 | ||
| "Владимир В. Путин током редовног говора о стању нације у Москви, у четвртак." Фотографија преузета са Extremists Turn to a Leader to Protect Western Values: Vladimir Putin - The New York Times (Максим Шеметов / Ројтерс) |
"Ради заштите западних вредности, екстремисти су се окренули једном лидеру: Владимиру Путину". Тако бар поручује вриштећи наслов "Њујорк тајмса" од недеље: Extremists Turn to a Leader to Protect Western Values: Vladimir Putin - The New York Times. Чланак је заузео целу страну, што је назнака да уредништво листа сматра да му је порука веома значајна. Па да видимо:
"Сва та колекција белих етноцентриста, националиста, популиста и неонациста која се разгранала с обе стране Атлантика поштује Путина као некаквог белог витеза: симбола снаге, расне чистоће и традиционалних хришћанских вредности у свету којег угрожавају ислам, имигранти и космополитска елита без корена. Фасцинираност и, у многим случајевима, обожавање г. Путина - или бар искривљене слика о њему - прво је узела маха међу десничарским политичарима у Европи, од којих су многи у међувремену развили блиске везе са сабраћом из Сједињених Америчких Држава. Такве прекоатлантске везе су помогле у ширењу погледа на Русију г. Путина као на узор. ... Русија и групе крајњих десничара из целог света, без обзира којој партији припадале, такође деле дубоко уверење да традиционалну елиту треба свргнути због њене подршке глобализму и наднационалним институцијама типа НАТО-а и Европске уније."
С таквим полазиштем, чланак осликава Русију као претњу националној и међународној безбедности, због њених "напора...да организује и инспирише групе крајњих десничара у Сједињеним Америчким Државама и Европи."
А опет, затрпани у средини чланка, наведени су и многи занимљиви детаљи, честице информација које поткопавају ову тезу. После тврдње да Русија пружа финансијску и логистичку подршку десничарским снагама на Западу, следи признање да је "једини до сада доказан случај онај француског Националног фронта" и да је сама Русија "похапсила неке од сопствених агитатора белачког расизма. Такође, признаје даље "Њујорк тајмс":
"Сам господин Путин никада није промовисао расистичке идеје, и више пута је нагласио да је Русија, иако претежно белачка и хришћанска, огромна територија са различитим верама и етничким групама од Балтичког мора до Пацифика. Такође никада није показивао знаке непријатељства према Јеврејима, што је чињеница која љути неке од екстремније националистичких руских група."
И? Човек би помислио да ће се на овом месту променити тактика и рећи да је Путин неправедно посут катраном екстремизма. Али не, то не би било у складу са сврхом чланка. Стога аутори наставише с посипањем, све више се сами унеређујући.
На пример, распредајући о активисти алтернативне деснице Ричарду Спенсеру, који је недавно изазвао скандал поздрављајући нацистичким поздравом и кличући "Хајл Трамп", написаше да је "Господин Спенсер признао да господин Путин не дели његову идеологију". Даље, аутори спомињу конференцију европских и америчких националиста коју је у Русији организовала партија Родина - која је на последњим изборима за Думу добила око 1% гласова - али уз цитирање организатора Фјодора Бирјукова: "Кремљ није подржао овај догађај." Но, не мари, закључак аутора чланка је да је "Путинова Русија сада дом новог глобалног савеза ултрадесничарских група".
Дакле, "Њујорк тајмс" неће директно, него методом "нек се досете Власи шта писац хоће да каже", оптужује за кривицу по асоцијацији, повезивању: Бели етноцентристи и неонацисти воле Путина, ergo, мора да је и Путин неонациста. Ово је класичан пример "асоцијативне заблуде" или "заблуде због повезивања с лошим друштвом". Другачије речено, докази изнети у чланку не подржавају поруку садржану у наслову, чиме "Њујорк тајмс" није објавио "лажну вест", али јесте покушао да наведе на погрешан, лажан закључак.
Препорука: Коментари испод изворне верзије Робинсоновог чланка
Аутор: Пол Робинсон
Извор: Guilt by association | IRRUSSIANALITY
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на
 |
| BunsenLabs Linux |
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!