (тако пише на веб-сајту РТС-а, старе комесарске куће, где се обавезно "заборавља" да друштвено-политички радник у виду новинара не да није једини, него у погледу  телевизијског квалитета производа - зналачког коришћења телевизијског језика - по правилу најмање заслужан члан производне екипе)
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на

Antergos | Your Linux. Always Fresh. Never Frozen.

1 коментар:

  1. Хвала на овом дивном прилогу. Како ја ретко гледам телевизију, овај бих прилог пропустио, а пиротску пеглану толико волим...а и мило ми је да је нешто србско а тако добро. Треба мало да се бавимо собом, јер се други неће бавити.
    Поздрав
    Драган Вукојевић

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!