Чачанин не да ладу испод 3 000 евра због Путина и грејања

Некада су домаћини на Бадњи дан, 6. јануара, раном зором пуцајући из пушака најављивали одлазак у шуму по бадњак. За разлику од својих предака данашњи домаћини уместо у шуму углавном до бадњака долазе на уличним тезгама или на пијацама. Aранжмани су из године у годину све лепши и лепши, а продаваца из године у годину све више и више. Ове године поред бадњака на продају се нашла и једна лада из 1980. године.

Већ седам година у улици Светог Саве код пумпе, бадњаке продаје Ранић Ђуровић (70) из Вранића. Како нам каже, није дошао због новца, већ да би видео пријатеље и познанике. Код њега бадњак нема цену, већ колико ко да.

Пре четири године сам отишао у пензију, имам малу пензију али сам дошао данас да обележимо наш празник, српску и стару Нову годину и Божић. На овом плацу сам већ 7-8 година и сви ме познају. Нисам дошао због новца, дошао сам да видм пријатеље, познанике, да попијемо по коју чашицу ракије, да их поздравим, да купе бадњак или да им поклоним. Нема цене ни за ладу ни за бадњаке – прича нам у даху Ђуровић.

Осим бадњака, на продају се нашла и његова црвена лада, али купаца још нема. Лада је очувана, осамдесето годиште, нема корозије, мотор очуван, пали из прве и на овом минусу.


Лада је 80 годиште. Други сам власник, чувам је и нећу да је продам зато што ценим Путина, ценим Русију, ценим Србију.  Нудили су ми двојица из Пожеге за њу  1.200 евра, један ми је давао ладу џип, међутим ја то нисам хтео. Једино то што волим и ценим то је грејање. Када упалим кола, мени треба 50 до 100 метара и ми смо топли у колима, ја и моји путници смо безбедни. Имао сам форда, варбурга, пасата, шкоду… Не знам шта нисам имао, али ја сам презадовољан са овим колима –прича нам Ђуровић.

На питање како је тако очувана, одговара:


- Чувам је тако што је не дајем никоме. Не дајем ни ђеци, ни унучадима, ни праунучадима којих имам шест. Нити узимам од кога кола, нити дајем коме кола. То је мој принцип. И кад седнем сигуран сам да могу да одем за Немачку.

Међутим, укућани се не љуте на Ранића.

Сви они имају модернија кола, аудије, мерцедесе, и често су ме грдили што возим ту шатрњу, а када су видели куда ја идем и како то греје и како се возим, сви су ми пружили руку. Кажу дај да пробамо. Е, сад не можете да пробате – искрен је Ђуровић.

Кажу да све има своју цену, па тако ипак и Ранићева лада. Она је 3.000 евра.

Сада сам подигао цену, зато што је старо возило и очувано. Све је на њој фабричко, има плин, и бензин и регистриована је до 29. новембра  наредне године. Све је очувано, нигде корозије, гуме су нове, набраја Ранић.

Са ладом најчешће иде у лов и риболов. Како каже то му је велики хоби, а захваљујући њему обишао је целу Србију али и земље окружења. Лада га још није издала.

 

Ранић јер се родио рано ујутру


Ранић Ђуровић се родио на Туциндан, у рану зору, па је зато и добио име Ранић.

– Питају ме је ли то руско или неко светско име, а ја кажем то је право српско са два ћ, каже Ранић.



Приређено на:
BunsenLabs Linux


Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!