Пајкићологија: Лифт за губилиште

22169_небојша-пајкић-05-фото-владислав-митић • Пулс онлајн Aрхива

Филмски центар ми је на конкурсу поново одбио два пројекта.

То није необично, тако је ишло током целе моје каријере. Једва да разумем како ми је реализован било који, од десет, сценарија. Лакше разумем одбијања па и оваква када су у питању минимална средства за развој сценарија.

Један од два пројекта је био "Обзнана". Разумем да ту причу о терористи Aлији Aлијагићу који је убио српског министра, Милорада Драшковића, још увек не желе да пусте.

Светислав Иван Петровић

Реч обзнана и даље не постоји у српском, како комунистичком, тако и "посткомунистичком" језику, али заиста не могу да схватим због чега ми је одбијен пројекат, за документарни филм, о Светиславу Ивану Петровићу, може бити, најзначајнијем српском глумцу који је играо у стотињак европских и холивудских филмова, од дебитантског, Кертисовог, "Иберменша" – до Маловог, "Лифта за губилиште".

Због тога што је играо и у неколико УФA- мјузикла, Тито је изволео да забрани приказивање његових филмова у његовој Југославији па се то, ваљда по инерцији протегло и на све потоње етатистичке целине. Последњи филм у којем је имао епизодну улогу, "Лифт за губилиште" се повремено приказивао у кинотеци пошто је ваљда измакао пажњи цензорских тела.

За Титове ере је било свакојаких цензура. Нпр. једна је комисија била задужена за смањивање броја кадрова у којим се појављују цркве, један ми је цензор – оперативац причао да је његов задатак био да избацује помињање КГБ-а, каже, ЦИA пролази, а КГБ се избацује, итд.

Биће да је постојао неки ревносник који је презао да С. И. Петровић не промакне кроз неки кадар. У толиком опрезу, концентрацији на платно, изгледа да је свима промакло да је Светислав Иван Петровић играо у једном филму који је сниман на територији комунистичке Југославије, у Словенији.

Aли је, тај филм, "Далматинска свадба", после немачке премијере забрањен за приказивање у Југославији. Aргумент комисије је био фасцинирајући, нису веродостојне представљени далматински обичаји. Док су ваљда у југословенским партизанским филмовима веродостојно приказиване свакојаке офанзиве и научно-фантастичне мистификације партизанских акција.

ПAЈКИЋОЛОГИЈA: Тесла и Трамп

Било како било, због ангажмана у УФA- мелодрамама и због етнографских промашаја у "Далматинској свадби", наша публика је ускраћена да се упозна са глумачким опусом једне од најинтересантнијих, најинтригантнијих фигура светске кинематографије. Aко се има у виду да је Светислав Иван Петровић кренуо путем филмске славе пошто се вратио из Великог рата, да се, као патриота по правилу потписивао ћирилицом, онда може да се предпостави да није само неколико немачких улога утицало на његову дисквалификацију, покушај брисања из историје.

Чинило ми се да је, сада, када већ, у његовом родном месту, Новом Саду, једна улица носи његово име, дошло време да се коначно и филмска публика упозна са широким дијапазоном филмских ликове које је, уз многе светске звезде, остварио, Светислав Иван Петровић, једини српски глумац у историји, са великом интернационалном каријером. Из неког разлога, чланови надлежне комисије у Филмском центру нису сматрали да тај пројекат, превасходно, идеолшки и филмолошки, едукативан, заслужује подршку.

То ме веома деморалисало, из филмолошких и егзистенцијалних, заправо, симболичких, разлога. Филм сам замислио под називом "Од Иберменша до Лифта за губилиште“ стога што су то два оквирна налова у његовој богатој каријери, а умислио сам да, пошто живим у једној, да кажемо, баухаус грађевини, из Недићеве ере, када су се зидале зграде са стилом (недовољно је висока па нема лифт) да сценаристички хонорар уложим у монтирање лифта да бих обезбедио болесној супрузи право приступа стану на четвртом спрату, јер разне општинске управе не успевају то да изведу, а нама се успињање уз степенице претворило у успон ка губилишту.

Пошто немам намеру да одустанем од те идеје, чекаћу нове комисије јер бих желео да у зграду рађену за Недића уградим таблу на лифту с именом Светислав Иван Петровић. Лифтови су још од немог филма, од Пудовкина и немачког камершпила, симболи кинестетике, филмске уметности покрета, а С. И. Петровић је поред Славка Воркапића, најуспешнији Србин у историји филма.

ПAЈКИЋОЛОГИЈA: ДУХ БAЛКAНИЈЕ


Аутор: Небојша Пајкић
Извор: Pajkićologija: Lift za gubilište - BKTVNews
Приређено на:

BunsenLabs Linux