Јесу ли наше речи – наше

Дарко Новаковић

С времена на време у штампи, и у разговорима о језику, постави се питање зашто нам је у српском језику потребан предлог након, односно везник након што. Не бих рекао да одјек препоруке великог српског филолога из друге половине двадесетог века Милоша Московљевића (1884–1969) допире до наших дана, јер – чуле би се и препоруке из новијих времена да нема разлога изгонити их из српског језика. Наиме, у својим књигама посвећеним језичкој култури, Егон Фекете је, пре двадесетак година, недвосмислено рекао да предлог након и везник у чијем је он саставу припадају српском стандардном језику и наводио потврде за то из дела српских писаца. Он наводи да се тај предлог јавља и код Вука и код Иве Ћипика, Светозара Ћоровића, Јаше Продановића, Иве Андрића, а код Његоша у лику наком. Међутим, у последње време поново је критиковано њихово коришћење, пошто се сматра да су дошли са хрватске стране. Предлог након забележен је и у српским средњовековним документима. Најстарија потврда која нам је засад позната јесте из Повеље краља Радослава Дубровчанима 1234. године: након мене, а јавља се и у писму Радослава Павловића, српског господара са источних предела Босне, писаном 1442. године: након преминућа госпође Тодоре (наведено према данашњем начину писања). Добро је познато у науци да се језик и писмо у средњовековној Босни ни у чему битном не разликују од језика и писма коришћених на двору Немањићȃ.

Код Вука је тај предлог забележен већ у његовом Српском рјечнику из 1818. Наводи се само облик наком: Наком себе спомен оставити. У издању из 1852. наводи се и облик након, с ознаком у Дубр.[овнику] и упућује на лик наком. Из старијег периода наше књижевности лик наком се сусреће и код П. П. Његоша и М. Ђ. Милићевића. Новији речници за лик наком истичу да је покрајински и застарео. Најновији, једнотомни речник Матице српске наводи само предлог након.

Овај предлог јавља се у делима многих писаца старијих и новијих. Поред спомињаних, употребљавају га и Симо Матавуљ и Стјепан Митров Љубиша, Владан Десница, али и Григорије Божовић, Борисав Станковић, Радоје Домановић, Сима Пандуровић, Бранко Ћопић и Добрило Ненадић, и Момо Капор, Љубомир Симовић, Рајко П. Ного и Драган Хамовић, те књижевни критичари Новица Петковић и Јован Пејчић – и др. Иво Андрић га има у приповеткама, а у делима Проклета авлија, На Дрини ћуприја и Травничка хроника није пронађен ниједан пример. Предлог (и прилог) после јавља се код свих знатно чешће. Знатно чешће се предлог након јавља у језику штампе: И тако званично упловили у брачну луку након скоро три године љубави (Вечерње новости, 2015); Жири ће након летње паузе наставити са радом у септембру (НИН, 2015).

Што се тиче везника након што, ситуација је нешто другачија: он се знатно ређе јавља код српских писаца. Јавља се чак ретко код И. Ћипика – свега два примера у Пауцима, код С. Матавуља се и не јавља у три његова романа, а код В. Деснице пронађен је свега један пример. Сви они знатно чешће користе везник пошто. То вреди и за писце који не употребљавају везник након што: Кочић, Ћопић, Црњански, Ћосић, С. Велмар Јанковић. Код неких писаца се нашао који пример с предлогом након, а у посматраним делима нема везника након што, нпр. Д. Ненадић, Р. П. Ного, Н. Петковић. Очито се међу српским писцима током двадесетог века одржавало мишљење да тај везник није карактеристика српског језика. Чињеница да га нема ни код писаца с најзападнијег српског језичког подручја (Матавуљ, па и Дучић и Кочић, Ћопић) или се ретко јавља (Ћипико, Десница) говори да су га они свесно избегавали и уважавали ранији став српске језичке норме. Ипак у последње време тај везник употребљава познати бањалучки писац Ранко Павловић, а и неки доста млађи београдски писци. То говори да се већ пред крај двадесетог века напушта став о томе везнику као особини западне/хрватске варијанте српског језика.

Сасвим другачије је стање у језику штампе, радија и телевизије; овај везник се врло често јавља: Додатно смањење дошло је након што је покрајински инспектор утврдио неусклађеност њихових коефицијената за обрачун зарада са републичком уредбом (Политика, 2015); Након што се породила, породица бебиног оца јој је узела ћерку (Вечерње новости, 2015). Међу временским везницима овом везнику је најближи везник пошто. Али он је двосмислен: поред временског, има и узрочно значење, које у њему све више преовлађује.

Није увек могуће утврдити о коме се значењу ради; тако је у примерима: Комисија је такву одлуку донела пошто је на састанку Општинског одбора 30. јула већином гласова донета одлука о покретању дисциплинске мере (Вечерње новости 2015); Исто важи и за спекулације да би и Електропривреда Србије могла да тражи ново поскупљење пошто су два раста цена избегнута прошле године (НИН, 2011). Ако у књижевном тексту и не мора бити толико важно о ком значењу се ради, у новинском јесте.

И данашње граматике савременог српског језика не оспоравају статус предлогу након и везнику након што. Док велика синтакса српског језика М. Стевановића из шездесетих година прошлог века наводи предлог након и искључује везник након што, данашња средњошколска граматика Ж. Станојчића и Љ. Поповића има и предлог и везник, такође и новија граматика Ж. Станојчића. И у Нормативној граматици српског језика П. Пипера и И. Клајна наводи се овај предлог и везник и истиче да их је погрешно проглашавати за кроатизме и избегавати.


ПрепорукаПолитика Online - Кад се капларице и капетанчићи претварају да су јуначине

Аутор: Др Срето Танасић, на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за срп­ски је­зик СА­НУ
Извор: Политика
Приређено на:
Antergos | Your Linux. Always Fresh. Never Frozen.


Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!